30 godina Šengena

Putovanje u Lisabon ili Atinu, od Palerma do Stokholma bez ijedne granične kontrole - to u Evropi omogućava šengenski sistem. Pre 30 godina, u luksemburškom graničnom mestu Šengen, pet evropskih zemalja se dogovorilo da postepeno ukinu granične kontrole na svojim granicama. Šengen je od tada stalno proširivan i pokazao se jednim od najvećih i najomiljenijih dostignuća Evropske unije.

Međutim, Šengen je omiljen i među onima kojima ta sloboda putovanja nije bila namenjena. Oni na primer u EU ulaze u Italiji i zatim, često uz pristanak tamošnjih vlasti, putuju dalje na sever, Austriju ili Nemačku. Takođe je omiljena takozvana "Balkanska ruta" preko Grčke, Makedonije ili Srbije u Mađarsku i zatim dalje ka zapadu.

Niko ne želi povratak u vreme redova na granicama

Bavarska policija je za vreme nedavnog samita G7 uvidela razmere ilegalnih prelazaka granice. Kad se održavaju tako velike manifestacije onda članica EU ima pravo da ponovno uvede granične kontrole. Prema sopstvenim navodima, bavarska policija je tako od 26. maja utvrdila više od 10.000 ilegalnih prelazaka granice, "duplo više, nego inače", kako navodi Jerg Radek iz sindikata policije. Ujedno su, kaže on, otkriveni i delikti povezani s drogom i falsifikovanjem dokumenata kao i kršenja prava na azil. Andreas Šojer, generalni sekretar bavarske CSU, za Bild je izjavio: "Spoljne granice EU su pune rupa, a naši susedi odvraćaju pogled. Ako odgovorni u EU ne dozvole ponovno više graničnih kontrola, sami sebe će time učiniti saučesnicima krijumčara, trgovaca ljudima i drugih kriminalaca."

Monika Holmajer je takođe iz CSU, ali u Evropskom parlamentu. Ona u razgovoru za DW ističe da je Šengen za EU "veliki uspeh" i da "niko više ne želi da čeka u kilometrima dugim redovima da bi prešao granicu". Ali je Šengen ujedno i "iskvaren", dodaje ona: "Šengen bi trebalo da bude prostor sigurnosti i slobode. Trenutno se o njemu, međutim, raspravlja samo kao o prostoru slobode."

Pritisak iz Francuske, Italije i Danske

Pritisak na Šengen raste - ne samo u Nemačkoj i ne tek od održavanja samita G7. Mateo Salvini, šef italijanske desničarske stranke Lega Nord, već u maju je zatražio da se van snage stave odredbe o bezgraničnom režimu s obzirom na izbeglički talas i opasnost od džihadista, skrivenih među izbeglicama.

A u Francuskoj je šefica Nacionalnog fronta Marine Le Pen zatražila: "Moramo kontrolisati naše granice. Useljavanje moramo odmah zaustaviti i van snage staviti Šengen kako bismo nadzirali ko napušta zemlju i ko ulazi." Krajem maja, u jednoj anketi , 60 posto Francuza je izrazilo sumnju u šengenske odredbe. I Nikola Sarkozi, bivši francuski predsednik i današnji šef konzervativne opozicije, zatražio je reviziju šengenskih odredbi.

U Danskoj ta tema takođe igra veliku ulogu. Tamo se 18. juna bira novi parlament. Desno usmerenoj i EU kritičnoj Danskoj narodnoj stranci se prognoziraju jasni izborni dobici glasova i do 20 posto. Ta stranka se takođe zalaže da za ponovne redovne kontrole granica.

Hoće li se Šengen održati ili propasti, zavisi od kvaliteta kontrola na spoljnim granicama Unije. Ukoliko samo jedna država svoj posao ne odradi ozbiljno, sve druge članice Šengena snose posledice. Monika Holmeier smatra da bi spoljne granice EU trebalo "masivno kontrolisati". Osim toga, Evropska komisija bi državama članicama trebalo da da više prostora za odlučivanje.

No, za to bi bile potrebne "promene u Šengenskom sistemu". Ukoliko Evropska komisija ne izađe u susret po tom pitanju, onda će se, uverena je Holmeier, "članice po tim pitanjima oprostiti od Evropske unije" i stvari rešiti između sebe.

Nova gvozdena zavesa u Mađarskoj zbog Srbije?

Drugi su s tom temom već odavno krenuli u ofanzivu. Mađarska, u kojoj je na vlasti desnica, nalazi se na spoljnoj granici EU. Vlada premijera Viktora Orbana namerava susednu Srbiju da proglasi "sigurnom zemljom" i time izbeglicama onemogući dobijanje azila u Mađarskoj. Nemačka je Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju već proglasila "sigurnim zemljama porekla" prije svega kako bi suzbila dolazak Roma iz tih zemalja.

Mađarski premijer Orban je predlog Evropske komisije o uvođenju kvota raspodele izbeglica po zemljama EU proglasio ludošću. Jedan portparol vlade u Budimpešti nije isključio gradnju žičane ograde uzduž granice sa Srbijom. Time bi Mađarska, koja je 1989. za nemačke izbeglice iz DDR-a bila simbol za otvaranja gvozedne zavese, sada mogla postati predvodnik jedne nove Evropske izolacije.