Obrada zahteva za azil kao na traci | Evropa | DW | 02.09.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Obrada zahteva za azil kao na traci

U Bavarskom Ingolštatu otvoren je prvi centar isključivo za smeštaj potražilaca azila sa Balkana. Obrada njihovih zahteva i najverovatnija deportacija nazad, trebalo bi da budu obavljeni po hitnom postupku.

Na otvaranju nije bilo ni uobičajene crvene trake, niti velikih makaza. Možda zato što nije bilo vremena za organizaciju. Bavarska vlada požurila je da sprovede u delo svoj plan u vezi sa deportacijom potražilaca azila sa Balkana. U utorak (1.9.) je bavarska ministarka za socijalna pitanja Emilija Miler posetila Manhing, u blizini Ingolštata, kako bi prisustvovala otvaranju prvog nemačkog prihvatnog centra namenjenog isključivo potražiocima azila iz zemalja koje je nemačka vlada stavila u kategoriju zemalja sigurnog porekla. Centar je otvoren samo mesec dana nakon što je ideju o njegovom uspostavljanju izneo bavarski premijer Horst Zehofer.

Kasarna „Maks Imelman“ u Ingolštatu pretvorena je u centar za potražioce azila „koji nemaju nikakve šanse da ostanu“, ili kako je Ministarstvo naglasilo u saopštenju za javnost: za potražioce azila iz Srbije, Bosne i Makedonije, zemalja koje se nalaze na spisku zemalja sigurnog porekla, kao i ljudi sa Kosova, iz Crne Gore i Albanije, za koje Bavarska smatra da bi takođe trebalo da budu na tom spisku.

Za ministarku Miler i prisutne novinare, organizovan je i polusatni obilazak novog centra gde je, čini se, sve spremno za prijem stanara. U zgradama vojnog kompleksa u Ingolštatu već je smešteno 250 potražilaca azila, a još 250 se očekuje u narednim danima. Centar u kasarni „Maks Imelman“ prvi je od ukupno tri takva centra koji bi trebalo da budu otvoreni u tom regionu i čiji maksimalni kapacitet bi trebalo da bude 1.500 mesta.

Deutschland, Ingolstadt Emilia Müller begrüßt Reporter

Bavarska ministarka Emilija Miler na otvaranju centra u Ingolštatu

Pod jednim krovom

Ako sve bude išlo prema planu Ministarstva, registracija, uzimanje otisaka, medicinski pregledi i saslušanja potražilaca azila trebalo bi da budu okončani u roku od četiri do šest sedmica. I ne samo to – deportacija, odnosno vraćanje potražilaca azila u zemlje iz kojih dolaze, mogla bi da bude organizovana sa lokalnog vojnog aerodroma u Ingolštatu, ukoliko vojska to dozvoli.

„Ovde se svi učesnici u procesu nalaze pod jednim krovom“, kaže Miler. „Ovde se nalazi administracija, predstavnici institucija za registraciju stranaca, predstavnici Saveznog ureda za migrante i izbeglice, kao i predstavnici administrativnog suda. Svi će raditi zajedno, što će svakako ubrzati proces.“

Dok su novinari organizovano obilazili prostorije i pri tom na pristojan način kontrolisani da ne bi sami lutali centrom i eventualno se sreli s nekim od potražilaca azila, radnici centra već su radili za svojim računarima i pripremali se za prva saslušanja.

„Ako su ovde iz ekonomskih razloga, onda su saslušanja dosta kratka, oko jedan sat“, kaže Karsta Miler, koja je upravo preuzela svoju novu kancelariju. „Ukoliko se međutim radi o slučaju progona, onda saslušanje može da potraje i do četiri-pet sati“.

S obzirom na to da je zadatak centra da „filtrira“ one koji azil traže iz ekonomskih razloga, a što se može zaključiti na osnovu njihovog državljanstva, Karsta Miler priznaje da očekuje samo kraća saslušanja i dodaje da su zahtevi za azil odbijeni za gotovo 99 odsto ljudi sa Balkana. „Albanci su, na primer, veoma iskreni. Oni odmah kažu da su došli kako bi se zaposlili ili studirali.“

Deutschland, Ingolstadt Ehemalige Bundeswehrkaserne

Karsta Miler zadužena je za razgovore sa potražiocima azila

„Ne želimo da plašimo ljude“

Za to vreme, bavarska ministarka Emilija Miler pokušava da objasni da centar nije zamišljen da uplaši ljude. „Mi sve potražioce azila tretiramo jednako, bez obzira da li dolaze sa zapadnog Balkana ili iz ratom zahvaćenih područja. Smeštaj obezbeđujemo svima“, kaže ona i dodaje da se nada da će se u zemljama poput Albanije ili Bosne uskoro pročuti da su šanse za dobijanje azila vrlo male“.

Međutim, ne može se reći da svo lokalno stanovništvo veruje ministarki. Prilikom posete centru u Ingolštatu incidenata nije bilo, niti nasilnih protesta neo-nacista kao što je bio slučaj ispred izbegličkog centra u Hajdenauu prošle sedmice. Ipak, dvojica starijih meštana stoje ispred kapija centra kako bi saznali šta se dešava. „Sve su to izdajnici. Niko od njih nema ni trunke nacionalnog ponosa“, kaže čovek koji se predstavio kao Henšing, dok posmatra pripadnike obezbeđenja, novinare, predstavnike vlasti. „Mi smo se sedamdesetih borili da dobijemo tu kasarnu. Vojnicima je bilo drago što su tu. A šta sad rade? Prebacuju te proklete ljude ovde!“

Ingolštat je udaljen tek nekih 20 kilometara od Rajhertshofena, poprišta jednog od mnogih napada na izbegličke centre u Nemačkoj. Herbert Nerb, predsednik mesne zajednice sela Manhing strahuje da bi i novootvoreni centar u njegovom selu uskoro mogao da postane meta ekstremnih desničara. „Nadam se da do toga neće doći“, kaže Nerb za DW. „Mislim da ljudi koji su prošli kroz mnoge dramatične situacije, koji su progonjeni, imaju podršku lokalnih stanovnika, ali ne i oni drugi. Moramo biti iskreni i reći da ljudi nisu srećni zbog dolaska izbeglica“.

Bildergalerie Flüchtlingsunterbringung in Deutschland

Spavaonica u centru u Rozenhajmu

Zbunjujuće statistike o Balkanu?

Organizacije koje se zlažu za prava azilanata kritikuju žurbu Bavarske da ljude koji dolaze s Balkana vrati, odbacuju definiciju „zemalja sigurnog porekla“, a postupak prema azilantima nazivaju „transportnom trakom“, po ugledu na onu u fabrikama.

U izveštajima o ljudskim pravima, kako tvrde, navodi se da su Romi i druge manjinske grupe na Balkanu često predmet rasističkog zlostavljanja ili društvenog odbacivanja. Osim toga, organizacije poput „Pro Asyl“ ili „Bavaria Refugee Council“ tvrde da imigranti sa Balkana uopšte ne predstavljaju problem. „Pro Asyl“ je u ponedeljak objavio najnoviju statistiku prema kojoj „sa Kosova, iz Srbije, Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine dolazi znatno manje potražilaca azila, nego što se to javno prikazuje“.

„Rasprava o 'sigurnim' zemljama u suštini je okretanje glave od stvarnih izazova“, smatra Ginter Burkhart iz „Pro Asyla“. „Stotine hiljada izbeglica trebalo bi primiti u Evropu i trajno ih integrisati“.

DW.COM

Reklama