Ograda na granici | Izbor iz štampe | DW | 18.06.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbor iz štampe

Ograda na granici

Evropski parlament namerava da preispita da li Mađarska krši evropske propise. Jedan od razloga za to je restriktivan odnos prema izbeglicama Orbanove vlade koja najavljuje da će podići ogradu na granici sa Srbijom.

„Odnos koji postoji između izbeglice, migracija i terorizma mora se hitno staviti na dnevni red, kaže u intervjuu za Berliner cajtung mađarski ministar za socijalnu politiku Zoltan Balog. 'Ne možemo da zažmurimo na to da između tih stvari postoji uzajamna veza. Pitanje izbeglica nikada se nije tako oštro postavilo pred srednju Evropu kao danas. Samo do juna ove godine zabeleženo je 54.000 ilegalnih prelazaka što je više nego tokom čitave 2014. kada ih je bilo 42.775. […] Nije problem to kako se o problemu izbeglica diskutuje u Mađarskoj, već je problem bespomoćnost evropskih lidera', ocenjuje mađarski ministar.

'Želimo da povećamo unutrašnju bezbednost Mađarske, a naročito nam je važna naša južna granica. Zato ćemo 1. jula sa Srbijom razjasniti koje su to mere koje se mogu preduzeti van prostora Evropske unije u cilju kontrole i zaustavljanja protoka izbeglica. Mi, naime, smatramo da je Šengenski sporazum veoma važan. Mađarska je protiv novih graničnih kontrola između zemalja Šengenske zone, što je ideja koju neki očigledno imaju na umu. Stoga moramo da sagledamo situaciju van našeg opsega kontrole, kako bi kod nas dolazili samo oni čiji su životi u opasnosti. Mađarska će podići četiri metra visoku graničnu ogradu prema Srbiji... To je jedan od načina. Ali mi moramo da tražimo rešenja i unutar Evropske unije i zato su nam hitno potrebne promene pravila', kaže Zoltan Balog.

Ungarn Zoltan Balog Minister

Zoltan Balog: Nije problem kako se o problemu izbeglica diskutuje u Mađarskoj, problem je bespomoćnost evropskih lidera

Na pitanje zašto se onda Mađarska snažno protivi predloženima kvote za raspoređivanje izbeglica, mađarski ministar odgovara: 'Mi možemo da razgovaramo o raspodeli troškova, granicama, kvotama itd, ali u stvari pitanje koje bi trebalo da postavimo globalnog je karaktera: da li mi želimo da demografske i probleme u vezi sa zapošljavanjem u Evropi rešavamo uz pomoć imigracije ili oslanjanjem na sopstvene resurse. Odgovor na to pitanje za Mađarsku glasi: iz sopstvenih izvora. Inkluzija romske populacije predstavlja značajan potencijal za mađarsko društvo. To je naš domaći zadatak, koji mi pod hitno i kao prvo moramo da uradimo. Moramo da postavimo prioritete jer ekonomski nismo u stanju da sve uradimo odjednom“, zaključuje ministar za socijalnu politiku Zoltan Balog u intervjuu za „Berliner cajtung“.

Posao u Nemačkoj sa hrvatskim pasošem

Današnja izdanja medija na nemačkom jeziku pišu i o slobodnom pristupu nemačkom tržištu rada za sve koji imaju hrvatsko državljanstvo. „Nemačko Ministarstvo za rad saopštilo je da 1. jula ističe dvogodišnji, prelazni period i da hrvatskim državljanima od sledećeg meseca nije potrebna radna dozvola ako žele da rade ili se školuju u Nemačkoj“, piše Berliner cajtung. List podseća da je i u tom prelaznom periodu za državljane najmlađe članice EU koji su na nemačkom tržištu rada tražili posao bilo svojevrsnih olakšica.

Zidojče cajtung navodi da u Nemačkoj danas u „socijalnom i zdravstvenom sektoru radi 93.000 državljana Hrvatske“. „Andrea Nales, nemačka ministarka za rad kaže da ‘pravo da slobodno može da se radi u drugim zemljama EU, predstavlja neprocenjivu korist koju nudi zajednica evropskih naroda',“ prenosi Zidojče cajtung.

Reklama