Problema ima više nego dovoljno | Evropa | DW | 28.05.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Problema ima više nego dovoljno

Sarajevski samit u okviru procesa „Brdo-Brijuni“ prilika je za rešavanje regionalnih problema. Da li će ona biti iskorišćena zavisi od iskrenosti lidera. Stručnjaci su saglasni da ekonomski deo samita ima poseban značaj.

Bosnien Herzegowina Sarajewo Panorama

Sarajevo je ovog vikenda domaćin samita "Brdo-Brijuni"

Sarajevo je u subotu i nedelju (28. i 29. maj) domaćin regionalnog samita šefova država koji se održava kroz proces „Brdo-Brijuni“. Ambicije regionalnih čelnika su jačanje političkog dijaloga u regionu i saradnja sa Evropskom unijom uz podršku Hrvatske i Slovenije kao punopravnih članica. Sastanku bi, pored članova Predsedništva BiH kao domaćina, trebalo da prisustvuju predsednici Hrvatske, Slovenije, Srbije, Crne Gore, Albanije, Makedonije i Kosova. Počasni gost ovogodišnjeg samita „Brdo-Brijuni“ je predsednik Italije Serđo Matarela.

Proces „Brdo“ započet je u januaru 2010. na sastanku tadašnjih premijera Slovenije Hrvatske, Boruta Pahora i Jadranke Kosor. Cilj procesa bio je pružanje podrške bezbednosti i saradnji između zemalja bivše Jugoslavije i Albanije. Ulaskom Hrvatske u EU, „Brdu“ su dodati i „Brijuni“, tako da je proces nastavljen pod imenom „Brdo-Brijuni“.

Brojni regionalni problemi

Predsednici država regiona na ovaj proces gledaju različito i, kako tvrde pojedini analitičari, uz ispoljavanje određenih sumnji u iskrenost svih učesnika. Zijad Bećirović, direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije iz Ljubljane, podseća da Slovenija i Hrvatska, kao vodeće članice procesa, imaju drugačije poglede na brojna regionalna pitanja. „Nedavni razvoj događaja oko arbitraža između Hrvatske i Slovenije slab je primjer drugim državama u regionu. Logika je jednostavna. Ako dve zemlje koje su partneri u EU i saveznice u NATO imaju takve međusobne odnose, šta možemo očekivati od drugih zemalja u regionu?“

U razgovoru za DW, Bećirović podseća da Hrvatska „trenutno ima slabe odnose sa Srbijom kojoj uslovljava nastavak pregovora sa EU“ te da ni odnosi Zagreba i Sarajeva nisu na dobrom nivou. „Situacija u BiH je najkomplikovanija od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, a u pitanju je i opstanak na vlasti Milorada Dodika. Događaji u Makedoniji, abolicija najviših predstavnika makedonskog režima od strane predsednika Đorđa Ivanova, nezakonita prisluškivanja i svakodnevni masovni protesti u ovoj državi pokazuju da je kredibilitet pojedinih učesnika u procesu Brdo-Brijuni krajnje upitan“, kaže ovaj stručnjak i dodaje još neke razloge zbog kojih nije optimista:

Bosnien und Herzegowina Zijad Becirovic

Zijad Bećirović: Upitan kredibilitet učesnika samita

„Situacija u Crnoj Gori, gde je formirana prelazna vlada, prilično je nestabilna. I na Kosovu imamo nestabilnu vlast i masovne proteste. U Hrvatskoj je na sceni reinkarnacija ideologija poraženih u Drugom svetskom ratu, dok će Srbija uskoro morati da se i definitivno opredeli za EU ili Rusiju. Teme su brojne i videćemo sa koliko će iskrenosti političari pristupiti rešavanju regionalnih pitanja“, dodaje Bećirović za DW.

Ništa bez ekonomskog razvoja

U Sarajevu je istovremeno upriličen i Samit 100 „biznis-lidera“ jugoistočne Europe. Pod sloganom „Dogovor za novo doba“, vodeći privrednici razmatraju aspekte saradnje u regiji. „Svim zemljama regiona potreban je snažan iskorak u ekonomskom razvoju kao bitnom preduslovu za stabilnost i mir na ovom području. Zabrinjava činjenica da većina zemalja ima niži BDP nego uoči raspada bivše SFRJ. Bez ekonomskog napretka, nikakvi susreti na predsedničkom nivou, pa ni proces Brdo-Brijuni, neće puno značiti“, smatra Bećirović.

Kao poseban problem ističe da „predsednici u regionu imaju uglavnom protokolarnu ulogu. Bilo bi daleko primerenije i korisnije da u ovom procesu sudeluju premijeri i izvršna vlast, a da ih predsednici simbolički podrže. Ovako, stiče se utisak da predsednici preuzimaju određene obaveze za koje nemaju nadležnosti, što potom može dovesti i do nesuglasica na unutrašnjoj političkoj sceni.“

DW.COM