Rasplet u slučaju Haradinaj? | Politika | DW | 01.03.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Pravosuđe

Rasplet u slučaju Haradinaj?

U francuskom gradu Kolmaru u četvrtak (2.3.) se odlučuje da li će bivši kosovski premijer Ramuš Haradinaj biti izručen Srbiji. On je uhapšen na osnovu međunarodnog naloga za hapšenje izdatog u Beogradu.

Srpske vlasti optužuju bivšeg kosovskog premijera Ramuša Haradinaja za ratne zločine iz 1998. i 1999. godine i traže njegovo izručenje. Beograd tvrdi da su „protivpravna hapšenja civila“, „mučenje žrtava“, „neljudsko postupanje i silovanja“ kao i „ubijanja civila“ ili sprovođena po Haradinajevom naređenju ili da je on sam bio njihov vinovnik. Međunarodni nalog za njegovo hapšenje je Srbija izdala još 2004. godine.

„Te optužbe iz Srbije su čisto političke. Zbog njih sam se dvaput našao pred Haškim tribunalom za ratne zločine i oba puta (2008. i 2012.) sam oslobođen“, rekao je Haradinaj u intervjuu za DW. U pritvoru Haškog tribunala je proveo ukupno osam godina. 2008. je oslobođen po svim 37-orim tačkama optužnice, a četiri godine kasnije je na reviziji suđenja ta odluka potvrđena.

Sve izmišljeno?

Jedna od najvažnijih linija argumentacije srpskih vlasti kada je reč o tome da on nije osuđen pred Haškim tribunalom jeste navodno uklanjanje oko 30 svedoka koji je trebalo da govore na njegovom suđenju. U srpskim medijima su objavljena i imena ubijenih svedoka. „Te tvrdnje me vređaju, jer ih izriču baš oni koji su počinili masivne ratne zločine protiv Albanaca; glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc, potvrdio je da su u mom slučaju svi predviđeni svedoci dali iskaz i da niko od svedoka nije bio odsutan. To je i u Beogradu rekao srpskim vlastima“, kaže Haradinaj.

Na Kosovu su posle rata 1999. ubijene desetine ljudi koji su bili mogući svedoci. Ali, nejasno je da li je neko od njih trebalo da svedoči baš u Haradinajevom slučaju. Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc to je i zvanično negirao. I bivša glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte u jednom intervjuu za albanske medije je izrazila „nerazumevanje“ zbog postupka francuskih vlasti, jer je Haradinaj već dva puta u Hagu oslobođen i proglašen „čistim“.

Kristijan Tomušat, penzionisani profesor javnog, međunarodnog i evropskog prava sa Humboltovog univerziteta u Berlinu, u razgovoru za DW je izjavio da u članu 10 Statuta Haškog tribunala jasno piše: nema dvostrukog kažnjavanja. „Niko ne može po drugi put biti izveden pred sud jedne zemlje ili biti gonjen zbog krivičnog dela zbog kojeg mu je već jednom suđeno“.

Kosovo Prozeste anlässlich der Festnahmen von Ex-Regierungschef Ramush Haradinaj in Pistina

Protesti na Kosovu nakon privođenja Hradinaja u Francuskoj

Tako gledano, Haradinaj bi mogao biti izručen Srbiji ako bude dokaza za druge zločine koji nisu bili predmet suđenja pred Haškim tribunalom. A vlasti u Beogradu tvrde upravo da će u Kolmar poslati „nove dokaze“. Prema navodima srpskih medija, reč je o mučenju i ubijanju Srba, Albanaca, Roma i drugih, zločinima počinjenim za vreme kosovskog rata i posle njega. Sud u Kolmaru če u četvrtak (2.3.) odlučiti ima li dovoljno novih dokaza na osnovu kojih bi Haradinaj mogao biti izručen Beogradu. Za Haradinaja i njegove advokate stvar je jasna: „nema apsolutno ničeg novog što još nisam video“, rekao je Haradinaj u razgovoru za DW, pošto je dobio uvid u dokumentaciju koju je poslao Beograd.

Heroj ili zločinac?

Za vreme rata na Kosovu 1998. i 1999, Haradinaj je bio jedan od predvodnika „oslobodilačke vojske Kosova“ (UČK). U decembru 2004, postao je premijer Kosova. Posle 100 dana na toj funkciji, podneo je ostavku da bi se dobrovoljno predao Haškom tribunalu, koji ga je 2012. definitivno oslobodio optužbi. Posle toga, on je na Kosovu dočekan kao narodni heroj. Haradinaj je trenutno jedan od najvažnijih opozicionih vođa i predsednik opozicione stranke Alijansa za budućnost Kosova. Na osnovu međunarodnog naloga za hapšenje koji su 2004. izdale srpske vlasti, francuska policija ga je uhapsila na aerodromu u Bazelu. Posle nekoliko dana provedenih u pritvoru, sud u Kolmaru ga je pustio na slobodu pod uslovom da do rasvetljavanja slučaja ostane u Francuskoj.

Nove komplikacije u odnosima Srbije i Kosova

Mnogi Kosovari vide ovaj proces kao deo moguće političke igre koju vode Srbija, Francuska ili njegovi politički protivnici na Kosovu. Haradinaj je i ranije bio u Francuskoj, na primer, na Prvenstvu Evrope u fudbalu – a nije bio hapšen. Zašto je onda sada uhapšen? Osim „dubokokg razočaranja u francusku državu“, Haradinaj nije imao objašnjenje za ovo što se događa. Moguće je i da će Haradinaj biti izručen Hagu gde od januara radi specijalni Tribunal za ratne zločine kosovskih Albanaca za vreme rata na Kosovu“. Glavni tužilac to suda, Amerikanac Dejvid Švebdiman, odbacio je tu mogućnost i rekao: „Mi sa slučajem Haradinaj nemamo ništa“.

Hapšenje Haradinaja je pogoršalo ionako zategnute odnose Srbije i Kosova. On i mnogi drugi političari sada zahtevaju da Kosovo izda međunarodne naloge za hapšenje srpskog predsednika Tomislava Nikolića, premijera Aleksandra Vučića i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića. Sva trojica su bili političari visokog ranga za vreme rata na Kosovu u kojem je ubijeni više od 12.000 kosovskih Albanaca, dok je njih bezmalo 800.000 bilo privremeno u zbegu. Kosovsko pravosuđe je i tada posle Haradinajevog hapšenja brzo izdalo naloge za hapšenje 57-orih Srba, ali ne i tih političara.

DW.COM