Opada podrška dijalogu sa Beogradom

Za razliku od pregovora sa državama-kandidatima, koje je Evropska unija (EU) u prošlosti obično otpočinjala nekim veoma važnim poglavljem, ovoga puta će u Briselu, 21. januara, razgovori sa Beogradom biti započeti „manje bitnom“ oblašću (Poglavlje 35). Međutim, iza tog poglavlja (koje neki nazivaju „razno“), ipak se kriju značajna pitanja – kao što je Kosovo. Jer Brisel je rešen u nameri da od vlasti u Beogradu zahteva, ne samo sprovođenje neophodnih reformi, već, paralelno, i normalizaciju odnosa sa Kosovom.

S tim u vezi, naredna, 21. runda dijaloga Beograda i Prištine, zakazana je već za 27. januar u Briselu. Istovremeno, u poslednje vreme, sve se češće mogu čuti razmišljanja onih koji ne veruju u budućnost dijaloga. U septembru ove godine bi na Kosovu, trebalo da budu održani i parlamentarni izbori. Iako je Demokratska partija Kosova (DPK) premijera Hašima Tačija na lokalnim izborima održanim prošle godine, ostvarila najbolji rezultat, interni sukobi umanjuju uticaj vladajuće stranke. Upućeniji u Prištini veruju da su povod za narušeno poverenje u Tačijevoj partiji, ustupci načinjeni u dijalogu sa Beogradom.

Kome dijalog uopšte ide na ruku?

„Razgovori se odvijaju u pogrešnom pravcu i na štetu Kosova“, stav je Alijanse za budućnost Kosova, mada je reč o opozicionoj partiji bivšeg premijera Ramuša Haradinaja, koja je svojevremeno pružala veliku podršku dijalogu sa Srbijom. Drugim rečima, Vlada Kosova više nema podršku parlamentarne većine u razgovorima sa Beogradom.

Uprkos tome, Priština nema nameru da digne ruke od procesa normalizacije odnosa sa susedima, pa tako ni sa Srbijom, kaže u razgovoru za Dojče vele Kadri Veseli, potpredsednik Tačijeve DPK. „Dijalog i komunikacija spadaju među najvažnije evropske standarde. Nastavićemo sa dijalogom sa srpskim vlastima, jer naša partija ima odgovornost u zastupanju nacionalnih interesa i ne podleže političkim pritiscima iz svakodnevnice.“

I vicepremijerka, ujedno i šefica kosovske delegacije u pregovorima sa Beogradom, Edita Tahiri, podvlači da je dijalog sa Srbijom od interesa za Kosovo. „Sporazum iz Brisela, Kosovu omogućava sprovođenje ovdašnjih zakona i na severu zemlje.“

„Istorijski dogovor“

Sedamnaestog aprila 2013. godine, premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači, potpisuju u Briselu Sporazum o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova. Taj sporazum, pored ostalog podrazumeva zajedničku kontrolu granice, učešće kosovskih Srba na lokalnim izborima, kao i uspostavljanje zajednice opština, koje su većinski naseljene Srbima.

Posebno se aspekt sporazuma o Zajednici srpskih opština različito tumači. Među srpskim nacionalistima na Kosovu ima onih koji veruju da je reč o prelaznoj fazi ka pravu na samoopredeljenje, pa samim tim i ka mogućoj podeli Kosova i eventualnom pripajanju Srbiji. Sa druge strane, vlada u Prištini veruje da je učešće Srba na lokalnim izborima korak ka integraciji Severa u kosovsku državu.

Razlike u tumačenju sporazuma iz Brisela, dovele se do toga da je gradonačelnik novoosnovane opštine u Severnoj Mitrovici Krstimir Pantić, odbio da potpiše odluku o imenovanju, jer se na njoj nalazi i grb Kosova. „Prošlogodišnji lokalni izbori su bili velika prevara“, izjavio je Pantić. Ishod izbora na Severu Kosova je ionako kontroverzan, ako se ima u vidu da je većina Srba bojkotovala njihovo održavanje. Izbori su 3. novembra, čak i nasilno bili prekinuti, a glasačke kutije uništene. Takvo ponašanje tamošnjih Srba, dovelo je do ponavljanja izbora u Severnoj Mitrovici, dve nedelje kasnije.

Najnovije ubistvo komplikuje situaciju

Napetosti na Severu Kosova dodatno su dobile na intenzitetu nakon ubistva 35-godišnjeg srpskog političara Dimitrija Janićijevića, u četvrtak, 16. januara, na kućnom pragu. On je na lokalnim izborima izabran za poslanika u opštinskog veću Severne Mitrovice, kao kandidat nezavisne Liberalne partije (SLS), jedine srpske stranke koja je zastupljena i u Vladi Kosova. U kraju, u kojem je živeo, Srbi su ga često nazivali „izdajnikom“. Ipak, počinioci ubistva za sada su nepoznati.

„Do skora su nas nazivali izdajnicima, a sada nas ubijaju“, kaže za Dojče vele Slobodan Petrović, šef Srpske liberalne partije i zamenik kosovskog premijera. „Janićijević je žrtva kriminalne politike na severu Kosova. Tamo već 14 godina vlada kriminal i bezvlašće. Vreme je da sa tim prestane.“

Ubistvo mladog srpskog političara osudile su obe vlade – i u Prištini, i u Beograd. Evropska unija takođe. „Nasilje neće biti tolerisano“, rekao je šef Misije EU na Kosovu, Samuel Zbogar. Priština, Beograd i Brisel, zahtevaju hitno rasvetljavanje ubistva. Ali brz napredak na bezbednosnom planu na severu Kosova, teško da se može očekivati.

Autori: Bahri Cani / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković