„Početak su male pobede u komšiluku“ | Evropa | DW | 25.10.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Beograd

„Početak su male pobede u komšiluku“

„Građani nisu ubijeni u pojam. Kad osete da mogu nešto da urade, motivišu se i počinju da deluju“, kažu u velikom intervjuu za DW Radomir Lazović i Dobrica Veselinović iz Inicijative Ne da(vi)mo Beograd.

DW: Kao odgovor na krizu predstavničke demokratije, Inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“ nudi novi način političkog organizovanja. Šta to podrazumeva?

Radomir Lazović: Podrazumeva animiranje građana da se uključe u politički život grada u kojem žive, jer su strukture koje bi trebalo da zastupaju njihove interese, te interese izdale. Sve su one učestvovale u potpunoj privatizaciji i jedina ideja koju imaju jeste dalja privatizacija javnih dobara i prelazak svega onoga što je bilo zajedničko, u ruke podobnih investitora. Promenom vlasti ne dobijamo suštinsku promenu u društvu, jer imena koja će se promeniti i dalje ne odgovaraju nikome osim svojoj ekipi i interesnoj grupi za koju obezbeđuju zaradu na štetu javnih finansija i građana. Zato nudimo početak organizovanja van te vrhuške, organizovanja oko konkretnih pitanja u komšiluku, bloku, i nudimo građenje odnosa koji će dovesti do toga da, kada jednom imamo zastupnika u parlamentu, znamo koje on politike zastupa i šta brani.

Dobrica Veselinović: Mi smo već pokazali da se može napraviti struktura koja je demokratičnija i horizontalnija, u kojoj su ljudi podjednako informisani o onome što se dešava i podjednako učestvuju u donošenju odluka tokom celog procesa, struktura koja pokušava da izniveliše razlike u znanju i iskustvu. Rešenje koje smo ponudili za krizu predstavničke demokratije će i u kampanji dati dobre rezultate, jer će ljudi biti više uključeni, neće biti pasivni, zato što nismo mi ponudili nekih deset tačaka, nego smo u prvom periodu zajedno došli do toga šta treba da se radi.

Ali u javnoj debati se stalno ponavlja da tih ljudi nema, da građani ne žele da se uključe. Na to se žale i organizacije i partije i pokreti, pa i mediji.

Lazović: Tačno je da ima ogroman broj ljudi koji su apatični, ali to je zato što im se ništa ne nudi. Oni nisu ubijeni u pojam. Kada osete da mogu nešto da urade, a to su osetili kroz razne stvari koje smo radili, motivišu se i traže načine da deluju. Jeste veliki problem kako te ljude organizovati da rade zajedno i mi tu imamo dva stuba. Jedan je rad na mapi žarišta. To su problemi od gradnje na zelenim površinama u blokovima, preko prodaje celokupne obale grada, do uzurpacije Kalemegdana. To su problemi koji su lokalni, gde su građani direktno ugroženi, kao u Bloku 45 gde se pod njihovim prozorom pravi peta pumpa u nizu, ali to su i problemi grada, gde je ljudima stalo do toga da se ne gradi na Velikom ratnom ostrvu, jer žele da zaštite prirodno dobro. S druge strane, dajemo obrise toga kakav grad želimo, ljudi se bave pozitivnim predlozima i razmišljaju o tome kako bi grad trebalo da se razvija.

Radomir Lazovic und Dobrica Veselinovic

Dobrica Veselinović

Veselinović: Naša je pozicija da kroz male pobede u komšiluku, kraju, bloku osnažimo ljude da isprobaju kako mogu da se organizuju i da osete da nešto mogu da urade i onda krenu da se bave ozbiljnijim stvarima. Jer, kako da se suprotstaviš celom birokratskom državničkom sistemu i nametneš nešto svoje ako nisi s aspekta moći barem nešto napravio.

A šta ste do sada napravili? Ima li tih malih pobeda ili su sve bili pokušaji?

Veselinović: Pitanje je u kom vremenskom okviru posmatramo poraz, pobedu i rezultat. Naša borba traje nekoliko godina i mislim da je velika u smislu učenja, osnaživanja ljudi, pravljenja unutrašnje strukture, novih načina finansiranja. A male pobede – one su brojne. Primera radi, u Bloku 44 i 70a su hteli izgradnju na zelenoj površini, povučen je plan, u Bloku 45 benzinsku stanicu, i to je stopirano...

Lazović: Za radove na Ušću smo podneli prijavu inspekciji. Radovi su gotovi, ali oni moraju da imaju na umu da postoje neke procedure koje moraju da poštuju, jer ako ne poštuju zakon dok prave projekat, kako da im verujemo da će ga poštovati ubuduće i da neće sad tu napraviti četiri kafane.

Veselinović: Proceduralne probleme smo našli i u Vinči. Tek su potpisali ugovor o javno-privatnom partnerstvu, sledi dobijanje niza dozvola i mi ćemo pratiti ceo proces. Paralelno prikupljamo međunarodnu podršku, jer su se slične stvari dešavale svuda po Evropi i Evropska unija je spalionice i takva javno-privatna partnerstva počela da odbacuje. Veliki je talas povratka tih usluga koje su privatizovane.

Lazović: Suština je da smo mi u Beogradu na vodi prepoznali mehanizam koji prepoznajemo i u drugim delovima grada. On jeste specifičan po svojoj veličini i količini prevare i manipulacija, ali nije incident i poenta je da ljudi vide šta se dešava, jer lako je da vas uvuku u velike teme ako se ne bavite malima. Mi svakodnevno radimo na tim tačkama i u kratkom vremenskom periodu smo podneli mnogo krivičnih prijava, prijava inspekciji, organizovali peticije, proteste i građani su se uključivali u to.

Imate li nekih saveznika, partnera u toj borbi?

Lazović: Partneri su lokalne inicijative koje se organizuju oko problema. Od 300 ljudi iz Bloka 45, nisu svi podržavaoci Inicijative. To su ljudi koji glasaju za sve opcije, ali je baš zato važno, jer imamo savezništvo sa širom grupom koja može prepoznati ono čime se bavimo i tu su i naši glasači i apstinenti koje želimo da animiramo. Morate da pokažete ljudima da se bavite javnim interesom da bi imali za koga da glasaju. Daću primer: uradili smo prvu analizu ugovora Beograda na vodi u roku od 24 sata i ona se pokazala veoma kvalitetnom i korisnom za dalje akcije. Zašto nijedna od političkih partija koje raspolažu ljudstvom, strukturom, nisu uradile tako nešto?

Jeste li ih pitali?

Lazović: Jesmo, imali smo kontakte sa partijama i zastrašujuće mi je kako se niko ne bavi time. Ugovor za privatizaciju deponije i izgradnju spalionice u Vinči sadrži 1.200 stranica koje je pravni tim Inicijative obradio i izašao sa svojom analizom. Gde su ti ljudi i zašto se na bave time?

Veselinović: Ja verujem da se bave, ali oni nisu opozicija koja kaže „mi ne bismo tako“, nego bi samo kozmetički bilo drugačije, ali suštinski isto. To u ovom slučaju znači privatizacija svega. Ova ekipa je nastavila javno-privatna partnerstva koja je prethodna napravila.

Lazović: Ova vlast je onoliko pričala o Bus plusu i šta je bilo kasnije? Pa prva faza dodvoravanja Đilasa Vučiću je bila Beograd na vodi. On ne vidi neki veliki problem u tom projektu, sem što je smatrao da nije efikasan i da je pitanje da li će moći da se izgradi ili ne. Oni ne vide problem u prodavanju obala, samo se ne slažu kome bi ih trebalo prodati i pod kakvim uslovima. Mi smatramo da je to potpuno nedopustivo.

Veselinović: Upravljanje gradom, upravljanje resursima je krucijalno pitanje za nas i to je ono gde vidimo polje inovacije. Uključivanje građana u male stvari, primera radi održavanje međublokovskog zelenila. Bavljenje građana time se završava glasanjem na izborima, pa onda nekakva većina izdeli javna preduzeća.

A kako vi mislite da bi trebalo?

Veselinović: Alternativa je partnerski odnos sa gradskim preduzećima. Znači da u upravljačkim telima učestvuju predstavnici udruženja koja se time bave. Taj odnos bi davao najbolje rezultate. Da ona ne budu samo pod stručnom ili političkom kontrolom, već da u upravljanje budu uključeni obični građani. Kažu da ljudi ne znaju kako bi se nečim upravljalo – to nije tačno. Sada imate sisteme koji su odnarođeni, koji ne odgovaraju nikome, direktore koje je briga, jer ih je postavila neka većina u skupštini, a kada bi građani bili u tim upravljačkim telima, sprečili bi da se dogode neke stvari, postavljanje novogodišnje rasvete u oktobru na primer, jer je ljudima stalo do onoga što je njihovo.

Osim partija, čija još podrška izostaje i nedostaje?

Lazović: Medija. Kako je moguće da nije u javnom interesu da mediji objave koji su finansijski aspekti jednog tako velikog ugovora. Kako je moguće da grad izađe i kaže taj projekat je vredan 300 miliona evra. Jeste, ali za investitora, a koga predstavlja gradonačelnik? Dakle, pitanje je koliko će grad da uloži u to. I kako je moguće da se mediji ne bave time. Primera radi, ove godine niko od novinara Blica nije tražio nijednu izjavu predstavnika Inicijative, a često nas pominju.

Veselinović: Nedostaje podrška opozicionih partija, ali sarađujemo sa različitim grupacijama koje su slične kao mi i od kojih su neke već institucionalizovale deo svog delovanja, kao što su Zagreb je naš, ili na evropskom nivou Diem 25, Barcelona en Comú, Massa Critica  iz Napulja, tako da postoji vibrantni život novih inicijativa građana.

Radomir Lazovic und Dobrica Veselinovic

Radomir Lazović

Lazović: S druge strane, svesno ili nesvesno, međunarodna zajednica propušta priliku da ukaže na velike probleme u ovom polju, na slobodu medija, na pritiske koje trpi svako ko pokušava da govori o vlasti. Mi ukazujemo gde god možemo i tražimo da na evropskom putu Srbije ključna pitanja ne budu zanemarena.

Može li vaš koncept da donese pobedu na izborima?

Lazović: Da li će to doneti rezultate na izborima je samo površno gledanje onoga čime se bavimo, jer mislim da se bavimo nečim što je dugoročnije. Nismo se organizovali zbog izbora, već su oni došli u jednom trenutku, a mi imamo dugoročni plan da pokrenemo te navodno apatične ljude koji u stvari žele da doprinesu svom gradu. To što su izbori sada – u redu, videćemo kakav je presek stanja i koliko je ta poruka došla do građana.

Veselinović: Cilj je zapravo da otvorimo još jedan front u borbi koju smo do sada vodili na ulici i pred institucijama. Sve ovo što smo ranije radili neće prestati. Uvek se pitam zašto opozicija ne koristi sredstva koja i mi koristimo, a koja su i njima na raspolaganju. Za nas je to samo još jedno polje kako ćemo lakše dolaziti do informacija, kako ćemo se usprotiviti onome što mislimo da je pogrešno. Ne vidim da se time zatvara mogućnost da pozoveš građane da dođu i učestvuju.

A šta ukoliko sa beogradskim izborima budu i parlamentarni ili ustavni referendum?

Veselinović: U našem pristupu ne menja ništa. Nama je Beograd cilj i domet delovanja, ali moguće je da se parlamentarnim izborima otvaraju nove mogućnosti za slične grupe kao što je beogradska. Građanski front, na primer. Što se tiče Ustava, mislim da je najvažnije pitanje kako ljudi žive. To znači da ako pričamo o Kosovu kao ključnom pitanju, onda mislim da su problemi građana Beograda i Prištine mnogo bliži nego što se to prikazuje i bilo bi zanimljivo videti sastanak gradonačelnika ta dva grada.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM