Povukao tigra za rep, pa ga zajahao
Britanski premijer je stupio na evropsku pozornicu i zapucao iz svih oružja. Evropska unija treba da zna da Velika Britanija može da preživi i bez nje. Dođe čoveku da mu dovikne: „Dobro si to skresao, Dejv! – Ali, moraš da znaš da i mi bez tebe možemo da preživimo!“ Kameron će narednih dana sigurno odneti sve nagrade za preteranu i blještavu retoriku. Ali, tu igru poznajemo: povika je namenjena pre svega publici kod kuće – u Briselu ona nikog ne može da impresionira.
„Nanovo ćemo pregovarati o našim pozicijama u EU“ i tek posle toga će on biti spreman da ostane u Evropskoj uniji. Tako je to Kameron najavio kada je stupao na funkciju. Dugo se spekulisalo o tome kakve će to on dramatične zahteve postaviti kako bi obezbedio ostanak Velike Britanije. Na listi je, na primer, ograničavanje mogućnosti doseljavanju Evropu. Ali, kada je o tome reč, Angela Merkel mu je već pre više meseci pokazala crvenu lampu i pojasnila da sloboda izbora mesta boravka i rada na čitavoj teritoriji EU spada u temeljna načela te zajednice.
Bulevarska štampa stvara raspoloženje
Sada je važno samo još da radni migranti iz EU u Velikoj Britaniji četiri godine ne dobiju socijalna primanja. Pravnicima će biti teško da nekako prilagode pravila tom zahtevu. Britanci, naime, veruju da mnogi poljski, rumunski i drugi radnici iz EU koriste njihovu državnu socijalnu kasu. To tako ljudima suflira bulevarska štampa. Ništa od toga nije tačno, ali ionako se radi samo o simboličnoj politici.
I druge zahteve je Kameron u međuvremenu ublažio. Velika Britanija će sigurno nekako moći da se izuzme iz formulacije iz Lisabonskog ugovora o „sve tešnjoj uniji“. Francuzi su, naime, briatnskom premijeru jasno stavili do znanja da nisu spremni da učestvuju u menjanju odredbi tog ugovora. Kameron bi morao da uvidi da njegov referendum ne bi smeo da pokrene talas daljih referenduma u zemljama EU sa nesagledivim posledicama.
Diskusija u nevreme
Posle višemesečnih diplomatskih napora iza kulisa, on je svoj paket za pregovore učinio unekoliko podnošljivijim. On je još uvek dovoljno radikalan da simulira sukob u EU, ali ne više toliko da bi oproštaj Britanaca od Evropske unije izgledao kao gotova stvar.
I pored toga, britanska inicijativa sadrži u sebi dve greške. Prvo, ona dolazi u nevreme. Još gore; dolazi u najgorem, najpogrešnijem i najružnijem mogućem trenutku svih vremena. EU upravo prolazi kroz test u kome su njene vrednosti, solidarnost i saradnja zbog izbegličke krize stavlene na opasnu probu. Naporni pregovori o odnosima sa Velikom Britanijom su joj potrebni koliko i letnji grip.
Svaki referendum je rizik
Drugo: čak i kada bi EU i britanski premijer mogli da se slože oko nekoliko promena uslova britanskog članstva - on ne može da garantuje da će time ubediti Britance! Već sada jastrebovi iz njegove stranke kukaju da su mu zahtevi preslabi. Neprijatelji Evrope među britanskim konzervativcima liče na baru punu krokodila o kojoj je jedan insajder jednom rekao: „Mirni su dokle god ih hraniš slatkim zemičkama. Ali, šta ćeš uraditi kada više ne budeš imao zemički?“ U takvom položaju je i Kameron. Njegova stranka bi na kraju mogla da protivnike Evrope u zemlji do te mere emocionalno podbode da se oni na kraju odluče za izlazak iz EU čak i u slučaju da se u Briselu postigne kompromis. To bi bio istorijski poraz za britanskog premijera. Bio bi to težak udarac i za njegovu zemlju i Evropsku uniju. Jer, za Evropljane bi to značilo destabilizaciju u trenutku u kome se i sami bore za svoju budućnost.
Dejvid Kameron je bez potrebe upao u tu klopku. Njegovi savetnici su pokušali da ga odvrate od obećavanja referenduma. Jer, političko iskustvo pokazuje da je na referendume teško uticati i da su oni na kraju krajeva nepredvidljivi. Ali, za britanskog premijera je prekasno: on se sada nalazi u nezavidnoj situaciji - mora da jaše tigra koga je pre toga povukao za rep.