Od 1. jula Litvanija „kontroliše sudbinu“ EU

Pre nego što je Egle Merkite 2011. došla u Brisel, Litvanija nije imala nijednog novinara u prestonici EU: „Litvanija je bila jedina zemlja u Uniji bez dopisnika u Briselu. Druge zemlje, jače pogođene krizom, imale su po jednog novinara. Samo mi ne“, kaže 27-godišnja novinarka.

Listovi i elektronski mediji nisu imali novca, a teško je bilo i zainteresovati javnost za neku temu EU. “Mnogi ljudi još uvek veruju da ih se Unija ne tiče. Još uvek smo daleko od toga da EU vidimo kao našu organizaciju.”

Ali to bi trebalo sada da se promeni: Još dva novinara iz Viljnusa otišlo je za Brisel, delom zahvaljujući finansijskoj podršci litvanske vlade. Jer Litvanija 1. jula preuzima predsedavanje Savetom Evropske unije. Šest meseci će ta zemlja „kontrolisati sudbinu“ EU. I to po prvi put.

Ključni test za Litvaniju

To je veliki zadatak za jednu malu zemlju. Litvanija je od nezavisnosti izgubila petinu stanovništva. Samo tri miliona ljudi živi u zemlji, manje nego u nemačkoj prestonici Berlinu. Litvanija je članica Evropske unije 10 godina, ali nije članica evro-zone, još uvek koristi svoju valutu litas.

Skeptici poput politiologa Ramunasa Vilpišauskasa strahuju da bi Litvanija mogla da ima poteškoće tokom složenih pregovora: “Da biste uspešno predsedavali, neophodan vam je uspeh, posebno u oblastima, koje ste odredili za najvažnije teme”, kaže direktor Instituta za političke nauke na Univerzitetu Viljnus, u razgovoru za DW.

Problem sa Ukrajinom

Litvanija će tokom predsedavanja posebnu pažnju posvetiti energetskoj politici, razvoj prostora oko Baltičkog mora, kao i kontrolu spoljnih granica EU. Osim toga Litvanija insistira na tešnjoj saradnji EU sa njenim istočnim susedima kao što su Ukrajina, Gruzija, Jermenija i dugoročno Belorusija. Krajem novembra litvanska vlada poziva te države na Samit tzv. Istočnog partnerstva u Viljnusu. Bio bi uspeh, kada bi tamo bio potpisan Sporazum o pridruživanju sa Ukrajinom.

Ali to je malo verovatno, jer je situacija tamo isuviše komplikovana. EU kritikuje“selektivno pravosuđe” kao u slučaju uhapšene bivše premijerke Julije Timošenko. “Naš uspeh umnogome zavisi od situacije u tim zemljama i njihovih vođa: Da li će inicirati reforme ili ne'”, kaže Vilpišauskas i dodaje: “Mogućnosti Litvanije da tu nešto korenito pomeni, vrlo su ograničene.”

Predsednica Litvanije Dalija Gribauskaite ubeđene je Evropljanka, upravo je za svoj rad dobila Karlovu nagradu grada Ahena. Ona se oslanja na efekat diplomatije: “Ako Evropa ne ubedi te zemlje da više porade na demokratiji i ljudskim pravima, onda te zemlje neće ništa preduzeti. Mi moramo da ih pritisnemo, moramo im pomoći”, rekla je u razgovoru za DW. Evropa ne sme iz vida da izgubi te zemlje, pa čak iako to zahteva mnogo strpljenja.

U drugim oblastima neophodna žurba

Mnogo toga ostalo je nedorađeno iz prethodnih „predsedavanja“. „Oko 85 odsto agende za predsedništvo nasleđeno je od prethodnika“, kaže Gribauskaite. Na primer finansijska kriza i razvoj monetarne unije. Samo za budžetski period EU 2014 – 2020, mora se usvojiti oko 70 različitih zakona.

Pr tom se i najnoviji član EU, Hrvatska, mora uvući u taj proces. A u maju 2014. bira se i novi Evropski parlament. Time se litvansko predsedavanje odigrava u „vreme posebno velikog posla u Evropskom savetu i parlamentu“, kaže šef Evropske komisije, Žoze Manuel Baroso.

Autor: Monika Gribeler / Ivana Ivanović
Redakcija: Jakov Leon