Najranjiviji na Balkanu | Izbor iz štampe | DW | 13.08.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Najranjiviji na Balkanu

Bilo bi dobro kada bi nadležni odvojili kruške i jabuke, i prestali da govore paušalno o opasnosti od izbeglica sa Balkana. U ovom slučaju trebalo bi konstruktivno razmisliti o nemačkoj politici u vezi sa Romima...

„Uglavnom su pogođeni Romi“, naslovio je Tagescajtung tekst u kome piše: „Od marta je talas izbeglica sa Kosova značajno smanjen. Doduše, u severnoj Albaniji su krijumčari ljudima još uvek aktivni – obećavaju med i mleko onima koji se upute u Nemačku – ali, raščulo se takođe da su povratnici sa Kosova siromašniji nego pre izbeglištva.

Većini izbeglica nije bilo stalo do džeparca niti džabalebarenja po izbegličkim domovima. Ljudi su se nadali poslu i perspektivi za sebe i svoju decu. Od toga nema ništa – to je u ime Savezne Republike Nemačke jasno dao do znanja Savezni zavod za izbeglice.

U nameri da potražiocima azila smanji džeparac i zabrani ponovni ulazak jednom proteranim ljudima, ta ustanova će pre svega pogoditi Rome. S obzirom na njihovu izolaciju u društvima na Balkanu, oni se hvataju za svaku slamku kako bi preživeli. Džeparac jednog potražioca azila pomaže porodicama u domovini da barem ne gladuj. Pre svega su Romi ti koji i posle proterivanja pokušavaju ponovo da uđu u Nemačku. Bilo bi dobro kada bi nadležni odvojili kruške i jabuke, i prestali da govore paušalno o opasnosti od izbeglica sa Balkana. U ovom slučaju trebalo bi konstruktivno razmisliti o nemačkoj politici u vezi sa Romima i imigraciji. Ali, to je verovatno previše veliki zahtev“, ironično završava Tagescatung.

Kanun – albanski šerijat

Di cajt u jednom od članaka posvećenom izbeglicama izdvaja loš položaj žena kao razlog za neproglašavanje nekih država sigurnim zemljama porekla: „Žena koju muž tuče ima sreće ako u njenoj zemlji besni građanski rat – jer tako ima šanse da dobije azil u Nemačkoj. Ali, ako joj u albanskim planinama preti smrt od sopstvene porodice, izgledi za azil u Nemačkoj su joj loši. Onaj ko hoće da proglasi sigurnim zemlje u kojima su žene masovno ugnjetavane, taj ili nije dobro informisan, ili prosto za to neće da čuje.

Flüchtlinge aus dem Kosovo in Frankreich

Potražioci azila sa Kosova i iz Albanije u prihvatnom centru

Na samitu o azilu u Nemačkoj 9. septembra biće reči o tome da se i Albanija, Crna Gora i Kosovo klasifikuju kao zemlje sigurnog porekla. Da su te zemlje sigurne, bile bi u Evropskoj uniji. Nedostatak vladavine prava uvek pogađa ranjive grupe, a to na Balkanu nisu samo Romi, već i žene. One su te koje pate kada država nije u stanju da štiti sve, ili pak to ne želi.

U Albaniji je najveći problem za žene Kanun. To običajno pravo prenosi se usmeno i radi jednostavnosti, može se nazvati šerijatom Albanaca. Bitni elementi Kanuna su krvna osveta i prisilni brak. Od kraja Hladnog rata broj žrtava se povećava. Kanun je čak uticao i na oblikovanje modernih zakona: nasilje u porodici se tretira kao krivično delo tek od pre tri godine. Počinioci veoma retko bivaju kažnjavani, a većina žena povlači krivičnu prijavu i zahtev za zaštitu.

Albanski država nije u stanju da svoje građanke štiti od trgovaca ljudima. Bande kidnapuju Albanke i prisiljavaju ih na prostituciju. Pored toga, u međuvremenu je prekinuto toliko trudnoća sa ženskim fetusima, da se odnos polova u toj zemlji trajno promenio. To sve može da se sazna ako se razgovara sa Albankama, ako ih saslušamo. Baš kao što su to uradile vlasti u Belgiji. Tamo je Albanija 2012. klasifikovana kao sigurna zemlja porekla. U mesecima koji su usledili ipak je odobreno 17,2 odsto zahteva za azil, a od oktobra 2014. Albanija se u Belgiji više ne smatra sigurnom zemljom porekla.

Žene o nasilju ćute

Nemačka tradicionalno ne ume sa ženama izbeglicama: tek od 2005. je rodno zasnovano nasilje od članova porodice, priznato kao razlog za azil. Suprotno raširenom mišljenju, prilikom saslušanja za dobijanje azila, žene nad svojom sudbinom ne kukaju. Mnoge žrtve nasilja, moraju da se podstiču da pričaju o svojim iskustvima. Advokati se žale da se razgovori sa podnosiocima zahteva za azil sa Balkana ne vode stručno – često traju samo 30 minuta, i pritom se sve vrti oko puta kojim su došli, kako bi mogli da budu deportovani u treće zemlje.

Mnogim ženama se čini nemogućim da se za tako kratko vreme povere ljudima u stranoj zemlji. Možda je priznati da je to tako, čin mentalnog balansiranja. Diskusijom o rodnoj tematici u Nemačkoj dominiraju uvređeni muškarci i mlade žene koje na Tviteru pišu ko im je šta i kakvim tonom rekao. Albanija i Kanun su od toga veoma, veoma udaljeni. A baš bi žene koje odatle dolaze mogle da profitiraju od Nemačke i njenog velikog znanja u toj oblasti. Imigracija donosi promenu, možda čak i za feministkinje.

DW.COM