„Rešenje za Kosovo se ne gradi od krova“ | Politika | DW | 07.02.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Intervju

„Rešenje za Kosovo se ne gradi od krova“

O „tajnim dogovorima Vučića i Tačija“, i ulozi predsednika SAD u svemu tome, kao i o tome kako bi normalizacija odnosa Srbije i Kosova po njemu trebalo da izgleda: Vuk Jeremić u intervjuu za DW.

DW: Gospodine Jeremiću, često pominjete netransparentnost procesa dijaloga Srbije i Kosova, kao i neformalne „sastanke po restoranima“. Da li mislite da postoji tajni dogovor Aleksandra Vučića i Hašima Tačija?

Vuk Jeremić: Ako predsednik SAD na memorandumu Bele kuće uputi pismo Aleksandru Vučiću i Hašimu Tačiju i kaže: „Sada kada ste na korak od dogovora“, ja pretpostavljam da niko predsednika Trampa nije doveo u duboku zabludu da se nešto dešava što se zapravo ne dešava. To je jedan od dokaza da se to dešava.

A gde se dešava i šta su sadržaji tih razgovora, toga, bar mi u Srbiji kao javnost, nismo svesni. Čini mi se da je situacija na Kosovu nešto bolja, jer postoje neke konsultacije između političkih aktera, za razliku od Srbije. Po meni, to ne može biti dobar put ka pronalasku rešenja.

Kažete da ste više puta iznosili Vaš stav o rešenju pitanja Kosova, ali da se to nigde nije moglo plasirati. Da li možete sada za DW da kažete šta je po Vama moguće rešenje za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova?

Da bi se izgradilo dugoročno i trajno rešenje, tome se ne može pristupiti s krova. Rešenje se gradi od temelja. Temelji podrazumevaju da se uspostavi poverenje kako bi se dogovoreno i primenilo. Ovo što imamo nije atmosfera u kojoj je moguće zamisliti primenu bilo čega. Akteri su, iz domaćih političkih razloga, zainteresovani za konstatntnu tenziju i da se druga strana konstatntno prikazuje kao neprijateljska.

Kao prvo, treba da se promeni atmosfera u kojoj se razgovara. Kao drugo, treba pristupiti pronalaženju vrlo konkretnih rešenja koja su preduslov za bilo šta na kraju. To je pitanje bazičnih prava i zaštite ljudi koji živeti na toj teritoriji, a pre svega manjinske zajednice, jer je ona sada ugrožena. Sledeća stvar je da se definišu status, zaštita i grancije za Srpsku pravolsavnu crkvu. Važnost Kosova za Srbiju u kontekstu njenog identiteta je u mnogome vezana za SPC.

Mislim da je pogrešno licitirati bilo koji konkretnim rešenjem, ali je važno za pronalaženje dugoročnog, pa čak i statusnog rešenja da se bitno promeni pristup i atmosfera u kojoj se pregovara. A ako imate sa obe strane ljudi koji su bili direktno angažovani u eskalaciji neprijateljstava tokom 90-ih godina, onda je jako teško zamisliti da oni budi ti koji će odbaciti prošlost i ono što ih opterećuje, i pronaći rešenje za dugoročan i održiv mir.

Da li verujete u dugoročan mir i pomirenje izmedju Srba i Albanaca?

Ne sa aktuelnim političkim rukovodstvom, kako u Beogradu tako i u Prištini.

Postoji li zajednički stav opozicije u Srbiji po pitanju tzv. podele Kosova ili razmene teritorija, što su oba predsednika pominjala kao mogućnost za sveobuhvatno rešavanje kosovskog pitanja?

Mi smo rezolutno protiv toga. Upošte ne treba imati dilemu da ukoliko dođe do pokušaja precrtavanja linija, razgraničenja, to sasvim sigurno neće biti poslednji put da neko u najmanju ruku pokuša isto u regionu. Kako možete da objasnite razmenu teritorija tako da jedna etnička grupa ostane sa jedne starne, a druga sa druge starne? Ako dozvolite logiku da je to ono što nosi mir i stabilnost, kako ćete onda da kažete da to isto ne važi 400 kilometra dalje?

Kada govorimo priznanju nezavisnosti Kosova od strane Srbije, šta je tu Vaš stav i stav srpske opozicije ?

Što se mene tiče, tu nema dileme: ja sam protiv toga. Ne želim da govorim o tome u ime svih, jer mi sada imamo jedinstvenu opoziciju i postoji zajednički imenitelj oko koga smo se okupili, a to je da želimo da uspostavimo normalnost i demokratiju u Srbiji. Kada do toga dođe, onda će svako, u okvirima slobodne i demokratske utakmice, da se zalaže za svoje političke ideje bilo o Koosvu, ekonomiji ili bilo čemu drugome. Mi u Srbiji za sada nemamo tu privilegiju da slobodno opštimo i razmenjujemo mišljenja.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama