Srbija i Crna Gora lideri pristupnog procesa | Evropa | DW | 15.09.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Analiza

Srbija i Crna Gora lideri pristupnog procesa

Budućnost EU je više od 27 zemalja-članica, najavio je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker. Ostaje pitanje da li će ta budućnost da počne do 2025. i kako će se zemlje Zapadnog Balkana grupisati na vratima Unije?

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker iskupio se ovoga puta i Zapadnom Balkanu i politici proširenja. Za razliku od početka svog mandata kada je širom regiona bio citiran njegov – ispostavilo se realan, ali emotivno prihvaćen „petogodišnji embargo“ na ulazak novih članica u EU – Junker je ovoga puta u svom govoru o „Stanju Unije“, najavio nova članstva u budućnosti. I ne samo to, on je proširenje predstavio kao instrument stabilnosti EU i izjednačio ga sa Zapadnim Balkanom.

„Ukoliko želimo stabilnije susedstvo moramo ponuditi kredibilnu perspektivu proširenja zemljama Zapadnog Balkana. Tokom ovog mandata Evropske komisije i Evropskog parlamenta neće biti novog proširenja, jer uslovi za prijem nisu ispunjeni. Ali u budućnosti će EU imati više od 27 zemalja-članica“, izjavio je Junker i dobio otvoreni aplauz na plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta.

Možda još i važnije, u svom pismu o namerama Evropske komisije do kraja mandata 2019. godine, predsednik Junker prvi put je konkretizovao vremenski okvir i imenovao prve kandidate za članstvo u Uniji. Prema njegovim rečima, sa „perspektivom do 2025. godine“ radiće se na „strategiji uspešnog pristupanja Srbije i Crne Gore kao vodećih kandidata na Zapadnom Balkanu, sa posebnim težištem na vladavini prava, osnovnim pravima, borbi protiv korupcije i opštoj stabilnosti regiona.“

I dok sa jedne strane stižu komentari da iskusni predsednik Evropske komisije zapravo „nije rekao ništa novo“, da proširenja za vreme njegovog mandata svakako neće biti, čak će se EU i smanjiti izlaskom Velike Britanije, drugi insistiraju na opštem pozitivnom tonu Junkerovih reči koje, sada obuhvativši i Zapadni Balkan, u fokusu imaju politiku integracija i širenja EU kao pobedu nad razjedinjavanjem i osipanjem.

Europaparlament Rede Juncker

Junker: U budućnosti će EU imati više od 27 zemalja-članica

Ko je gde i kako dalje?

To da se Zapadni Balkan vratio u fokus Evropske unije bila je poruka Brisela tokom cele ove godine. S jedne strane, ta pažnja je posledica ponovnog jačanja i sređivanja stvari unutar Unije koja, nakon godina neprestanih kriza, polako staje na noge. S duge strane, ta pažnja je izazvana i rastom tenzija i kriza unutra regiona. Imajući u vidu činjenicu da, ako EU ide bolje, bolja će biti i perspektiva za Zapadni Balkan, evropski analitičari upozoravaju da, ako se Evropska unija vrati u neko „krizno stanje“, to može ponovo da promeni i Junkerov okvir za proširenje .

„S obzirom na sva dosadašnja odlaganja, taj proces bi trebalo što pre da rezultira novim članstvima. Istovremeno on mora da zadovolji očekivanja zemlja-članica, ali i da donese stvarne i održive rezultate na Balkanu“, kaže za DW Korina Stratulat iz Centra za evropsku politiku u Briselu.

Iako kaže da svakako „ima smisla, tehničkih razloga i konkretnih činjenica“ zašto bi neke zemlje sa Zapadnog Balkana trebalo da budu među prvima koje bi zajedno ušle u članstvo EU, Stratulatova podvlači da tu ima dosta subjektivnog tumačenja „ko je gde i kako dalje“, kao i da neki politički razlozi mogu da dovedu do pregrupisavanja u poslednjem trenutku.

U ovom trenutku bar, Srbija i Crna Gora slove za lidere pristupnog procesa. Predsednik Delegacije Evropskog parlamenta za saradnju sa Srbijom Eduard Kukan kaže da će tokom sledećeg mandata Evropske komisije i Evropskog parlamenta (2019-2025) „Srbija kucati na vrata EU, a EU je neće pustiti dugo da čeka“. Isto važi i za Crnu Goru, smatra Kukan i naglašava da Žan-Klod Junker nije bez razloga i „tim redom“ naznačio „Srbiju i Crnu Goru kao vodeće kandidate“ za članstvo u EU.

„Prognoziranje i licitiranje datumima u politici, vrlo je varljiv zadatak i namerno sam napravio razliku između ’kucanja na vrata’ i ’prolaska kroz vrata’ Evropske unije. Želim da ohrabrim naše prijatelje, ali i da budem realan“, kaže Kukan.

