Peh: Indirektni progon Roma na Balkanu | Evropa | DW | 11.08.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Peh: Indirektni progon Roma na Balkanu

Balkanske države ne progone Rome, ali paleta mizernih situacija u kojima se nalazi ta grupa stanovnika ispunjava uslove da se okvalifikuje kao kumulativni progon, kaže za DW profesor međunarodnog prava Norman Peh.

DW: U vašoj ekspertizi koja je u martu priložena nemačkom Ustavnom sudu izražavate sumnje u odluku nemačkog zakonodavca da proglasi tri balkanske države takozvanim „sigurnim zemljama porekla“. Ne verujete u taj koncept?

Norman Peh: Ne. Ako pogledate ne samo osnove na kojima odlučuje nemački zakonodavac već i linije koje je zacrtala Evropska unija, onda morate pretpostaviti da se u slučajevima diskriminacije koji se na razne načine ispoljavaju u svim segmentima života zapravo radi o političkom progonu. A upravo to je odlučujuće za proglašenje neke zemlje sigurnom zemljom porekla – da li tamo ima progona ili ne.

Nemački političari u Srbiji, Makedoniji i BiH – a sada se priča i o Albaniji, Kosovu i Crnoj Gori – ne vide politički, dakle državni i sistematski, progon. Šta je tu uopšte sporno?

Upravo je tu problem. Jer ne radi se u ovim slučajevima o direktnom progonu od strane države. EU je u dve direktive koje navodim u ekspertizi zacrtala da kao progon treba definisati i poteze civilnih aktera kao i kumulativni efekat više činjenica. To zapravo znači da ne mora postojati ciljani progon od strane neke državne institucije. Takvo tumačenje progona je zastarelo. Nova evropska zakonska osnova ne traži da postoji direktan državni progon, već da jednostavno postoji raznovrsna diskriminacija i nekonzistentnost kao što je slučaj u pomenutim zemljama – posebno kada se radi o tamošnjim Romima i Sintima.

Norman Paech Politik-Professor Archiv 2005

Prof. Norman Peh

Profesore, Vi ste stručnjak sa decenijskim iskustvom, pa Vam je ipak trebalo 140 strana da u jednoj ekspertizi iznesete svoje viđenje ovog složenog i teško primetnog oblika progona, kako kažete. Kako da jedan potražilac azila uspe da to za sat ili dva objasni službeniku nemačkog Ureda za izbeglice?

I u tome je problem, da ovi ljudi – među kojima je i mnogo nepismenih – to jednostavno ne mogu da urade. Zato bi njima trebalo omogućiti pravnog savetnika kako bi uopšte imali šansu da objasne svoju situaciju. Ovde imamo obrnutu logiku tereta dokazivanja na štetu ljudi koji nisu u stanju da dokažu progon.

Ako se skoncentrišemo na Rome na Balkanu, imali smo već ogroman broj reportaža, i prvo što ti ljudi uvek kažu je da beže od nemaštine i žele da pronađu posao u Nemačkoj. Zato su prozvani „ekonomskim izbeglicama“. Objašnjenje: beda i manjak perspektive jesu ozbiljne stvari, ali nisu razlog za azil jer su milijarde ljudi na svetu u sličnoj poziciji.

Tačno, ali Romi i Sinti su u takvoj situaciji na sasvim poseban način. Ne radi se samo o bedi i siromaštvu, nego o diskriminaciji i nepostojanju šansi kada se radi o stanovanju ili pronalaženju posla. Stopa nezaposlenosti Roma u ovim zemljama je neuporedivo veća od generalne stope nezaposlenosti. Stvar je u tome da ti ljudi ne bi trebalo da dokazuju u kakvom su položaju nego obratno – da bi nemački Savezni ured za migraciju i izbeglice trebalo da dokaže da nisu diskriminisani u zemljama porekla.

Vi zapravo tražite ono što je izbegličkim pravom i zagarantovano – da se o svakom zahtevu odlučuje individualno. Ali službenici u Nemačkoj su poslednjih godina videli desetine hiljada slučajeva Roma sa Balkana. Zar nisu već izvukli opšte zaključke na osnovu kojih mogu da odlučuju u ostalim slučajevima?

Ovde se tako i zaključuje, a u relativno malom broju slučajeva je dodeljen azil. U inostranstvu je drugačije, ali u Nemačkoj se evropske direktive poštuju samo formalno dok se u praksi pojam političkog progona i dalje strogo tumači samo kao progon od strane države. Balkanskim državama zaista ne može da se prebaci da progone Rome, to ja ni ne tvrdim u ekspertizi. Ali tamo piše da čitava paleta mizernih situacija u kojima se nalazi deo stanovništva zapravo ispunjava sve uslove da se okvalifikuje kao kumulativni progon. Takav pojam progona do sada nije bio dominantan, ali to je prednost direktive EU koja je svesno redefinisala progon.

Vi pišete da su elementi tog kumulativnog progona nedostupnost zdravstvene zaštite ili neuslovno stanovanje. U Sjedinjenim Državama do skoro desetine miliona ljudi nisu bile zdravstveno osigurane, maltene pola Brazila živi po favelama. Da li je to dovoljno da se nekome dodeli azil?

Imate pravo, ali to je drugo pitanje. Moja ekspertiza ne utvrđuje činjenično stanje negde u Africi, Brazilu, SAD, Rusiji ili Kini, to bi moralo odvojeno da se ispita. Ovde se radi o nečem drugom: o tome da pojam političkog progona ne sme usko da se tumači. Potrebno je tačno analizirati da li skup činjenica – na zdravstvenom, pedagoškom, stambenom, radnom polju ili ograničavanje slobode kretanja – kvalifikuje stanje kao kumulativni progon koji onda može voditi davanju azila. Naravno, moguće je da se kod Roma slučajevi razlikuju. Ima tamo Roma koji su integrisani i imaju prihode, ali oni koji kao izbeglice dolaze ovde ne vide nikakvu perspektivu u zemljama porekla. Mi tražimo da zakonodavac to intenzivno proveri, posebno u svetlu novih direktiva EU.

Gospodine Peh, još jednom moram da pitam: težak položaj, nedostatak posla i perspektive – to pogađa i etničke Srbe, Makedonce ili Bošnjake. Koja je odlučujuća razlika između njihove bede i bede u kojoj su balkanski Romi?

Nisam sâm bio u regionu, ali sam u ekspertizi naveo mnogo međunarodnih analiza – to ide sve do ocena američkog Stejt dipartmenta – koje navode veliki broj dokumenata u kojima jasno stoji da je situacija Roma i Sinta u ovim zemljama posebna. Ona nije uporediva sa situacijom nekog drugog nezaposlenog građanina. Radi se o konglomeratu diskriminacije, bede i nedostatka perspektive u poređenju sa običnim Srbinom, Bosancem ili Makedoncem. To nisu moji nalazi, već veliki broj različitih analiza koje navodim, ali koje sve dolaze do istog zaključka o posebnom položaju Roma.

Tu se radi i o, kako pišete, „anticiganizmu“ koji svakako postoji i na Balkanu. To ne poriču ni nemački političari, i povremeno traže pobošljanje položaja Roma od tih država. Ali takve primere rasizma uz par klikova na internetu možemo naći i na nemačkom.

Nemačka generalno mora da se bori protiv tog rasizma. Takođe bi u slučaju Roma koji pokušavaju da dokažu da su na Balkanu proganjani ovde moralo da se odlučuje objektivno i bez predrasuda. Nisam siguran da se u Nemačkoj u pojedinim slučajevima ne odlučuje po merilima anticiganizma u stilu: ove ne želimo kod nas. Protiv toga takođe moramo da se borimo.

Poslednje pitanje Vama, sada ne kao profesoru prava nego kao političaru nemačke Levice: šta je Vaš predlog? Da Nemačka prihvati sve ljude koji joj dolaze?

To nije alternativa. Mi tražimo fer postupak u kojem bi nemačke institucije morale da dokažu da potražioci azila nisu progonjeni u zemlji porekla. Vidite da i Zeleni i socijaldemokrate takođe s mukom gledaju kako se stvaraju jednostavni mehanizmi kako bi se neželjene izbeglice držale dalje od Nemačke. Hajde da ih prihvatimo i ispitamo svaki slučaj pojedinačno. Tek onda možemo da kažemo: ovo ne ide, a ovo može da prođe. To bi, smatram, bilo u skladu sa Ustavom.

* Norman Peh, 1938, je emeritirani profesor Univerziteta u Hamburgu gde je predavao međunarodno i javno pravo. Od 1969. do 2001. bio je član Socijaldemokratske partije Nemačke, a od 2007. je član Levice, čiji je poslanik bio od 2005. do 2009. Za potrebe Evropskog foruma Roma i putnika izradio je ekspertizu u kojoj tumači zakon kojim su prošle godine Srbija, Makedonija i BiH proglašene sigurnim zemljama porekla. Ekspertiza je dostavljena nemačkom Ustavnom sudu 24. marta ove godine. Celu ekspertizu možete preuzeti u obliku pdf-a klikom na link ispod.

Downloads

Reklama