Parastos za ideju o razgraničenju? | Evropa | DW | 12.05.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

analiza

Parastos za ideju o razgraničenju?

Nakon Berlina činilo se da je ideja o razgraničenju sahranjena. Ali Tači i dalje govori o Preševskoj dolini, a Vučić kaže da „neće priznati Kosovo u postojećim granicama“. Šta o tome misle analitičari iz Prištine?

Da li je ideja o „razgraničenju“ odnosno „korekciji granica“ između Srbije i Kosova mrtva? Ako je po Ramušu Haradinaju – jeste. Premijer Kosova smatra da je to potvrđeno na samitu u Berlinu i za DW kaže: „Mi smo spremni za dogovor o priznanju. A ako Srbija nije spremna, mi ćemo da sačekamo.“

„Metaforično rečeno, ja mislim da je čekanje smrt. Ali ako čekanje izostavlja mogućnost sukoba, onda je bolje čekati“, smatra politički analitičar iz Prištine, profesor Behljulj Bećaj. Njegova ocena dosadašnjeg toka pregovora Srbije i Kosova pri tom je prilično oštra:

„Nažalost, dijalog nije bio realan. Dijalog je bio farsa. Nagomilale su se negativne tendencije, najpre u smislu retorike koja povećava svakodnevne tenzije, a zatim i u smislu odluka kao što su tarife. Takođe, tu su i javna razmišljanja zvaničnika iz Beograda koji misle da je dobro što rade na povlačenju priznanja kosovske države. Zatim, umnožavanje neprijatelja, što je slučaj sa Crnom Gorom i Crnogorcima. Sve je to dovoljan dokaz da je dosadašnji dijalog zapravo bio puka simulacija koja nije približila ljude“, kaže Bećaj za DW.

Politikwissenschaftler Behlul Beqaj

Behljulj Bećaj: Ovo je bio poslednji trenutak da se proces vrati u normalan tok

Nešto između

Prištinski novinar Valjon Sulja ne misli, međutim, da je sa pričom o granicama gotovo. „Dok se ta ideja ne ubije u Beogradu ili u Prištini, ona uopšte nije mrtva. Razgraničenje je maksimalna srpska pozicija u ovim pregovorima, maksimalna prištinska pozicija je korekcija granica, a ono do čega bi moglo da se dođe je nešto između. To će biti nekakav proces demarkacije, dakle neće biti razmena teritorije ni podele. Od velikih sila koje su bile sponzori kosovske nezavisnosti samo Nemci nisu za to.“

„Mislim da su i Albanci i Srbi do sada mnogo slušali velike sile koje su donosile odluke za nas. Priština sada uočava da postoji volja u Beogradu da nešto treba da se promeni i da je koalicija Vučića i Dačića zainteresovana da priču sa Kosovom završi nekakvim ugovorom koji bi mogao sve ovo da okonča kako bi Srbija mogla da ide dalje. A i mi da završimo ovaj konflikt jednom zauvek. Zato ne vidim zašto neko tu šansu koja postoji hoće da ubije“, kaže Sulja.

„Na horizontu se ne vidi neko drugo rešenje koje se nudi. Oni nama kažu: sedite tu, nema viza, nema investicije, ćutite i trpite. To ne može da bude scenario“, smatra Valjon Sulja. „Ni Ramuš Haradinaj nema predlog za konačno rešenje. On samo kaže: ovako ne može. A kako može, to ne zna. Naš premijer misli da je još vreme Rambujea, da će se četiri kosovska lidera sastati sa liderima Srbije pa da će sve to biti deo nekakvog velikog međunarodnog dogovora. Premijer nema ni dovoljno poslanika. I Tači i Veselji, ko god hoće može da ga sruši za 24 sata.“

Journalist Valon Syla

Valon Sulja: Dok se ta ideja ne ubije u Beogradu ili u Prištini, ona uopšte nije mrtva

Uz sve to, Sulja navodi još jedan argument: „Mi nismo neka velika sila da bismo mogli da investiramo u bezbednost, u vojsku i policiju na severu (Kosova). To bi koštalo mnogo, a ljudi tamo nikada ne bi pristali da žive pod kosovskom zastavom, i to se vidi. Šta mi tu da radimo? Da uđemo sa policijom? Da budemo agresori? Ne možemo, mi smo siromašna zemlja. Ako Srbi sa severa već dvadeset godina neće da žive na Kosovu, mi možemo da im damo neku mogućnost, pa da se vidi. I ako Amerikanci vide da to može da bude rešenje, ako je to prihvatljivo za sponzore kosovske nezavisnosti, zašto onda ne bi bilo i za ove dve strane?“

Stožer rešenja

„Kad bismo pitali Albance, oni bi pristali da budu nova savezna država SAD. Ali mi živimo u Evropi, na evropskom kontinentu i stremimo evropskoj zajednici“, odgovara na to Bećaj. „Dakle, uprkos razlikama imamo jedan zajednički cilj. A stožer uticaja u Evropskoj uniji je Nemačka. Pretpostavljam da je berlinski samit pokazao da i Francuska podržava kurs pronalaženja rešenja u okviru postojećih granica. Dakle ta simbioza Nemačke i Francuske bi, po meni, trebalo da bude stožer rešenja u pravcu normalizacije odnosa. I mislim da je ovo bio poslednji trenutak da se proces vrati u normalan tok.“

Behljulj Bećaj objašnjava da se protivi korekciji granica zato što smatra da ljudi u stvari nisu nezadovoljni zbog teritorija. „Politike, odnosno politička činjenja su razlozi zašto su Albanci nezadovoljni u Srbiji, a Srbi nezadovoljni na Kosovu. I ja ne kažem da su Srbi nezadovoljni bez razloga. Ja krivim naše političare što nisu pronašli adekvatan modus da Srbi prihvate kosovsku državu i kosovske institucije kao svoje.“

„Nažalost, naše rukovodstvo umesto da pronalazi adekvatna rešenja i radi na međusobnom poverenju, potpomaže nastojanjima političara iz Srbije da Srbi rešenje svojih problema ne vide na Kosovu, već u Beogradu“, dodaje Bećaj.

On se pri tom ne slaže sa ocenama da je Kosovo pitanje svih pitanja za Srbiju i obrnuto. „Mislim da je to proizvod spinovanja političkih lidera koji na takav način žele da ostanu na vlasti. I šta se dogodilo za ovih 20 godina? Jedina pozitivna stvar jeste to da nismo imali sukobe. Ali da posle 20 godina mi nemamo ni elementarne pokušaje stvaranja normalnog poverenja između nas, zar to nije promašaj?“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android