“Otvorena pitanja” Litvanje i Srbije

Viljnus ukazuje i na probleme u evrointegracijama Makedonije, BiH i Albanije. Litvanci, koji su i sami pre devet godina, u tzv „velikom proširenju“ pristupili Evropskoj uniji (EU), i koji 1. jula ove godine po prvi put preuzimaju rotirajuće predsedavanje Unijom, kažu da su prijatelji politike proširenja i da ono donosi „svežu krv“ u familiju evropskih zemalja.

Među tri prioriteta budućeg predsedavanja, litvanski ambasador u EU Raimundas Karoblis, na prvo mesto stavio je odgovorne finansije i finansijsku disciplinu, na drugo privredni rast i zapošljavanje, dok je u trećem prioritetu, nazvanim „otvorena Evropa“, tek posle fokusa na pitanje odnosa EU sa svojim istočnim susedima, nekadašnjim Sovjetskim republikama, gotovo neprimetno pomenuo i nastavak proširenja. Rekavši da će proces evrointegracija do kraja godine zavisti u veliko meri od junskih odluka Saveta, tek na direktno pitanje DW o litvanskoj agendi za Zapadni Balkan, Karoblis kreće odgovorom o „specifičnim odnosima“ Viljnusa i Beograda:

„Imali smo bilateralnih pitanja sa Srbijom i još ih imamo, ali uveren sam da to neće uticati na naše predsedavanje EU. Uradićemo najbolje što možemo i vodićemo se objektivnim kriterijumima. Na prvom mestu je pitanje odnosa Srbije i Kosova, i ako se uslovi ispune, ako se dogovoreno primeni bićemo srećni da krenemo unapred u ovim pitanjima.“

Pitanje Kosova u prvom planu?

Litvanija je, prema izvorima iz Saveta ministara, još tokom rasprave o kandidatskom statusu od Srbije tražila snažnije sprovođenje dogovora Beograda i Prištine, a u diplomatskim krugovima u Briselu govorilo se i o „problemima“ koje Viljnus ima u pogledu „bliskosti Beograda i Moskve“, navodile su se i propale privatizacije „Azotare Pančevo“ i „BIP“-a čiji su vlasnici bili Litvanici, ali i mesto predsedavajućeg Generalnom skupštinom UN, koje je, i pored dugogodišnjih ambicija Litvanije, pripalo nekadašnjem šefu diplomatije Srbije, Vuku Jeremiću.

Da ova pitanja još nisu zaboravljena govori i činjenica da jedino Litvanija nije ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i proširenju sa Srbijom: „U ovom trenutku SSP sa Srbijom se nalazi u litvanskom Parlamentu, u ubrzanoj proceduri i očekujem brzu ratifikaciju“, kaže ambasador Karoblis za DW.

Prvo predsedavanje evropskom dvadesetosmorkom

Kada je reč o drugim zemljama u procesu proširenja, nova predsedavajuća zemalja EU, naglašava da je upravo period njenog mandata, druga polovina ove godine, posvećen proširenju. U oktobru dolazi novi izveštaj Evropske komisije o proširenju, a Litvanija kaže da je spremna da radi na konkretnim pitanjima kao što je otvaranje novog ili novih poglavlja u pregovorima sa Turskom i početak pregovora o SSP-u sa Kosovom.

„Nažalost izgleda da je veoma teško napraviti napredak u Makedoniji, gde situacija zaista nije sjajna. Albanija takođe ima unutrašnjih problema i izgubila je početni zamah na putu ka EU. Videćemo šta je moguće da uradimo i sa BiH“, objašnjava ambasador Litvanije u EU. Viljnus očekuje „neki progres“ i kada je Island u pitanju navodeći svoje simpatije za tu zemlju koja je prva priznala nezavisnost Litvanije, početkom devedesetih. Istovremeno Litvanija kaže da je srećna što će od prvog dana na čelu EU predsedavati evropskom dvadesetosmorkom.

Autor: Marina Maksimović, Brisel
Odg. urednik: Jakov Leon