Opozicija u vakuumu pogrešnih procena | Politika | DW | 01.12.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Crna Gora

Opozicija u vakuumu pogrešnih procena

Već godinu dana crnogorski parlament nije mesto diskusije i dijaloga. Vladini predlozi zakona olako i bez rasprave dobijaju zeleno svetlo poslanika vladajuće partije, jer jedino oni učestvuju u radu Skupštine.

Skupštinski hodnici su tihi i za medije nezanimljivi. Čak se i konobari iz skupštinskog restorana žale na slab promet, jer im opozicioni poslanici ne svraćaju na čašicu razgovora i na ručak. A nekada su upravo te prostorije bile izvor svih važnih i nevažnih, zvaničnih i nezvaničnih informacija o političkom životu u Crnoj Gori.

„Novinari gotovo i ne posećuju sednice skupštinskih odbora, na kojima su se nekad pronalazili detalji za nova istraživanja. One traju vrlo kratko i ne nude više od čitanja dnevnog reda. U vreme kada je parlament radio u punom sastavu, priče su se često nalazile i po hodnicima i u skupštinskom restoranu, dok se danas sastanci sa opozicionarima zakazuju u gradskim kafićima ili stranačkim prostorijama“, priča za DW novinar podgoričkih „Vijesti“ Samir Kajošević.

Pročitajte još: Lideri pristupnog procesa

Crnogorska opozicija bojkotuje rad parlamenta od izbora u oktobru prošle godine, jer smatra da nisu bili slobodni i demokratski. Vlast je na dan izbora objavila da se dogodio pokušaj državnog udara, što je, prema mišljenju opozicije, uticalo na odluku građana i izborni rezultat.

Skupština izgubila kontrolnu funkciju

Opozicija traži ponavljanje parlamentarnih izbora kao uslov za prekid bojkota. Iako je nakon godinu dana postalo jasno da vlast taj zahtev neće ispuniti, opozicija ne planira da se vrati u poslaničke klupe. „Za razliku od nekih drugih metoda političke borbe, onih koji znaju da daju brzinsku nadu, pa je onda pretvore u razočaranje, bojkot zahteva upornost, istrajnost, strpljenje i demokratsku kondiciju“, kaže za DW Aleksa Bečić, lider Demokratske Crne Gore. „Jednogodišnji bojkot Parlamenta pokazao je kako se na miran, demokratski način, može najefikasnije ogoliti sva antidemokratija u Crnoj Gori. Pokazalo se da je Vlada nestabilna i klizeća, a da je parlament izgubio kontrolnu i nadzornu ulogu koju treba da ima u svakom društvu. Poslanici vlasti, kao neposredno izabrani predstavnici naroda, pretvoreni su u podanike Vlade“, ocenjuje Bečić, čija je stranka inače na izborima osvojila najviše mandata kao pojedinačna partija.

Sprecher des montenegrinischen Parlaments Ranko Krivokapic

Ranko Krivokapić (SDP) vratio se u parlament samo za glasanje o članstvu u NATO

Bojkot se sporadično prekidao. Socijaldemokratska partija (SDP) Ranka Krivokapića se na kratko vratila u parlament da glasa o članstvu u NATO, a poslanici Demokratskog fronta (DF) su došli na premijerski sat, kako bi postavili pitanja o suđenju koje se vodi protiv njegovih članova.

U DF objašnjavaju da više ne veruju u pozitivne rezultate bojkota. Oni optužuju opozicione kolege da su propustile šansu za uspeh, kada su odbile predlog DF da organizuju proteste. „Ostatak opozicije suviše naivno je poverovao uveravanjima Ranka Krivokapića da će SAD izvršiti pritisak na Demokratsku partiju socijalista (DPS) da prihvate njihov ulazak u Vladu i organizuju izbore“, kaže za DW jedan od lidera DF Nebojša Medojević. „Zbog takve naivne politike, ostatak opozicije ispao je smešan, i u očima predstavnika SAD. Sada nemaju nikakvu politiku, ostali su u vakuumu svojih pogrešnih procena. Izgubljena je godina, a jedini efekat je da sada SAD i EU vrše pritisak na njih da se vrate u parlament. Da li je to pogrešna procena ili namerno spasavanje posvađanog i istrošenog DPS? Ostaje da se vidi“, zaključuje Medojević.

Pročitajte još: Koliko Crna Gora žulja Kremlj?

Izgubljena godina

Crna Gora se dakle već godinu dana nalazi u dubokoj političkoj krizi, a opozicija i vlast u pat-poziciji. Jedni druge pozivaju na dijalog do kojeg nikada nije došlo. Jovana Marović iz nevladine organizacije „Politikon“ ocenjuje da je za crnogorsku politiku ovo bilo dvanaest meseci izgubljenog vremena: „Nakon godinu dana političke krize u Crnoj Gori i vlast i opozicija tvrdoglavo insistiraju na početnim pozicijama. Vlast nije pokazala interesovanje za razrešenje krize, dok opozicija nije uspela da materijalizuje retku saglasnost postignutu u vezi s nekim pitanjem. Dvanaest meseci izgubljenog vremena tokom kojeg su dve strane isključivo komunicirale putem medija ili preko posrednika, najbolji je pokazatelj nivoa demokratije u zemlji“, procenjuje Jovana Marović.

Novinar „Vijesti“ Samir Kajošević veruje da je bojkot u početku imao smisla, ali samo kao vid protesta zbog izbornih neregularnosti. „Tokom bojkota, opozicija nije ponudila nikakvu alternativu odsustvu iz poslaničkih klupa. Političkoj javnosti nisu ponudili vanparlamentarne modele delovanja i sve se svodilo na medijska nuđenja platformi o zajedničkom delovanju, koje su preko istih tih medija i odbijane. Opozicioni prvaci nisu uspeli ni da animiraju međunarodnu zajednicu da se uključi u rešavanje krize“, podseća Kajošević.

Montenegro Proteste in Podgorica

Protesti opozicije u Podgorici

Ne idu u skupštinu, ali primaju plate

Tokom bojkota parlamenta, opozicioni poslanici nastavili su da primaju platu. Njihova prosečna zarada iznosi 1.443 evra. Upravo taj podatak DPS koristi kao glavni argument da diskredituje opozicione poslanike. Ipak, naši sagovornici smatraju da je to zamena teza. „Odluka poslanika opozicije o bojkotu nije donesena iz hira ili bogaćenja na račun nerada“, smatra Jovana Marovič. „Uporno insistiranje na tome da bojkot košta dolazi sa pogrešne adrese i predstavnici vladajuće koalicije nemaju pravo na to. Poslanike biraju građani, plaćeni su od novca građana i jedino oni imaju pravo da ih pozovu na odgovornost. Na koji način će poslanik vršiti svoju funkciju, stvar je njegovog izbora.“

Pročitajte još: Đukanović odlazi, da bi ostao

Novinar „Vijesti“ Kajošević takođe ocenjuje da se bojkot ne može svesti na priču o plati i neradu. „Parlament u krnjem sastavu je upravo pokazao koliko je efikasan u kontrolnoj ulozi. Sednice su vrlo kratke, poslanici gotovo da nemaju primedbi na zakone, pa se može reći da i oni primaju plate samo da bi pritiskali tastere u Skupštini.“

OEBS je nedavno Crnoj Gori dao zadatak da sprovede sveobuhvatne izmene izbornog zakonodavstva i to pre sledećih izbora. Crnogorci bi trebalo da izađu na birališta već na proleće naredne godine, kada će birati novog predsednika i opštinske vlasti u većini gradova. Za te potrebe, Skupština je formirala Radnu grupu, ali je za usvajanje izmena izbornih zakona potrebna dvotrećinska većina – odnosno opozicija u parlamentu. Rok za usvajanje izmena je 31. decembar.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama