Hrvatska otvara vrata EU Zapadnom Balkanu? | NRS-Import | DW | 18.11.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Evropska unija

Hrvatska otvara vrata EU Zapadnom Balkanu?

Na kongresu Evropske narodne stranke u Zagrebu jedna od tema beće i pitanje perspektive pristupa Evropskoj uniji za zemlje Zapadnog Balkana. „Narodnjaci“ EU očekuju da će Hrvatska tu imati važnu ulogu.

Kroatien EU Wahlen Andrej Plenkovic Premierminister (picture-alliance/AP Photo/D. Bandic)

Premijer Hrvatske Andrej Plenković

Kongres Evropske narodne stranke (EPP) koji se 20. i 21. novembra održava u Zagrebu biće „poseban“, uveren je Dejvid Mekalister, potpredsednik EPP i predsednik Odbora za spoljnu politiku Evropskog parlamenta (EP). S jedne strane, na njemu će se rešavati važna kadrovska pitanja, biraće se novi predsednik stranke - to će po svoj prilici biti Donald Tusk - i novo predsedništvo.

S druge strane, na kongresu će biti rasprava o nekim strateškim političkim opredjeljenjima, a to su „u pravilu vrlo žive rasprave“. Delimično i s pogledom usmerenim na predstojeće predsedavanje Hrvatske Savetom EU (od 1.1.2020), biće naglašeno i pitanje integracije zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju.

Raznolika demohrišćanska porodica

Već decenijama Evropska narodna stranka ima ključnu ulogu u oblikovanju politike EU. To je bilo posebno u poslednjem izbornom periodu kada su iz redova te evropske stranke bili predsednici i Evropske komisije (Žan-Klod Junker), Evropskog parlamenta (Antonio Tajani) i Evropskog saveta (Donald Tusk). Jedan od razloga za to je svakako i heterogenost stranke koja je u stvari stranačka grupacija odnosno „stranačka porodica“, kako njeni predstavnici vole da prikazuju sami sebe. Na taj način se pokriva širok sprektar političkih pozicija što na kraju dovodi do velikog broja poslanika u Evropskom parlamentu.

European People's Party Christian Democrats (Virtyt Gacaferri )

EPP-Demohrišćanin Dejvid Mekalister

Tu su demohrišćani nemačkog tipa, kojima su važna načela socijalne tržišne privrede, skandinavske liberalne stranke kojima je pre svega važno neometano funkcionisanje privrede, pa sve do nacionalnokonzervativnih stranaka poput hrvatskog HDZ-a ili mađarskog Fidesa. No, prema rečima Mekalistera, ono što sve te stranke povezuje jesu „zajedničke vrednosti kao što su opredeljenost za demokratiju, poštovanje načela pravne države i zaštite ljudskih prava, socijalnu tržišnu privredu i opredeljenost za transatlantsku saradnju sa SAD". Uz to je važna i „opredeljenost za evropske integracije“, naglašava Mekalister u razgovoru za DW.

Autogol EU na Zapadnom Balkanu

No upravo kada je reč o procesu evropske integracije, tu je Evropska unija izneverila sopstvena obećanja odlukom o odgađanju početka pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, smatra Tomas Bikl, stručnjak za Zapadni Balkan sa Univerziteta Duizburg-Esen. „To je nesumnjivo težak udarac kako za te dve zemlje, tako i za kredibilnost čitave Evropske unije“, kaže Bikl u razgovoru za DW.

Prema njegovim rečima, na susretu EU na vrhu sredinom oktobra o tome se vodila veoma burna rasprava, pri čemu je pre svega francuski predsednik Emanuel Makron bio žestoko kritikovan zbog svog beskompromisnog stava, ali na kraju - ništa nije pomoglo. To odgađanje predstavlja autogol koji je EU sama sebi dala i otvara dodatni prostor Rusiji i Kini za širenje njihovog uticaja na zemlje Zapadnog Balkana, napominje Bikl.

Predsednik Odbora za spoljnu politiku Evropskog parlamenta Mekalister takođe smatra da je odgađanje pristupnih pregovora bila „pogrešna odluka“ i „velika greška“, no naglašava kako su za nju bile samo tri zemlje, Francuska, Holandija i Danska, u kojima su na vlasti stranke koje nisu deo EPP. „Naša stranka je ostala verna datoj reči i onome što je dogovoreno. Mi smo, za razliku od drugih, 100 odsto pouzdani“, naglašava nemački demohrišćanin. On se nada da će u neko dogledno vreme „ta greška ipak moći da se ispravi“.

Thomas Bickl

Tomas Bikl: Odgađanje je autogol koji je EU sama sebi dala i to otvara dodatni prostor Rusiji i Kini

Hrvatska kao promoter proširenja EU

Prema njegovom mišljenju, to je važno, jer „stabilnost Zapadnog Balkana znači i stabilnost čitave Evrope. To je i u našem interesu“. Utoliko je dobro to što će Hrvatska, u dogovoru s Nemačkom, koja će nakon nje predsedavati Savetu Evropske unije, posebnu pažnju posvetiti upravo tom regionu.

„Svih šest zemalja (Srbija, BiH, Crna Gora, Kosovo, Severna Makedonija i Albanija, prim.red.) imaju otvorenu perspektivu učlanjenja u EU i sve su one na tom putu, mada se njime kreću različitim brzinama. To su sve evropske kulture. Hrvatska se i ranije zalagala za perspektivu njihovog članstva, kao što to čini i danas“, uveren je Mekalister.

To je svakako pozitivna inicijativa, smatra i stručnjak za Zapadni Balkan Thomas Bikl. On je uveren da ponavljanje floskule o Zapadnom Balkanu kao „buretu baruta“ nemaju utemeljenja u činjeničnom stanju, te da se ne može govoriti o nekoj „neposrednoj ratnoj opasnosti“. Ali izvestan potencijal za rast napetosti postoji, delomično i zbog povećane zainteresovanosti međunarodnih sila za to područje. „Posmatrača spolja zaista čudi u kojoj meri EU ponekad kratkovida kada je reč o razvoju u njenom neposrednom susedstvu, u regionu koji je geostrateški značajan kako u ekonomskom smislu, tako i kada je reč o pitanjima bezbednosne politike“, kaže Bikl.

Veoma cenim Plenkovića“

Da li je Hrvatska, s obzirom na njenu dvostruku ulogu u Bosni i Hercegovini, te još uvek napete odnose naspram Srbije koji su na kraju doveli i do otkazivanja dolaska srpskog predsednika Vučića na kongres, zaista motor koji će doprineti integraciji Zapadnog Balkana u EU, Mekalister nije želeo da komentariše u razgovoru za DW. „U prirodi je stvari da na Zapadnom Balkanu još uvek postoje nerazjašnjena pitanja među državama bivše Jugoslavije“, kaže nemački političar i dodaje: „Evropska unija podržava politiku regionalnog pomirenja i saradnje.“

-pročitajte još: Balkansko čudo 

On ima puno poverenje u Andreja Plenkovića koji je „izuzetno iskusan na polju spoljne politike“ i koga on „veoma ceni“. „HDZ je pouzdan partner unutar EPP i ja smatram da hrvatska vlada radi odličan posao“, naglašava Mekalister. On s druge strane izričito pozdravlja hrvatsku najavu da pitanje proširenja EU bude jedna od glavnih tema hrvatskog predsedavanja Savetu Evropske unije, te da se naredni susret na vrhu zemalja Zapadnog Balkana i Unije održi u maju u Zagrebu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM