Proširenje EU: Francuski predlog neće biti i jedini | Evropa | DW | 20.11.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Proširenje EU: Francuski predlog neće biti i jedini

Posle ministarske rasprave o politici proširenja tri stvari su jasne: EU ne okreće leđa Zapadnom Balkanu, mesta za poboljšanja procesa pristupanja ima, a francuski predlog neće biti i jedini o kojem će se razgovarati.

Nakon oktobarskih, maratonskih i neuspešnih razgovora lidera EU o nastavku procesa pristupanja Uniji, novembarski sastanak Saveta ministra opštih i evropskih poslova bio je prilika da se „hladne glave“ razmotri situacija u oblasti proširenja i procesa stabilizacije i pristupanja zemlja Zapadnog Balkana. Predsedavajuća Savetu EU, finska ministarka za evropske poslove Titi Tupurainen, kaže da ta ministarska rasprava predstavlja početak debate o novim koracima u politici proširenja o kojima će tek biti reči u pripremi za razgovore EU lidera planirane za proleće 2020. godine.

„Zaključaka sa sastanka nema, ali ideja je da se pošalje jasna poruka o našoj posvećenosti politici proširenja i zemljama Zapadnog Balkana. Svi podržavamo evropsku perspektivu regiona“, kaže Tupurainen.

Formalna podrška EU perspektivi Zapadnog Balkana možda je trenutno i jedini zajednički imenitelj kada je reč o pozicijama zemlja-članica prema nastavku širenja i pristupanja Uniji. Većina njih se slaže i oko toga da u procesu pristupanja ima mesta za neka poboljšanja. Ono oko čega će se razgovori nastaviti, jesu obim i pravci mogućih promena s ciljem da se do majskog samita EU-Zapadni Balkan u Zagrebu „stavi na noge“ efikasnija politika proširenja.

Zašto Pariz traži promene?

O efikasnijem, konkretnijem i kredibilnijem procesu pristupanja EU, na Savetu ministra govorila je francuska državna sekretarka Ameli de Monšalen: „Ono što sad vidimo jeste da proces ne funkcioniše jer traje dugo, frustrirajući je za učesnike, nije politički vođen od strane EU, već postoji neki automatizam, a pre svega, građani zemlja koje pregovaraju ne nalaze svoje interese u takvom procesu.“

Govoreći u korist francuskog predloga koji podrazumeva „fazno“ pristupanje EU, podržano strukturnim fondovima Unije, ali uz strožije kriterijume i moguće nazadovanje, pa i prekid pristupnih pregovora, Ameli de Monšalen naglašava da proces onakav kakav jeste trenutno ne daje konkretan napredak na terenu. Kao dokaz, ona navodi činjenicu da se i pored višegodišnjih reformi i usklađivanja sa standardima EU, veliki broj ljudi i dalje iseljava iz zemlja Zapadnog Balkana u potrazi za boljim životom.

„Vreme je izađemo iz velikih priča i postavimo pitanje suštine procesa, odnosno kako da podržimo građane tog dela Balkana koji mnogo očekuju od Evrope“, zaključila je Ameli de Monšalen.

Francuska državna sekretarka Ameli de Monšalen

Ameli de Monšalen: Proces onakav kakav jeste trenutno ne daje konkretan napredak na terenu

Iako francuski predlog formalno nije bio tema razgovora ministra Evropske unije, izvori sa sastanka kažu da su neke članice podržale inicijativu Pariza, dok su druge izrazile „zabrinutost i oprez“.

Francuski predlog neće biti i jedini

Da francuski predlog o promeni metodologije pristupanja neće biti i jedni o kome će se razgovarati, postalo je jasno nakon pisma koje su šest zemlja-članica EU, dan pred ministarsku raspravu o proširenju, poslale Evropskoj komisiji. Austrija, Italija, Slovenija, Slovačka, Češka i Poljska založile su se za poboljšanje procesa pristupanja EU, uz uslov da se paralelno napreduje u procesima konstruktivne rasprave o „poboljšanjima“ i nastavku pristupanja zemlja Zapadnog Balkana.

Pismo je prvobitno potpisala i Hrvatska, ali je svoj potpis naknadno povukla zbog, kako je objasnila državna sekretarka Andreja Metelko Zgombić, neprimerenosti da se država koja uskoro preuzima predsedavanje Savetu EU „formalno svrstava uz neki konkretan predlog“.

-pročitajte još: „Norveški model“ – vrabac u ruci za Srbiju i komšiluk?

Šef diplomatije Austrije Aleksander Šalenberg kaže da su se tokom ministarskog sastanka u Briselu neke druge zemlje članice EU „priključile“ tom pismu. „Spremni smo da se pozitivno i konstruktivno angažujemo u diskusiji kako poboljšati proces proširenja. Za tako nešto uvek ima mesta, ali jasno kažemo da to ne sme biti preduslov za nove korake Albanije i Severne Makedonije“, objašnjava je Šalenberg.

On dodaje da će, pored predloga zemalja-članica, Evropska komisija biti ta koja će definisati eventualne promene u procesu proširenja. „Odlučujuće će biti to šta će Evropska komisija da predstavi. Ona je ta koja ima vodeću ulogu kada je reč o tehničkom i svakodnevnom praćenju politike proširenja“, kaže Šalenberg.

Šef diplomatije Austrije Aleksander Šalenberg

Aleksander Šalenberg: Spremni smo da se angažujemo u diskusiji kako poboljšati proces proširenja

Sa njim se slaže i Titi Tupurainen iz finskog predsedavanja EU: „Na kraju, Evropska komisija će biti ta koja će dati predloge na osnovu kojih će se dalje razgovarati u Savetu“.

Odlučujuća uloga nove Evropske komisije?

U Savetu EU kažu da se sada čeka da nova Evropska komisija preuzme mandat, što bi trebalo da se dogodi početkom decembra. Tada će joj se i zvanično uputiti zahtev da predstavi novu metodologiju, odnosno konkretne predloge kako poboljšati efektivnost pristupnog procesa kao instrumenta za podršku reformama i integracijama Zapadnog Balkna. Rok koji trenutno postoji za izradu tog predloga je januar 2020. godine.

Kandidat za novog komesara za proširenje Oliver Varhelji već je izjavio da „ne misli da ceo okvir politike proširenja mora da se menja“. On se založio za „poboljšanje metodologije“ na način da se zemljama koje „mogu i žele“ da se kreću brže i obezbedi brži pristup EU. Ali i obratno. Varhelji je dodao da bi, u slučaju nazadovanja u ispunjavanju kriterijuma na putu ka članstvu u EU, trebalo da dođe do suspenzije pretpristupnih fondova.

Kandidat za novog komesara EU za proširenje Oliver Varhelji

Oliver Varhelji: Unutrašnje reforme EU su nešto što može da ide paralelno s proširenjem na Zapadni Balkan.

„Odmah po stupanju na dužnost angažovaću se u zemljama koje imaju rezerve kada je u pitanju efikasnost procesa proširenja“, najavio je budući komesar za proširenje i susedstvo. Prema njegovim rečima, EU mora da bude spremna da prihvati region, a unutrašnje reforme Unije su nešto što može da ide paralelno s proširenjem na Zapadni Balkan.

Pitanje je samo da li će Pariz složiti sa idejom „paralelnih procesa“ reforme i pristupanja, ali i to kako će zemlje-kandidati koje su već duboko u pregovorima o članstvu prihvatiti „promenu procesa na pola puta“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama