Odškrinuta vrata između Srbije i Albanije | Politika | DW | 11.11.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Odškrinuta vrata između Srbije i Albanije

Poseta albanskog premijera Edija Rame Srbiji istovremeno je ocenjena kao zloupotreba gostoprimstva i kršenje diplomatskog protokola, ali i kao šansa za novi početak odnosa dve zemlje.

Nakon incidenta sa letećom napravom na prekinutoj fudbalskoj utakmici između Srbije i Albanije, usledila je istorijska poseta Beogradu nakon pauze od skoro 70 godina, koja je u srpskoj javnosti već označena kao još jedan diplomatski incident. Albanski premijer je, naime, pozvao Srbiju da prizna Kosovo i rekao da je nezavisnost Kosova realnost, što je izazvalo revolt srpskog premijera Aleksandra Vučića, koji je ocenio da je reč o provokaciji i da je „realnost da je Kosovo deo Srbije“.

Uprkos sporenjima oko statusa Kosova poseta je ocenjena kao šansa za novi početak odnosa između dveju zemalja na zajedničkom putu ka Evropskoj uniji. Međutim, i pored optimizma u zvaničnim obraćanjima, poseta se u Beogradu između ostalog vidi i kao ustupak međunarodnoj zajednici, koja je, po tim viđenjima, praktično naterala Srbiju da organizuje posetu i da je njen jedini rezultat još jedno ponižavanje Srbije. Tom utisku svakako je doprinela i reakcija premijera Vučića nakon Ramine izjave o Kosovu kako „neće dozvoliti da bilo ko ponižava Srbiju u Beogradu ili bilo gde drugde“. Premijer Vučić je kasnije tokom dana na svom Tviter nalogu napisao „da je zbog provokacije Rame propuštena šansa za novo poglavlje u odnosima dve zemlje“.

Stručnjaci za međunarodne odnose smatraju da je Rama tim potezom želeo da ojača svoju poziciju u Albaniji i da se pokaže kao pokrovitelj svih Albanaca, kao i da nije uspeo da u Beogradu odoli svojim nacionalističkim izazovima. Sa druge strane se primećuje da su i srpski i albanski premijer varnice oko Kosova iskoristili za svoje unutrašnjopolitičke potrebe, i da ne bi trebalo preuveličavati dimenzije tog diplomatskog sukoba. Reklo bi se da je svako obavio svoj deo posla: albanski premijer je rekao nešto što nije niti novo, niti neko veliko iznenađenje, jer je Albanija priznala Kosovo i snažno podržava njegovu nezavisnost, a srpski premijer je tu priliku iskoristio da pokaže čvrstinu oko Kosova i u komunikaciji sa albanskim predstavnicima.

Senka Kosova u odnosima Srbije i Albanije

„Čini mi se da i ova poseta svedoči o tome da su odnosi Srba i Albanaca ključni za stabilnost Balkana“, ističe za DW Fahri Musliu, dugogodišnji dopisnik kosovskih medija iz Beograda. Kada je reč o različitim stavovima Srbije i Albanije prema kosovskoj nezavisnosti, Musliju ukazuje da Tirana nema nekog posebnog uticaja na Prištinu. „Priština gradi svoje institucije i svoju samostalnost, ali činjenica jeste da je Kosovo neka barijera u odnosima Beograda i Tirane. Ti odnosi su sve vreme u senci odnosa Beograda i Prištine, što je pokazala i ova poseta. Kada bi Beograd promenio stav prema Kosovu, i kada bi kojim slučajem priznao Kosovo, onda bi i odnosi Srbije i Albanije bili daleko bolji – mislim da bi čak bili i bolji nego odnosi između nekih drugih država u regionu. U svakom slučaju, senka tih odnosa utiče i uticaće i dalje na odnose Srbije i Albanije ukoliko se nešto radikalno ne promeni u odnosima Beograda i Prištine“.

„Tirana svakako ima jak uticaj u Prištini i to ne bi trebalo kriti, ocenjuje za DW Nenad Đurđević, koordinator Foruma za etničke odnose. Albanija je među prvim državama koje su priznale nezavisnost Kosova, ali i tamo odnosi prema Kosovu i dešavanjima na Kosovu zavise od političke strukture koja je trenutno na vlasti. Svakako da Albanija može da bude važan faktor i u rešavanju statusa Kosova, ali mislim da će se to pitanje ipak pre svega rešavati u dijalogu Beograda i Prištine i tu bi trebalo tražiti rešenje. Mislim da takođe tu ima i drugih uticajnih i važnih faktora, pre svega uticajnih država i međunarodnih institucija, tako da ne bi trebalo ni potcenjivati, ali ni precenjivati stavove Albanije i njen uticaj na rešavanje kosovskog pitanja“.

