„Opravdana briga zbog rusko-srpskih odnosa“ | Politika | DW | 22.11.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

„Opravdana briga zbog rusko-srpskih odnosa“

Neprihvatljivo bi bilo ukoliko bi napori Moskve da proširi svoj uticaj sprečavali približavanje Srbije Evropskoj uniji, kaže u intervjuu za DW poslednji ambasador Nemačke u SFRJ Hansjerg Ajf.

DW: Gospodine Ajf, već je u medijima postalo opšte mesto da se nalazimo u novom Hladnom ratu ili nastavku onog starog. Šta očekujete u situaciji kada dijalog i diplomatija ne daju rezultate?

Hansjerg Ajf: Hladni rat između Zapada i Istoka okončan je pre više od 20 godina. Nema smisla primenjivati forme iz prošlosti na sadašnjost. Danas treba poštovati pravila mirnog nenasilnog suživota koja su svojevremeno zapisana u Helsinškoj deklaraciji. Nema alternative rešavanju ukrajinske krize pregovorima, čak i kada ti pregovori zahtevaju veći kapacitet pluća. Rusija ne može imati interes u učvršćivanju sadašnjeg stanja koje u znatnoj meri opterećuje njene odnose sa Evropom i Severnom Amerikom.

Nemačka kancelarka je pomenula ruski uticaj na Balkanu i posebno Srbiji. Nedeljnik Špigel citira iz analize berlinskog Ministarstva spoljnih poslova da Rusija u Srbiji poentira „panslovenskom retorikom“, istu temu na dve strane razrađuje i nedeljnik Cajt. Da li Vi delite tu zabrinutost?

Hansjörg Eiff ehemaliger deutscher Botschafter in Belgrad Archiv 1992

Hansjörg Eiff

Sa jedne strane, Srbija neguje tradicionalne odnose sa Rusijom, a sa druge, teži članstvu u Evropskoj uniji. Tamo veruju da oba cilja mogu biti ostvarena u jednakoj meri. Neprihvatljivo bi bilo ukoliko bi napori Moskve da proširi svoj uticaj – što je vidljivo u poslednje vreme – sprečavali približavanje Srbije Evropskoj uniji.

Možete li bliže da definišete taj interes Rusije koji je, kažete, vidljiv?

Pada u oči da Rusija pojačava napore da ojača uticaj i svoje ekonomske i kulturne pozicije u jugoistočnoj Evropi. To je najjasnije upravo u Srbiji, tradicionalno najvažnijem ruskom partneru u regionu. U ratovima tokom raspada Jugoslavije je Rusija politički podržavala Srbiju, što i danas traje kroz pitanje Kosova. Imamo i novo „strateško partnerstvo“ koje podrazumeva zajedničke vojne vežbe i razmenu obaveštajnih podataka i personala. Najveći deo srpske energetike kontrolišu ruske firme, a Moskva se probija i u bankarski sektor. Bilateralni sporazum o slobodnoj trgovini olakšava razmenu robe. Aktiviraju se sve kulturne veze koje počivaju na zajedničkom pravoslavnom tonu. Rusija može da računa na brojne pristalice posebno među srpskim desničarima, ali i zvanični Beograd je priredio Putinu grandiozan doček u sklopu proslave godišnjice oslobođenja od fašizma. Manje, ali ipak osetno je rusko prisustvo u Crnoj Gori. Kremlj u BiH podržava Milorada Dodika koji se opire svakom pokušaju da se država učini funkcionalnom.

Kakav je na to odgovor Nemačke?

Nemačka se zalaže za integraciju Srbije u EU, baš kao i u slučaju svih ostalih zemalja nastalih iz Jugoslavije – ukoliko ispune uslove. To je Nemačka politika od kraja Jugoslavije. U slučaju Srbije među političke uslove spada konačni dogovor Beograda i Prištine. Kasnije će Srbija morati da obezbedi situaciju u kojoj je Rusija neće sputavati na evropskom putu. Rusko držanje u Ukrajini i razvoj rusko-srpskih odnosa dokazuju da je ova briga opravdana.

Balkan je često stradao u geopolitičkim sukobima. Da li je ovo najava nove epizode?

Trenutno Balkanu ne preti rat velikih sila kao 1914. ili 1941. Ali kako vidimo, to ne isključuje borbu za uticaj. Slobodnu konkurenciju u osnovi treba pozdraviti – ukoliko ona koristi regionu i ne narušava odnose među konkurentima.

Mnogi tvrde da je Nemačka u poslednjih deset godina bila pasivna u politici prema Balkanu. Izgleda da se to u poslednjih godinu dana menja, skoro svakog meseca su neke konferencije posvećene regionu. Kako objašnjavate ovaj obrt u Berlinu?

Ne slažem se da je Nemačka u poslednjoj dekadi bila pasivna na Balkanu. Ali da, rešenja tvrdokornih postjugoslovenskih problema su hitno neophodna jer oni sprečavaju punu integraciju regiona u EU. Tu mislim na dogovor Srbije i Kosova, stabilizaciju Bosne i svađu Makedonije i Grčke oko imena. Stoga je logično i vredno podrške što se članice EU poput Nemačke u poslednje vreme još jače angažuju na Balkanu.

Ali signali Evropske komisije nisu pozitivni za region – rečeno je da najmanje pet godina neće biti proširenja Unije. Sve je manje i zapadnih investicija. Nije li logično onda okretanje ruskom i možda kineskom kapitalu?

Strane investicije treba da donesu privrednu korist, ali da istovremeno ne stvaraju političku zavisnost zemlje u koju se investira. Ukoliko su ta dva uslova ispunjena, onda je tek od drugorazrednog značaja odakle dolaze investicije.

*Doktor Hansjerg Ajf (1933), nemački je pravnik i bivši diplomata. Bio je u nemačkim predstavništvima u Bostonu, Abidžanu, Tel Avivu i Beogradu – gde je bio poslednji ambasador Nemačke u SFR Jugoslaviji. Posle odlaska u penziju 1998. vodio je tehničku misiju OEBS-a u SRJ i predstavljao NATO u Makedoniji.

Reklama