Rat na Kosovu: zločini, ubistva, silovanja... | Evropa | DW | 26.12.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Rat na Kosovu

Rat na Kosovu: zločini, ubistva, silovanja...

Tokom rata na Kosovu počinjeni su ratni zločini, ubistva, vršena su silovanja, ljudi proterivani, uništavana je imovina. DW donosi podatke i podseća.

Slobodan Milošević, 2001. Hag

Slobodan Milošević, 2001. Hag

Tokom rata na Kosovu ubijeno je oko 13.500 ljudi. Ove podatke daju razne kosovske institucije, ali najbolje su evidentirani podaci Fonda za humanitarno pravo, predstavljeni u Knjizi Sećanja na Kosovo (LKK) o svim zločinima na Kosovu nad svim etničkim zajednicama.

Prema ovoj organizaciji, ukupno 13.535 ljudi je ubijeno ili nestalo tokom rata na Kosovu. Ova brojka se zasniva na analizi 31.600 dokumenata iz različitih izvora, među kojima je i veliki broj izjava žrtava i svedoka ratnih zločina. Po broju ubijenih 10.812, kosovski Albanci čine najveći broj žrtava, zatim Srbi 2.197, dok Romi, Bošnjaci, Crnogorci i drugi nealbanci čine 526 žrtava.

U istraživanju FHP-a objavljuju se statistički podaci zasnovani na najvećim opštinama, gde se vidi da je na teritoriji Đakovice na zapadu Kosova ubijeno najviše ljudi.

U Đakovici su ubijena 1.022 albanska civila. Nakon Đakovice, rangiran je Skenderaj (Srbica) sa 984 ubijena, Glogovac sa 804, Orahovac sa 724, Peć sa 561, Priština sa 466, Prizren sa 464, Vučitrn sa 451, Suva Reka sa 434, Mitrovica sa 417.

S druge strane, najveći broj Srba je ubijen na teritoriji opštine Priština, gde je ubijeno 130 srpskih civila. Slede Gnjilane sa 98 ubijenih Srba, Prizren sa 80, Peć sa 79, Orahovac sa 71, Đakovica sa 61, Klina sa 56, Lipljan sa 43, Suva Reka sa 40 i Istok sa 39.

Direktorka FHP-a u Beogradu Nataša Kandić kaže da je nakon povlačenja srpskih snaga sa Kosova, u periodu od 15. juna 1999. do kraja decembra 2000. godine, na Kosovu ubijeno, oteto ili nestalo oko 1.257 ljudi. Od toga 717 Srba, 307 Albanaca i 233 Roma.

Proterivanje kosovskih Albanaca od strane srpskih snaga tokom rata

Tokom kosovskog rata je proterano sa svojih ognjišta preko 800.000 kosovskih Albanaca  od strane srpskih snaga bezbednosti. Ovi podaci navedeni su u izveštaju Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), koji navodi da je 862.979 izbeglica napustilo Kosovo od 23. marta do 9. juna 1999.

Slična brojka pominje se u izveštaju OEBS-a, gde se navodi da je 863.000 civila deportovano sa Kosova između marta i juna 1999. U međuvremenu, Amnesti International navodi da je „do kraja kosovskog rata u junu 1999. godine više od polovine civilnog stanovništva Kosova živelo u izbegličkim kampovima u Albaniji i Makedoniji.

Nestali

Od kraja rata do danas, u Međunarodnom komitetu Crvenog krsta i Komisiji Vlade Kosova za nestala lica, prema zahtevima članova porodica, identifikovano je 6.057 slučajeva nestalih kao posledica rata na Kosovu. Sudbina većine njih je rasvetljena, ali se za 1.647 ljudi još ništa nije poznato. Od toga 420 su Srbi.

Kosovske vlasti i međunarodne nevladine organizacije izveštavaju da su oko 80 odsto nestalih tokom rata bili muškarci između 18 i 40 godina. Ostatak je između 41. i 60. godine, ali bilo je slučajeva otmica i nestanaka ljudi starijih od 60 godina.

Otkrivanje masovnih grobnica

Na Kosovu i u Srbiji je nakon rata otkriven veliki broj masovnih grobnica. U dokumentima Haškog tribunala, u optužnicama protiv Srba koji su počinili zločine na Kosovu, kaže se da je od marta 2000. identifikovano 529 masovnih grobnica, velika većina na Kosovu. U njima su pronađena tela 4.300 ubijenih ljudi.

