„Ruski požar“ – od Gruzije do Balkana

„Frustracija Angele Merkel mora da je duboko sakrivena kada je za vatreni govor odlučila da iskoristi pozornicu u Sidneju“, komentariše Landescajtung iz Lineburga. „Nezadovoljna je zbog šefa Kremlja Vladimira Putina, koji na marginama Samita G20, u četvoročasovnom razgovoru sa kancelarkom, ni za milimetar nije odstupio od svog kursa. Izgleda da je njenom strpljenju došao kraj. Zbog toga je želela da iznese jasno upozorenje o šumskom požaru, koji ne samo da bi mogao da zahvati bivše sovjetske republike, već bi ruski predsednik u njega mogao da uvuče i Balkan, upozorila je kancelarka.“

List Rajnpfalc iz Ludvishafena je govor nemačke kancelarke nazvao „poravnanjem sa Putinovim sistemom“. „Merkel izražava zabrinutost jer je Rusiju ponovo zahvatio misaoni obrazac iz sovjetskih vremena. Utoliko njen govor ima posebnu težinu, jer je uloga diplomatskog pregovarača Zapada u rešavanju spora sa Moskvom, poverena Nemcima“, navodi se dalje u komentaru.

„Merkelova i Putin su svih ovih godina ostali stranci. Više toga ih razdvaja nego što ih povezuje. Podela je, međutim, postala vidljiva onog trenutka kada je Rusija odlučila da anektira Krim. Na takve poteze Putin se ranije nije usuđivao“, primećuje Badiše nojsten nahrihten iz Karlsruea.

Frankfurter rundšau analizira odnose između Rusije i Zapada. „Trenutak u kojem se EU, Rusija i Ukrajina danas nalaze, govori koliko su međusobni razgovori zlata vredni. Uostalom, na to je u svom govoru u Sidneju ukazala i kancelarka Merkel rekavši: Kriza u Ukrajini nije samo regionalno pitanje. Ona se tiče svih nas. Međutim, još postoji strah o potpune odgovornosti. Ipak, dok se tumače Putinovi potezi, jedno ne bi valjalo zaboraviti: i na Zapadu ima tvrdolinijaša koji bi Ruse da drže malim i tako podgreju konflikt. Nemačka kancelarka bi i zbog njih morala da se seti koliko je važna diplomatija.“

„Varnica bi lako mogla da izazove požar. Koliko daleko bi vatra mogla da dopre? Angela Merkel je jasno poručila: od Gruzije do Zapadnog Balkan“, piše Folksštime iz Magdeburga i dodaje. „Da bi se rizik od požara smanjio, Evropska unija dodatno pooštrava sankcije protiv Rusije, mada je njihov učinak diskutabilan. Za pregovaračkim stolom sa Moskvom, za kojim će ponovo sedeti šef nemačke diplomatije, trebalo bi da se razmotri pitanje: gde su granice između oblasti za koje je odgovoran NATO i onih koje kontroliše Rusija? I to ne za dve ili tri godine, nego pouzdano, dugoročno i definitivno“, sugeriše Folksštime.

„Moskva pokušava da povrati uticaj u istočnoj i jugoistočnoj Evropi – to ne bi trebalo zanemariti. Međutim, na Zapadu još uvek ima političara koji ne veruju da je nekadašnji partner u modernizaciji Putin, spreman da žrtvuje višedecenijski trud uložen u uspostavljanje saradnje i jačanje odnosa zarad svojih fantazija o velikoj moći“, upozorava Frankfurter algemajne cajtung. „Sankcije, na koje sa Zapad odlučio deluju ekonomski, ali ne i politički. Putin na to odgovara vojnom taktikom čvrste ruke. To je jezik koji on razume, a kojim Zapad ne govori. Zbog toga su mere poput sankcija, ono što preostaje, iako sa njima ne bi trebalo previše zatezati. Pored Ukrajine, koju je Putin destabilizovao, Zapadu je još manje potrebna – destabilizovana Rusija.“