Da li je Turska odjednom postala ostrvo stabilnosti?

Kao posledica rata u Iranu, širom sveta vlada neizvesnost u planiranju. Mnoge države strahuju od dugotrajne inflacije i nestašice resursa. Dok se zalivske zemlje bore za imidž „sigurnih utočišta”, Turska kreće u ofanzivu: velikim smanjenjem poreza i ekonomskim podsticajima Ankara želi pre svega da privuče strane investitore i kapital u zemlju.

Odgovarajući paket zakona predsednik Redžep Tajip Erdogan najavio je još krajem aprila. Početkom maja upućen je u parlament i usvojen u nadležnoj komisiji. Cilj je da se Turska učini međunarodno konkurentnijom i pozicionira kao atraktivna lokacija za strani kapital i kvalifikovanu radnu snagu.

Zakon je namenjen osobama i kompanijama koje u poslednje tri godine nisu bile prijavljene kao poreski obveznici u Turskoj, a predviđa im značajne pogodnosti. Ko svoju imovinu iz inostranstva – devize, zlato ili hartije od vrednosti – registruje u Turskoj do 31. jula 2027. godine, dobiće dvadesetogodišnje oslobođenje od poreza na dohodak za prihode ostvarene u inostranstvu.

Osim toga, za ovu grupu poreska stopa na nasleđe i poklone pada na svega jedan odsto. Trenutno se te stope za nasleđe – u zavisnosti od iznosa – kreću između jedan i deset odsto, a za poklone između deset i 30 odsto.

I ranije neprijavljena domaća imovina može se pod određenim uslovima prijaviti bez kazne, na primer ako se na određeni period uloži u domaće državne obveznice ili slične instrumente.

Radikalno smanjenje poreza na dobit za izvoznike

Podsticaj bi trebalo da dobije i spoljnjotrgovinski sektor. U martu je zabeležen pad od 6,4 odsto. Zbog toga vlada sada želi da smanji porez na dobit za domaće kompanije. Za izvoznike robe poreska stopa pada sa 25 na devet odsto, a za ostale izvoznike na 14 odsto.

Osim toga, vlada želi da istanbulski finansijski centar razvije u međunarodno konkurentno središte po uzoru na Singapur ili Hongkong. Kompanije sa sedištem u toj turskoj metropoli dobiće potpuno oslobođenje od poreza na dobit ostvarenu međunarodnom trgovinom. I globalne korporacije koje tamo premeste svoja regionalna upravljačka sedišta trebalo bi da budu oslobođene poreza u narednih 20 godina.

Smanjenje birokratije za investitore

Kako bi ulaganja postala privlačnija, vlada želi značajno da smanji birokratiju. Koordinaciju će direktno preuzeti predsednički kabinet. Planirano je jedinstveno digitalno mesto koje će objedinjeno i ubrzano rešavati sve procese – od osnivanja kompanije, preko radnih i boravišnih dozvola, do ekoloških provera.

Prilikom predstavljanja paketa zakona Erdogan je izjavio da Turska više nije samo most između Istoka i Zapada ili Severa i Juga. Zemlja je, kako je rekao, nezaobilazno čvorište za energetske i trgovinske koridore u regionu. Kroz krize poslednjih godina Ankara je uspešno prošla, zbog čega je Turska danas „ostrvo stabilnosti”. „Turska je na dobrom putu da postane jedan od novih centara moći u promenljivom, multipolarnom svetu”, dodao je Erdogan.

Uprkos ambicioznim planovima, poreski stručnjaci poput Emrea Širina izražavaju sumnju. „To je samo pokušaj dolaska do svežeg novca. Više nema novca ni resursa koji se mogu iscrpeti”, kaže ovaj nezavisni istanbulski ekonomista i stručnjak za nekretnine. Po njegovom mišljenju, vlada poseže za svim dostupnim sredstvima kako bi privukla kapital.

Poreska oslobođenja za strane kompanije i dugotrajno oslobađanje od taksi za uvezeni kapital poslednje su očajničke mere. „Kako se brod ne bi nasukao”, ocenjuje Širin. Prema njegovim rečima, u zemlju gotovo više ne dolaze strane direktne investicije, dok domaće kompanije ili bankrotiraju ili odlaze iz zemlje.

Još jedna zamerka posmatrača jeste da se kod mera, i za domaću i za stranu imovinu, poreklo kapitala proverava samo ograničeno. Time se, prema kritikama, otvaraju vrata kriminalnim tokovima novca. Ministar finansija Mehmet Šimšek odbacuje te tvrdnje i poziva se na ranije uspehe sličnih programa.

Vlada AKP-a slične mere već je uvodila sedam puta. Godine 2008. prvi put je sproveden takav program i tada je, prema navodima vlasti, ponovo prijavljena imovina u vrednosti od 31 milijarde dolara. Time je kapital turskih državljana vraćen iz inostranstva i ojačano tržište, tvrdi ministar finansija Šimšek.

Da li Istanbul može postati alternativa Zalivu?

Neizvesnost u regionu izazvana ratom u Iranu podstakla je u Turskoj nade u dodatne investicije, posebno kao mogućoj alternativi Persijskom zalivu. Međutim, ekonomista Sinan Alčin, osnivač istraživačke kuće 4ware Research i predsednik platforme Ekonomi Istanbul, smatra da je to malo verovatno.

Da bi privukla velike strane direktne investicije, Turska mora da ojača poverenje u pravnu državu i ostvari napredak u oblastima poput slobode medija, rekao je u aprilu u intervjuu za DW. Mnogi analitičari dele to mišljenje i u planiranim merama ne vide održivo rešenje, već smatraju da su potrebne dublje strukturne reforme.

Turska se već šest godina nalazi u ekonomskoj krizi. Erdoganova politika niskih kamatnih stopa gurnula je zemlju 2019. u krizu i od tada beleži dvocifrene stope inflacije. Prošlog meseca inflacija je iznosila 32,4 odsto, dok je u maju 2024. privremeno premašila čak 75 odsto.

Pri tome, nezavisni ekonomisti sumnjaju i u ove zvanične podatke turskog statističkog zavoda. Istraživačka grupa ENAG procenjuje da je stopa inflacije nedavno iznosila više od 55 odsto. Tokom vikenda turski predsednik dekretom je smenio čelnika nacionalnog statističkog zavoda. I nezavisnost turske centralne banke već godinama je predmet međunarodnih rasprava.