Ogorčenje zbog postupka SAD | Izbor iz štampe | DW | 01.07.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Ogorčenje zbog postupka SAD

Tako reći iz dana u dan se objavljuju nova saznanja o razmerama nadzora koji američke i britanske tajne službe sprovode nad građanima SAD i Evrope. Nemačka štampa je užasnuta

Tekstovi koje prenosimo objavljeni su nakon što se saznalo da su te službe prisluškivale i nadzirale i kancelarije političara Evropske unije. Evo izvoda iz karakterističnih komentara koji su o tome objavljeni u dnevnicima širom Nemačke.

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Ovo za Nemačku tajnu službu, Kriminalistički ured i vladu nije ništa novo, iako se prave da su iznenađeni. Američke kolege redovno obaveštavaju ovdašnje službe o pretnjama. Koliko god bilo veliko ogorčenje u Berlinu, ono nije bez licemerja…“

Štraubinger tagblat/ Landshuter cajtung (Štraubing/Landshut): „Evropa mora da razvije samopouzdanje, i ne sme da se zadovolji samo umirujućim rečima, već mora da traži sukob sa Vašingtonom, ali i sa Londonom. Možda zvuči patetično, ali u pitanju je ništa manje nego - borba za slobodu.“

Sarbriker cajtung (Sarbriken): „Prioritet predsednika Obame sada mora biti vraćanje izgubljenog poverenja. Prvi korak mora biti zauzdavanje tajnih službi koje su izgubile svaku meru. Kršenje elementarnih osnovnih prava i sloboda nije prihvatljivo. Evropljani zaslužuju istu zaštitu svoje privatne sfere kao i američki građani.“

Ludvigsburger krajscajtung (Ludvigsburg): „Amerika se u Saveznoj Republici (Nemačkoj) još uvek ponaša kao pobednička sila.“

Braunšvajger cajtung (Braunšvajg): „Nemačka vlada još nije reagovala sa potrebnom oštrinom. To može imati dva razloga: ili je Berlin odavno znao ono što smo saznali od Edvarda Snoudena, ili nemačka kancelarka ne ispunjava svoje obaveze. Država mora da štiti svoje građane…“

Nirnberger cajtung (Nirnberg): „Ostaje pitanje: kako to da iz kancelarkinog kabineta još nema saopštenja o slučaju Snouden i špijunskim napadima iz SAD? Je li moguće da su i nemačke tajne službe – iz svojih iskonskih interesa – bile umešane u sve?“

Landescajtung (Lineburg): „Skandal sa prisluškivanjem pokazuje da SAD nisu mogle da odole imperijalnom iskušenju. Onaj ko u svetu prepoznaje samo korisne idiote ili neprijatelje, više ni ne primećuje da je izdao vrednosti za koje se zalažu upravo Amerikanci…“

Badiše nojeste nahrihten (Karlsrue): „Samo onaj ko je naivan može da poveruje NSA da je njena namera samo da raskrinka terorističke mreže, i da se tu ne radi o industrijskoj špijunaži ili traganju za komercijalnim tajnama.“

Hajlbroner štime (Hajlbron): „SAD su prekršile pravo, i to mora da ispita međunarodni sud.“

Darmšteter eho (Darmštat): „Ako Obama hitno ne urazumi svoje paranoidne tajne službe, biće naneta ozbiljna šteta atlantsko-evropskim odnosima. Ali, ne traži se samo reakcija američkog predsednika. Nemačka kancelarka Merkel ne može samo da proprati ovakav slom poverenja u velikog brata. Ona sada mora lično da interveniše u Vašingtonu. Reč je o bezbednosnim interesima Nemačke i pravu na privatnu sferu u ovoj zemlji.“

Badiše cajtung (Frajburg): „Nadzor ima tako gigantske razmere da opravdanja koja je nedavno u Berlinu izneo američki predsednik Barak Obama zvuče kao podrugivanje: žao mi je, ali vi ste partneri treće klase. Vi prosto morate da prihvatite sve moguće špijunske akcije naših službi.“

Manhajmer morgen (Manhajm): „Sa svakim novim objavljenim otkrićem, sve je jasnije da je navodna borba protiv terorizma samo loše skrojen smokvin list – u prvom redu se radi o privrednoj špijunaži.“

Ausburger algemajne (Augsburg): „SAD su nam pravi prijatelj – rekla je jednom kancelarka. Onome ko ima takve prijatelje – naprijatelji nisu potrebni, može da se odgovori s obzirom na to koliko drsko su Amerikanci nadzirali svoje saveznike. Ako je tačno da je američka tajna služba instalirala prislušne uređaje u ustanove Evorpske unije i da je svakodnevno nadzirala milione telefonskih i internet priključaka u Nemačkoj, to predstavlja nezamisliv gubitak poverenja. To je prisluškivanje i nadgledanje prijatelja kao da su neprijatelji. Saveznici se kategorizuju kao partneri druge ili treće klase i odnos prema njima je – u skladu s tim – učtiv ili manje učtiv. Jezivo samovlašće koje pokazuju naši ‚pravi prijatelji' u SAD je nešto što nemačka vlada ne sme da prihvati.“

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković