Paket oštre štednje u nemačkom zdravstvu

Nemačka ministarka zdravlja Nina Varken predstavila je glavne elemente reformi koje vlada planira u cilju stabilizacije posrnulog zdravstvenog sistema. Nacrt zakona koji je pripremila, a koji bi trebalo da bude donet ovog leta, ima za cilj da spreči dalje povećanje doprinosa za zdravstveno osiguranje.

„Jednostavno ne možemo da trošimo više nego što nam stiže u kasu“, rekla je Varken na konferenciji za novinare u Berlinu.

U Nemačkoj je obavezno biti zdravstveno osiguran, a 90 odsto stanovništva uplaćuje doprinose u javni sistem osiguranja (Gesetzliche Krankenversicherung – GKV) i to u zavisnosti od dohotka. Doprinosi iznose oko 14,5 odsto dohotka i ravnomerno ih snose poslodavac i zaposleni, uz manji dodatni doprinos koji zavisi od osiguravača.

Pored toga, i mnoštvo privatnih osiguravača ima problema zbog sve skuplje zdravstvene zaštite – ali to već nije problem države. Ti osiguravači to rešavaju i skupljim polisama i kraćenjem usluga za osiguranike i manjim naknadama za lekare, tako da su davno prošla vremena kada je onaj ko je „privatno osiguran“ bio kralj u lekarskoj čekaonici.

Skupa – a sada samo prosečna zdravstvena zaštita

Sistematski raste i obavezni doprinos onih koji su uključeni u javni sistem zdravstvenog osiguranja: ove godine porastao je u proseku za tri procenta – pored povećanja od 2,5 odsto u 2025. godini. Ali sve to nije dovoljno, jer troškovi javnih osiguravača rastu još bržim tempom.

Bez mera za smanjenje troškova, javni fondovi zdravstvenog osiguranja do 2027. suočili bi se s budžetskim manjkom većim od 15 milijardi evra.

Nemačka, naime, ima jedan od najskupljih zdravstvenih sistema na svetu. U martu je stručna komisija predstavila spisak od 66 predloga za uštede kako bi se obuzdao rast troškova. Ministarka Varken sada je objavila koje će od tih mera biti sprovedene. Među njima su:

• Pacijenti će za recepte plaćati između 7,50 i 15 evra participacije, umesto dosadašnjih pet do deset evra.

• Uvođenje obaveznog dodatnog medicinskog mišljenja za odobravanje skupih operacija – naročito kuka ili kolena – i to od lekara koji nemaju finansijski interes u tim zahvatima.

• Od 2028. godine bračni partneri bez sopstvenog izvora prihoda, koji su trenutno osigurani bez dodatnih uplata, moraće da plaćaju paušalni doprinos od 3,5 odsto prihoda svog supružnika. Taj doprinos biće niži za osobe s niskim i srednjim primanjima, a predviđena su i izuzeća za one koji brinu o deci mlađoj od sedam godina, roditelje dece s invaliditetom, negovatelje i penzionere.

• Homeopatija više neće biti pokrivena zdravstvenim osiguranjem.

• Povećanje obaveznih popusta koje farmaceutska industrija mora da odobrava fondovima javnog zdravstvenog osiguranja.

• Uvođenje novih ograničenja na plate uprava zdravstvenih osiguravača, kao i na njihove troškove administracije i marketinga.

• Ukidanje dodatnih naknada porodičnim lekarima za usluge poput pregleda bez zakazanog termina i pregleda pacijenata upućenih od drugih lekara.

Pošteđeni „pravi“ igrači?

Stranka Zelenih oštro je kritikovala planove i smatra ih „pravim razočaranjem“. „Ministarka Varken nesrazmerno prebacuje teret stabilizacije na zaposlene i poslodavce, a ne usuđuje se da se suprotstavi uticajnim lobijima koji zarađuju na troškovima zdravstvene zaštite“, rekao je portparol Zelenih za zdravstvenu politiku Janoš Damen nedeljniku Špigel.

S druge strane, predsednik Saveza fondova javnog zdravstvenog osiguranja (GKV-Spitzenverband) Oliver Blat, kaže da „izričito pozdravlja“ najavu ministarke da će prihodi ubuduće služiti kao merilo za rashode zdravstvenih osiguravača.

„Fondovi javnog zdravstvenog osiguranja trenutno troše više od milijardu evra dnevno na zaštitu za 75 miliona građana koji su osigurani u tom sistemu. To je ogroman iznos i mora da bude dovoljan. Međutim, samo u protekloj godini bolnički rashodi porasli su za gotovo deset odsto, izdaci za lekare za gotovo osam odsto, a troškovi lekova za oko šest odsto.“

Neka država zaista plaća za socijalne slučajeve

Reformski paket ne uključuje preporuku komisije s najvećim potencijalom za uštede, prema kojoj bi troškovi zdravstvenog osiguranja za korisnike socijalne pomoći trebalo da se finansiraju iz državnog budžeta. Država to teoretski i čini, ali s obzirom na to da su troškovi zdravstvene zaštite sve veći, osiguravačima ostaje rupa u budžetu. Komisija je procenila da bi se samo u 2027. godini time osiguravačima omogućilo da uštedete 12,5 milijardi evra.

Čini se da je ministarka Varken iz redova Demohrišćana (CDU) popustila pod pritiskom ministra finansija Larsa Klingbajla iz redova Socijaldemokrata (SPD), koji je zapretio da će staviti veto na takvu meru.

Predlozi će sada biti pretočeni u nacrt zakona, a vlada bi trebalo da ga usvoji krajem aprila. Nakon toga sledi rasprava i glasanje u Bundestagu i Bundesratu – zakonodavnom telu koje predstavlja 16 nemačkih saveznih pokrajina. Odluka se očekuje pre letnje pauze.