Rasizam: Evropa nije nevina | Evropa | DW | 12.06.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Rasizam: Evropa nije nevina

U mnogim zemljama Evropske unije postoji otvorena ili rasna diskriminacija, a poziv na promene postaje sve glasniji. Demonstracije ne prestaju u Briselu, Londnu, Parizu, Berlinu…

U zadatke komesara Evropske unije Margaritisa Šinasa spada i zaštita „evropskog načina života“. Grčki političar sebe smatra odgovornim i za pitanje rasizma. „Imamo manje problema u odnosu na Sjedinjene Države, naši socijalni sistemi su bolji“, rekao je Šinas na manifestaciji organizacije Delfski ekonomski forum.

Ali, on priznaje da u Evropi ima još mnogo toga da se uradi „po pitanju jednakih mogućnosti u životu“.

-pročitajte još: Rasizam u Nemačkoj u porastu

Francuska iluzija

Diskriminacija u potrazi za poslom je jedno od tih „pitanja koja još moramo da rešimo“. Za studentkinju prava u Parizu, Kesiju Etame Jesko, to je gorka svakodnevica: bezuspešno je u potrazi za mestom u nekoj advokatskoj firmi gde bi mogla da stažira. Obično joj kažu da je mesto već zauzeto.

Studentkinja prava Kesija Etame Jesko: U Francuskoj ima mnogo licemerja

Studentkinja prava Kesija Etame Jesko: U Francuskoj ima mnogo licemerja

„Žele da verujemo da nas prihvataju. Ali mislim da tu ima puno licemerja. Nije kao u SAD, gde rasizam vidiš na hiljadu kilometara. Skriveniji je. U Francuskoj je to primetno na osnovu mnogo sitnica, u potrazi za poslom ili vas zaustavljaju na ulici bez razloga.“

Kesija je proteklog vikenda protestovala protiv rasizma i diskriminacije, zajedno sa hiljadama Francuza. Povod su slučajevi policijskog nasilja u Francuskoj, od kojih je poslednji poznati slučaj – smrt Adama Traorea iz 2016.

-pročitajte još: Koliko rasizma ima u nemačkoj policiji?

Ne radi se samo o brutalnom postupanju – rasno profilisanje deo je svakodnevice u francuskim predgrađima. Istraživanje Saveta Evrope u kojem je ispitano 5.000 mladića afričkog ili arapskog porekla, otkrilo je da ih je policija zaustavljala dvadeset puta češće od ostalih stanovnika Francuske.

Smrtonosni rasizam: na minhensklim demonstracijama transparent sa licima Džordža Flojda i Ourija Džaloha koji je stradao u nemačkom Desauu 2005.

Smrtonosni rasizam: na minhensklim demonstracijama transparent sa licima Džordža Flojda i Ourija Džaloha koji je stradao u nemačkom Desauu 2005.

Masovni protesti u Francuskoj doneli su prvi rezultat: ministar unutrašnjih poslova Kristof Kastaner zabranio je policiji stisak oko vrata prilikom hapšenja. Iako negira da je njegova policija generalno rasistička, priznaje „da su neki policajci rasisti“.

Belgija: Kolonijalna vladavina i genocid

Demonstracija je bilo i u Briselu. „Došli smo jer je ovo glavni grad Evrope“, kaže jedna od organizatorki Brenda Aučimba. Ljuti je „svakodnevna diskriminacija i policija koja zaustavlja afričke i arapske dečake na svakom ćošku“.

-pročitajte još: Zašto je policija u SAD tako moćna?

Pored toga, ona želi da se s postolja skinu statue belgijskog kralja Leopolda II (1835-1909). Belgijska kolonijalna vladavina u Kongu deo je potisnute prošlosti zemlje. Tek 1998. godine, istoričar Adam Hohšild vratio je genocid i eksploataciju u toj zemlji zemlje u nacionalnu memoriju.

Brenda Aučimba: Afričke i arapske dečake policija zaustavlja na svakom ćošku

Brenda Aučimba: Afričke i arapske dečake policija zaustavlja na svakom ćošku

Oko deset miliona ljudi izgubilo je život pod kolonijalnim režimom Leopolda II u Kongu. Do današnjeg dana o tome nema ništa u belgijskim udžbenicima. „Nadam se da ljudi shvataju kako se osećamo kada vidimo ove statue“, kaže Brenda. U međuvremenu je gradonačelnik Antverpena tamošnju statuu Leopolda smestio u muzej.

