Rat protiv Irana dodatno pogodio nemačku privredu

Vodeći ekonomski instituti Nemačkeu svojoj prolećnoj prognozi znatno su snizili procenu privrednog rasta ove zemlje. Stručnjaci sada, zbog posledica rata protiv Irana, očekuju tek rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 0,5 odsto u tekućoj godini, kako su ove srede saopštili u Berlinu. Za 2027. godinu predviđaju rast od 0,8 odsto.

U novembru i u jesenjoj proceni Savet stručnjaka je konstatovao da je Nemačka konačno izašla iz recesije, ali jedva –a rastom od 0,2 procenta. Za ovu godinu su očekivali rast BDP-a od 0,9 odsto, ali slaba ekonomska aktivnost sada je dodatno zakočena naglim rastom cena nafte i gasa. I nemačka vlada i Evropska komisija su u međuvremenu takođe prepolovile svoje prognoze rasta za ovu zemlju.

Skupoća guši rast

„Povećanje cena energenata zbog rata u Iranu podiže inflaciju i time smanjuje kupovnu moć privatnih domaćinstava", navodi se u aktuelnoj prolećnoj prognozi ekonomskih stručnjaka. Očekuje se da će inflacija u Nemačkoj ove godine porasti na 3,0 odsto, dok bi 2027. trebalo da tek blago padne na 2,8 odsto. U 2025. godini su potrošačke cene u proseku još rasle za 2,2 odsto.

„Visoki troškovi energije opterećuju i preduzeća, što dodatno smanjuje već ionako vidljiv pad industrijske proizvodnje i koči privatna ulaganja", dodaju stručnjaci. Ipak, i u ovom novom izveštaju se ističe da se ekonomski rast pre svega može zahvaliti javnoj potrošnji iz finansijskog paketa za odbranu i infrastrukturu.

U fokusu prolećnog izveštaja nalazi se i razvoj doprinosa za socijalno osiguranje i njihov uticaj na nemačku privredu. Demografski razvoj i starenje stanovništva dodatno pojačavaju pritisak na sistem socijalnog osiguranja, ističu ekonomisti. „Rashodi socijalne zaštite rastu brže od prihoda iz doprinosa, stoga se očekuje da će ukupna stopa doprinosa do 2040. porasti na gotovo 50 odsto."

Takav razvoj sve više postaje opterećenje za ukupnu privredu. Više stope doprinosa povećavaju troškove rada za preduzeća i smanjuju neto dohodak domaćinstava, a time i njihovu potrošnju. „Treba usporiti očekivani rast rashoda socijalnih osiguranja. Istovremeno je potrebno stabilizovati i bazu prihoda i nivo prava u sistemu socijalnog osiguranja", kaže Monika Šnicler, predsednica Saveta ekonomskih stručnjaka.

Manje i za zdravstvenu negu i za negu nemoćni

Prema izračunima stručnjaka, očekivano povećanje doprinosa smanjiće BDP do 2035. za između 0,5 i 0,9 odsto. Simulacije takođe pokazuju da će mlađe generacije tokom svog radnog veka morati da izdvajaju znatno veći udeo svog ukupnog dohotka za doprinose nego ranije generacije.

Kako bi se tome suprotstavili, ekonomski stručnjaci predlažu smanjenje rashoda, pre svega u bolničkom sistemu i za lekove. Istovremeno bi trebalo ojačati prevenciju u zdravstvu i pokrenuti reforme. Tako bi, na primer, ukidanje besplatnog osiguranja za bračne partnere koji ne odgajaju decu povećalo prihode obaveznog zdravstvenog osiguranja.

U oblasti osiguranja za dugotrajnu negu Savet stručnjaka, koji savetuje nemačku vladu, predlaže novu reformu. Prema njihovim predlozima, prvo bi se nivo prava na negu trebalo ograničiti na one koje je stručni odbor savetovao još 2013. godine, gde se strože određivalo ko se još donekle može brinuti o sebi. Drugo, trebalo bi ukinuti dodatke koji nisu dovoljno jasno određeni čemu služe, poput dodatka za negu i iznosa za rasterećenje. Treće, prema mišljenju stručnjaka, trebalo bi iznova urediti i sistem sopstvenog učešća u osiguranju za negu u starosti i nemoći.

Ova procena se objavljuje dva puta godišnje, u jesen i na proleće. Pišu je po nalogu nemačkog ministarstva privrede stručnjaci instituta DIW Berlin, ifo Institut Minhen, Kil Institut za svetsku privredu (IfW), IWH Hale i RWI Esen, a po potrebi i u saradnji sa drugim ekonomskim institutima.