„Revolucija uvek dolazi sleva“ | Evropa | DW | 12.04.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

intervju

„Revolucija uvek dolazi sleva“

Koji su dometi demonstracija? „Ova generacija mora da insistira na potpunom uništenju ovog političkog sistema“, kaže za DW sociolog Jovo Bakić. Za početak, smatra, treba osloboditi masovne medije Vučićeve dominacije.

Pogledajte video 10:34
Trenutno na programu
10:34 min

„Revolucija uvek dolazi sleva“

DW: Mogli smo da čujemo da demonstranti traže smenu kompletne vlasti na čelu s Aleksandrom Vučićem, a zatim fer i slobodne izbori. Šta ukoliko se to stvarno dogodi?

Jovo Bakić: To se neće dogoditi. Ova vlast je dovoljno jaka i objektivno je dobila izbore. Druga stvar je na koji je način ona dobila izbore. Bila je strahovita kontrola sredstava masovnog opštenja, prvenstveno televizija s nacionalnom pokrivenošću, preko kojih se tri petine građana Srbije obaveštava o politici. Osim toga, u četvrtak pred predizbornu tišinu dnevni listovi su svi – s izuzetkom Danasa i Informera, koji je svakako stranačka, bljutava i ogavna, novina Srpske napredne stranke – izašli omotani u stranački propagandni materijal Aleksandra Vučića. To je uistinu skandal. Čak ni Slobodan Milošević to sebi nije dozvoljavao. Tako da je manipulacija sredstvima masovnog opštenja sasvim izvesno naelektrisala mlade ljude, koji ne dozvoljavaju da im neko potcenjuje inteligenciju.

Čuli smo ovih dana da premijer i budući predsednik razmišlja o parlamentarnim izborima. Da li bi to bio beg od ljudi na ulici ili rešenje koje svima odgovara?

To rešenje nikome ne odgovara. Ne možete imati normalne izbore ako vam je značajan deo građana na ulici i protestuju upravo zbog neodgovarajućih uslova političkog života u Srbiji. Ključno je pitanje da li ćemo imati odgovarajuće uslove političkog života u Srbiji, a ne da li ćemo imati izbore na svaka dva meseca. Ako ćemo imati izbore na svaka dva meseca, a da onaj koji drži sve poluge vlasti i kontroliše sredstva masovnog opštenja – to možemo i u Severnoj Koreji, ne moramo živeti u Srbiji.

Šta još mora da se promeni kako bismo imali te slobodne i fer izbore koje studenti traže?

Ključno je pitanje sredstava masovnog opštenja i mi smo devedesetih godina stalno imali bitku oko toga da li ćemo imati sredstva masovnog opštenja koja normalno obaveštavaju ljude o životu u Srbiji ili ćemo imati medije koji će biti u službi vlastrodržaca. U ovom trenutku, skoro sva sredstva su u službi vlastodršca. To je neodrživo stanje i zbog toga se ovi mladi ljudi bune. Osim toga, postoji i sveopšta kriminalizacija društvenog života, gde je politička vlast ono središte koje je povezano i sa krupnim kapitalom i sa mafijašima u zemlji, sa kriminalom, i oni zapravo vladaju. Mladi u Srbiji to vide. Neki drugi koji nemaju dovoljno obaveštenja, ne znaju šta se zbiva. Ali mi koji nešto vidimo, znamo da su trgovci drogom koji se predstavljaju kao vođe navijača Crvene zvezde i Partizana danas krupni kapitalisti, zato što imaju na Zvezdinom stadionu sedište svojih firmi, na primer. Oni zapravo peru novac od droge za unosne poslove s državom, tako da se bogate na dva, tri paralelna načina, a sve nauštrb ovog društva.

Drugi deo zahteva odnosi se na socijalna pitanja – prava radnika, svima dostupno obrazovanje i zdravstvo... Koliko su zahtevi preširoko postavljeni?

Mladost traži sve i odmah. Njihovi roditelji ili dede i babe su imali besplatno obrazovanje i zdravstvenu zaštitu.  To su prednosti socijalizma koje su postojale. Mi možemo da se pravimo slepi i da kažemo da to nije tačno, ali svi koji duže pamte, znaju da je tako bilo. U tom smislu, oni imaju pravo da traže da nešto što je opšte dobro, a to je da obrazovanje i zdravstvena zaštita budu besplatni. Naravno, nema ništa besplatno, ali je pitanje da li smo i kao društvo spremni da iskoračimo u civilizaciju ili smo utonuli u toliko varvarstvo da se više i ne sećamo šta je civilizacija značila.

Možemo li da pročitamo iz tih zahteva s koje strane dolazi revolucija?

Revolucija uvek dolazi sleva, jer ako je imate zdesna, onda to nije revolucija, nego su to reakcionarni skokovi unazad. Isključivo sleva može imati korisnu promenu društva koja ide za stvaranjem određenih ideala čovečnosti. Ako ćete tlačiti druge da bi vama bilo bolje, onda to nije revolucija, to je varvarstvo.

Imate dosta kontakta sa studentima. Da li se moglo naslutiti da će do ovoga doći?

Iznenađen sam što su oni ovoliko dugo čekali. Kad god sam pričao s njima u poslednjih pet ili deset godina, izbijalo je ogromno nezadovoljstvo. S te strane nisam iznenađen, malo sam iznenađen što je posle izbora. Inače, do toga je trebalo da dođe mnogo ranije zato što su razlozi nezadovoljstva mnogo dublji od ovih izbora.

Možete li da naslutite šta bi ovi protesti mogli da donesu i čime da rezultiraju?

To je krajnje nepredvidivo. Kad god imate neki društveni proces koji teče svojim tokom, on ima svoju logiku i tu logiku je gotovo nemoguće predviđati. Tek kada se proces završi, mi ćemo moći o njemu staloženo da govorimo. U ovom trenutku je ključno da li ste za ili protiv. Ako ste za, podržaćete, ako ste protiv – nećete.

Studenti su se juče ogradili i od svih političkih organizacija. Šta nam to govori?

To je jako dobra stvar. Ljudi neće da budu instrumentalizovani od bilo koje političke snage, od bilo koje političke stranke, i to je jako dobro, zato što su političke stranke potpuno upropastile ovu zemlju. Politički sistem ovakav kakav je mora u temelju da se razori. Bez toga sasvim izvesno nema ničega. Sve što radite s ovim strankama koje danas postoje – ništa dobro uraditi nećete. U tom smislu, ova generacija mora upravo da insistira na potpunom uništenju ovog političkog sistema. To znači formiranje stranaka ispočetka. Ove stranke ne treba da postoje. Mora nešto potpuno drugačije da se radi, inače ovom društvu nema budućnosti.

*Sociolog Jovo Bakić, 1970, predaje na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

DW.COM

Audio i video