Direktor Fonda za humanitarno pravo na Kosovu Bekim Bljakaj kaže za Dojče Vele da ni danas 21 godine od rata nisu prikupljeni svi podaci i nije izvršena identifikacija svih lica. Taj proces ke neverovatno težak i osetljiv.

„Posle toliko godina, vrlo je teško pronaći primarne izvore, zbog smrti mnogih svedoka i nedostatka dokumentacije. Međutim, u ovom procesu može da pomogne saradnja institucija Kosova i Srbije, kao i izvori Haškog tribunala koji su identifikovali i stvorili arhivu za mnoga krivična dela", kaže Bekim Bljakaj.

Masovne grobnice u Srbiji

Posle kosovskog rata je u Srbiji otkriveno nekoliko masovnih grobnica, gde su sahranjena tela Albanaca ubijenih na Kosovu. Najveća masovna grobnica je otkrivena u Batajnici kod Beograda. Prema dosadašnjim podacima, na ovom poligonu srpskih specijalnih jedinica pronađena su tela oko 930 ljudi. Srpski izvori veruju da u Srbiji postoji ukupno sedam masovnih grobnica.

Prema podacima UNIMK-a iz 2001. godine, u Batajnici, nadomak Beograda, pronađena su tela 744 kosovskih Albanaca. Iste godine pronađeno je 61 telo u masovnoj grobnici u Petrovom Selu u istočnoj Srbiji. Masovna grobnica sa 84 tela otkrivena je u jezeru Perućac 2001.

U Rudnicima, na jugozapadu Srbije, u blizini graničnog prelaza između Kosova i Srbije, u Jarini 2013. su pronađeni posmrtni ostaci 52 osobe. Napokon 2020. godine u blizini Raške u Kiževku otkrivena je masovna grobnica sa posmrtnim ostacima 17 ljudi za koje se veruje da su kosovski Albanci.

Za istraživača Bekima Bljakaja iz organizacije FDH za Ksovo, zabrinjavajuće je što su masovne grobnice otkrivene tek mnogo godina nakon završetka rata.

„Iznenađujuće je da su masovne grobnice počele da se pojavljuju mnogo godina posle rata, a najnovija u Kiževku, 21 godinu posle rata. Niko ne može da ubedi javnost da državni organi Srbije nisu imali informacije o lokacijama masovnih grobnica. Zato se smatra da su te lokacije namerno prećutkivane i da neko nije hteo da identifikuje ove žrtve. Imamo i primer masovne grobnice u Srbiji, u blizini vojne kasarne. Tamošnje vlasti su morale da imaju informacije o tome", kaže Bekim Bljakaj za DV.

Prema njegovim rečima, „ispada da nije bilo političke volje da se te informacije objave". „Definitivno je ovaj usporeni proces nestalih osoba bio talac politike i nije bilo političke volje da se taj proces sprovede mnogo ranije", kaže Blakaj.

Silovanja tokom rata na Kosovu

Procenjuje se da je broj žrtava seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu bio oko 20 hiljada. Ovo je navela u govoru pred američkim Kongresom, bivša predsednica Kosova Atifete Jahjaga, koja kaže da „do sada niko nije osuđen za ove zločine, iako već postoje slučajevi žena koje su javno govorile o tim silovanjima".

Do sada je imenom i prezimenom identifikovano oko 1.200 žrtava silovanja. Broj lica koja su do 2018 godine podnele zahtev za verifikaciju statusa seksualno zlostavljanih osoba tokom poslednjeg rata na Kosovu iznosi 1050.

Vlada Kosova je u februaru 2018. započela postupak registracije silovanih osoba. Broj registgrovanih do sada se smatra veoma malim u poređenju sa pomenutom cifrom od 20 hiljada žrtava seksualnog nasilja.

Prema zakonu, žrtva seksualnog nasilja u ratu je osoba koja je preživjela seksualno zlostavljanje i silovanje u periodu od 27.02.1998 do 20.06.1999. Skupština Kosova je 2014. usvojila potrebne zakonske promene, kako bi osobama koje su doživele ove zločine tokom rata bio priznat status žrtava seksualnog nasilja, što bi im omogućilo da dobiju i zakonsku penziju u iznosu od oko 230 evra mesečno.