Uganda Wahlen Eduard Kukan EU Wahlbeobachter Kampala

Kukan: Junker nije bez razloga i „tim redom“ naznačio „Srbiju i Crnu Goru kao vodeće kandidate“

Da bi Srbija i Crna Gora mogle zajedno da uđu u EU ako nastave sa brzim sprovođenjem reformi, smatra i poslanica Spoljnopolitičkog odbora Evropsekog parlamenta Tanja Fajon. „Teško je reči koja će zemlje u narednom periodu biti najbolja, ali sigurno je da su Srbija i Crna Gora u proceduri gde imaju najviše otvorenih poglavlja i na najboljem su putu.“

Tanja Fajon da podseća da Albanija još nije ni počela da pregovara o članstvu, a da su Kosovo i Makedonija „još daleko“ – svaka iz svojih razloga, kao i da je celom regionu zajednička loša ekonomska situacija, korupcija i organizovani kriminal i odlazak mladih, što ih sve zajedno i ponaosob vraća korak unazad.

Igre članstva na Balkanu

U diplomatskim krugovima u Briselu nezvanično se pominju „dva talasa“ proširenja na Zapadni Balkan. Zajednički ulazak celog regiona trenutno nije realan, jer postoje velike razlike u napretku pojedinačnih zemlja. Iza trenutnih lidera, na sredini „balkanske tabele pristupanja“ nalaze se Albanija i Makedonija. „Realno je da Albanija posle dobro sprovedenih izbora može da očekuje datum za početak pristupnih pregovora. Mislim da će ona u punoj brzini pregovarati o članstvu“, smatra Eduard Kukan.

On očekuje i da će isti proces „ići brzo“ i sa Makedonijom. „Nadam se da će Makedonija sa novom vladom napredovati ka članstvu u Evropskoj uniji i NATO. Očekujem da će pitanje imena, kao poslednja prepreka za zemlju na putu ka članstvu u EU bit sada rešeno. Čim Makedonija krene u pregovore to može ići brzo jer oni su mnogim oblastima dobro pripremljeni, ali zbog pitanja imena ceo proces je bio blokiran.“

Kukan za DW dodaje da bi krajnji rezultat dijaloga Beograda i Prištine mogao da potvrdi i EU-perspektivu Kosova. „Očekujemo da dijalog Beograda i Prištine napreduje i uđe u završnu fazu, iako trenutno niko ne zna šta će biti kraj tog dijaloga. Smatram de će krajnji rezultat potvrditi EU perspektivu Kosova“, navodi Kukan.

I na kraju, najviše problema i najduži put ulaska u EU od svih zemlja regiona mogla bi da ima Bosna i Hercegovina, slažu se u oceni poslanici Evropskog parlamenta Tanja Fajon i Edurad Kukan. „BiH je zemlja u koju su EU, Evropska komisija i visoka predstavnica uložili mnogo energije. Za sada nema rezultata koji bi opravdali sve ono što je investirano u BiH. Mislim da bi nešto drastično trebalo da se tamo dogodi, jer ako nastave ovim tempom, biće to veliko razočarenje“, direktan je Kukan u svojoj oceni perspektive ulaska BiH u članstvo EU.

„Napredak BiH ka EU ima najviše poteškoća zbog nefunkcionalnosti države i teško je napraviti normalan napredak bez promene Ustava ili Dejtonskog sporazuma“, dodaje Fajonova.

Sarajevo Bosnien - EU Integration Fachkonferenz Tanja Fajon

Tnja Fajon: Sigurno je da su Srbija i Crna Gora u proceduri gde imaju najviše otvorenih poglavlja i na najboljem su putu

U Brisel ponavljaju da ne može mnogo da se postigne ukoliko BiH sama ne preuzme inicijativu i još jednom apeluju na političke lidere u toj zemlji da donose odluke i izađu iz beskrajne unutrašnje diskusije oko istih pitanja. „Ako se to dogodi, Bosna i Hercegovina može brže u EU”, zaključuje Edurad Kukan u razgovoru za DW.

Obaveze Unije

Međutim, pored očekivanja da zemlje-regiona – svaka ponaosob – završe svoj deo posla, očekivanja su i da EU ispuni svoj deo obaveza oko proširenja na Zapadnog Balkana. Evropski parlamentarac Eduard Kukan insistira na tome da EU u narednom periodu ne sme da ponovi greške iz prethodnih godina kada, prema njegovom mišljenju, nije adekvatno odgovorila na urađeno od strane država Zapadnog Balkana što je dovelo do gubitka kredibiliteta i opadanja poverenja u EU.

„Sada moramo da izbegnemo veštačke barijere i formalne prepreke na putu ka članstvu u Evropskoj uniji“, kaže Kukan i na kraju ponavlja: „Sve će zavisti od samih zemlja regiona, a mi nećemo odugovlačiti sa otvaranjem vrata“.

 

DW.COM