Zabrinjavajuća nacionalistička euforija

U senci svih incidenata i nesporazuma koji su na neki način nastavljeni i tokom same posete Beogradu ne znam koliko zaista posetu albanskog premijera možemo ocenjivati kao istorijsku, kaže Fahri Musliu. Nakon fudbalske utakmice takođe je bilo neprijatnih izjava na obe strane i ja se nadam da je makar deo razgovora bio posvećen naporima da se malo spusti lopta. Pre bih zato rekao da je ta poseta predstavljala neka odškrinuta vrata koja bi trebalo da dovedu do ubrzanja u međusobnim kontaktima. Moram ipak da primetim da su i mediji u Tirani i na Kosovu negativno doprineli odnosima Srbije i Albanije svojim pisanjem, kaže Musliu:

Albaniens Premier Edi Rama betritt serbischen Boden

Uobičajeni protokol: Premijer Albanije ispred zastave Srbije

„Mediji u Tirani su i tokom posete izveštavali kako se Edi Rama tokom počasne smotre klanjao srpskoj zastavi, a da tu nije bilo albanske zastave. To pokazuje da neki novinari ne poznaju protokol, jer bi znali da tom prilikom počasna garda nosi zastavu samo svoje države. Takođe, vidim da je na društvenim mrežama bilo dosta priče kako u Beogradu nigde nema albanske zastave, ali ona jeste bila prisutna svuda tamo gde su se vodili zvanični razgovori. A u Beogradu već godinama nikada nije ni bilo po gradu zastava neke druge države kada neki predsednik ili premijer strane države boravi u zvaničnoj poseti. Žao mi je što i mediji doprinose tom negativnom naboju, i na taj način otežavaju poboljšanje odnosa“.

Sadašnji trenutak u srpsko-albanskim odnosima karakteriše slabo međusobno poznavanje i nepoverenje, smatra Nenad Đurđević. Pri tome zabrinjava zaista visok stepen netrpeljivosti koji je izašao u javnost nakon incidenta sa dronom na fudbalskoj utakmici i koji će se, što je najgore, najverovatnije nastaviti, napominje Đurđević. „To je jedan zabrinjavajući nivo nacionalističke pa i šovinističke euforije, koju smo zabeležili i u medijima i u javnosti. Iskreno se nadam se da će nakon ove posete, i pored razlika u stavovima, započeti neki drugačiji vid komunikacije između Srbije i Albanije, ali i između Srba i Albanaca“.

Projekti prošlosti

Pojedini srpski političari u Raminoj izjavi takođe vide još jedan znak da se ne odustaje od ideje Velike Albanije. Ideje Velike Albanije, ali i Velike Srbije, na žalost još uvek žive u regionu, i očito da i dalje ugrožavaju normalizaciju međusobnih odnosa. „Takve ideje su potpuno u suprotnosti sa stabilnošću regiona i sa, naravno, članstvom u EU, napominje Nenad Đurđević. Dakle, to su projekti daljih konflikata, to su projekti sukoba i praktično poruke da mi ne možemo da živimo zajedno u državama koje su multietničke, multinacionalne i multikonfesionalne, već da moraju da se zaokružuju po nekoj etničkoj osnovi. Zato se nadam da 25 godina nakon pada berlinskog zida ta poseta ipak može dovesti do pada malih zidova netrpeljivosti i nepoverenja na Balkanu“, kaže Đurđević.

„Tu priču o Velikoj Albaniji ili Velikoj Srbiji podstiču nacionalisti i ekstremisti sa obe strane, jer oni samo na takav način mogu da prežive i opstanu, smatra Fahri Musliu. To mora da se eliminiše i da se kaže da su granice tu gde jesu, i da ako obe države pretenduje da budu članice Ebvropske unije onda ne znam šta u tom kontekstu znače Velika Albanija ili Velika Srbija. Jer, ako svi težimo nekim fiks idejama i projektima iz prošlosti, onda su čitav region, odnosno i Srbi i Albanci otišli u sunovrat, ocenjuje Musliu.

Reklama