Minire Begaj-Baljaj, predsedavajuća Vladine komisije za priznavanje i verifikaciju statusa lica oštećenih tokom rata na Kosovu, kaže da je rok za podnošenje zahteva za priznavanje i verifikaciju statusa žrtve seksualnog nasilja pet godina od početka rada Vladine komisije. Ova komisija je zvanično počela da radi u februaru 2018.

Centar za rehabilitaciju žrtava torture pomaže u procesu prijave žrtava seksualnog nasilja. Feride Rušiti, izvršna direktorka ovog centra, smatra da je u odnosu na ukupan broj žrtava, broj prijava izuzetno mali:

„Naravno da je taj broj mali. Ali, otkako je postupak započeo 2018. godine, ovakav broj se očekivao zbog činjenice da je većina slučajeva koji su sada u Komisiji slučajevi koji su prethodno tretirani i u nevladinim organizacijama."

Rušiti takođe traži od članova porodica da podstaknu i pomognu žrtve da ostvare svoja zakonska prava.

Uništavanje imovine tokom rata na Kosovu

Hjuman Rajts Voč u svom posleratnom izveštaju, primećuje da je uništavanje civilne imovine od strane jugoslovenskih/srpskih vladinih trupa 1999. bilo široko rasprostranjeno.

Pozivajući se na istraživanje UNHCR-a iz novembra 1999. godine, ova organizacija izveštava da je gotovo 40 procenata svih domova na Kosovu teško oštećeno ili potpuno uništeno. Od ukupno 237.842 domova, 45.768 je teško oštećeno, a 46.414 uništeno. Na sličan način su pogođene škole i džamije. Prema proceni štete UN, od 649 škola na Kosovu, više od petine je ozbiljno oštećeno i više od 60 procenata potpuno uništeno.

Evropska unija, koja je bila odgovorna za IV stub (Rekonstrukcija i ekonomski razvoj Kosova) kao deo misije UNMIK-a, procenila je ratna šteta bila najmanje 4 milijarde američkih dolara. Pitanje naknade ratne štete, 21 godinu kasnije, pokrenuto je kao pitanje u dijalogu koji je nastavljen 2020. U ovom dijalogu se, između ostalog, razgovara o nestalim osobama i ekonomskim pitanjima.

Zvaničnici kosovske vlade ne objavljuju podatke o iznosu ratne štete koju je Srbija prouzrokovala na Kosovu, iako kažu da postoje.

Pitanje ratne štete

Po završetku rata na Kosovu, ekonomski stručnjaci i bivši zvaničnici Vlade Kosova sproveli su studiju u kojoj je procenjena ratna šteta. Haki Šatri, bivši ministar finansija, koji je 2006. godine bio koordinator tima za ekonomska pitanja, kaže da se prema podacima stručnjaka koji su predstavljeni u tim razgovorima, ukupna šteta koju je Srbija nanela Kosovu procenjuje se na oko 22 milijarde evra. Ta šteta uključuju i nanetu štetu javnom sektoru, privatnom sektoru, penzijskom fondu, depozite građana i mnoge druge štete.

„Pričinjena je velika šteta, uništena su domaćinstva, spaljena stoka, uništena društvena imovina, u nekim slučajevima je opljačkana i fizički prebačena u Srbiju itd. Delegacija sa Kosova morada iznese na sto ove podatke, a međunarodna zajednica mora da vidi šta se dogodilo", kaže bivši ministar Šatri. Muhamet Mustafa iz Instituta „Riinvest" takođe je bio jedan od koordinatora kosovskog tima za ekonomska pitanja u Kosovskoj pregovaračkoj grupi tokom bečkih pregovora u okviru kosovsko-srpskog dijaloga.

Mustafa kaže da je raščišćavanje ekonomskih računa i naknada štete onima koji su pretrpeli štetu tokom rata od suštinske važnosti za normalizaciju odnosa i dobrosusedskih odnosa između Kosova i Srbije.

„Šteta privatne imovine je ogromna. A kada je reč o nadoknadi štete za privatna lica, niko ne može da spreči pravo na nadoknadu - ni država ni međunarodna zajednica. Privatna svojina se štiti međunarodnim konvencijama, Konvencijom o ljudskim pravima i slobodama.

„To se odnosi na sve nacionalnosti", kaže Muhamet Mustafa. Međutim, niko na Kosovu nije pravilno i tačno dokumentovao imovinsku štetu tokom rata, iako su u nekim slučajevima pokrenuti postupci na lokalnim sudovima, ali bez ikakvih rezultata.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android