Borba kultura u Britaniji

U Londonu je na strani demonstranata čak i gradonačelnik Sadik Kan. Član Laburističke stranke iz pakistanske porodice, u Istočnom Londonu je uklonio statuu trgovca robljem Roberta Miligana: „Tužna je istina da je mnogo našeg bogatstva rezultat trgovine robljem – ali tome ne moramo da odajemo počast na našim javnim mestima.“

Međutim, Priti Patel, britanskoj ministarki unutrašnjih poslova iz redova konzervativaca takođe poreklom iz Pakistana, ovakav način protesta se ne sviđa. Demonstranti koji su statuu trgovca robljem Edvarda Kolstona u Bristolu bacili u vodu, moraće da budu krivično gonjeni zbog „svojih krajnje sramotnih radnji“, kaže ona.

Dosta s počastima: demonstranti u Bristolu srušili su spomenik trgovcu robljem Edvardu Kolstonu i bacili ga u vodu

Dosta s počastima: demonstranti u Bristolu srušili su spomenik trgovcu robljem Edvardu Kolstonu i bacili ga u vodu

„Velika Britanija nije nevina. Vlada i policija nikada nisu odgovarali za mnoge živote crnaca“, rekao je jedan demonstrant na londonskom Trgu parlamenta. „Dobro je videti kolektivnu tugu i spremnost da promenimo svoju situaciju. O tome se radi“, kaže demonstrant pored njega.

-pročitajte još: Smrt Džordža Flojda podseća nas i na rasizam u Evropi

Solidarnost sa Džordžom Flojdom i u Britaniji je izazvala bes zbog svakodnevnog rasizma, socijalnog obespravljanja, policijskog zlostavljanja i diskriminacije. To uključuje, na primer skandal poznat kao Windrush a radi se deportacijama migranata sa Kariba koji su decenijama živeli u Velikoj Britaniji – samo zato što nikada nisu formalno naturalizovani.

Manjine „identifikovane kao problem“

„U Evropi ima mnogo primera pojedinačnog i institucijalnog rasizma u policiji“, kaže kriminolog Ben Bouling sa Kings Koledža u Londonu. Međutim, u Sjedinjenim Državama, gde policija godišnje ubije hiljadu ljudi, opseg policijskog nasilja je ekstremniji.

Kriminolog Ben Bouling: U Evropi ima mnogo primera pojedinačnog i institucijalnog rasizma u policiji

Kriminolog Ben Bouling: U Evropi ima mnogo primera pojedinačnog i institucijalnog rasizma u policiji

Prema Boulingu, problem je „kako organizacija generalno postupa sa manjinama i marginalizovanim grupama. U Velikoj Britaniji možete videti kako se policija ponaša prema ljudima crne boje kože i onima azijskog porekla. To se jasno vidi u Nemačkoj, Francuskoj i svuda u Evropi gde su manjine marginalizovane i koje policija identifikuje kao problem.“

Ali problem je veći: „Diskriminacija prevazilazi policiju, ima veze sa ekonomijom, obrazovanjem i porodicom“. Zemlje u Evropi treba da priznaju da je njihova budućnost multikulturalna i raznolika i da svaki građanin mora imati iste životne šanse.

-pročitajte još: Beskrajna borba za jednakost

Poslanica Evropskog parlamenta: „Stidim se“

Evropa je još daleko od tog priznanja. Samo 24 od 705 članova Evropskog parlamenta je afro-azijskog porekla iako čine oko deset procenata evropskog stanovništva. Jedna od njih je Šveđanka Alis Kunke iz Zelenih: „Stidim se jer zapravo ne predstavljamo ljude u Evropi. Zato moramo biti sigurni da će u budućnosti biti više poslanika koji će izgledati drugačije i imati različito poreklo.“

Kunke je izvestilac za antidiskriminacijsku smernicu EU koja je na čekanju od 2008. Predlog zakona, kojim se propisuje jednak tretman svih građana u socijalnim pitanjima, blokiraju mnoge zemlje članice. Polovina evropskih zemalja nema čak ni akcioni plan za borbu protiv rasizma.

Šveđanka se nada da će demonstracije u EU pogurati donošenje tog zakona: „Uverena sam da sada možemo iskoristiti uzbuđenje i svest mnogih. Ali to se ne sme završiti lepim rečima o jednakosti. To se konačno mora odraziti u zakonodavstvu Evropski unije.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama