Obeshrabrenje za srpsku vladu

Vlada Srbije ima malo razloga da bude ohrabrena nakon najnovijeg izveštaja Evropske komisije, ocenjuje za DW Vladimir Todorić, direktor Centra za novu politiku. Stoga je pre svega potrebno pravilno preneti javnosti šta se zapravo nalazi u tim dokumentima, i šta su njihove poruke, kaže Todorić:

„I ono što je glavni uslov, zbog koga će javnost sigurno biti negativno nastrojena prema novim uslovima, jeste to što se od Srbije zahteva poštovanje teritorijalne celovitosti Kosova, i rešavanje pod znacima navoda 'problema na severu Kosova'. To u praksi znači da bezbednosne strukture Srbije, i lokalna samouprava koju Srbija organizuje ne mogu više biti prihvatljive ukoliko Srbija želi da otpočne pregovore sa Evropskom unijom. Ostaje da vidimo kako će Vlada Srbije reagovati na ovako definisanu normalizaciju odnosa sa Kosovom, ali je sigurno da će morati da se odredi po tom pitanju. Ono što zabrinjava je što u samom izveštaju nigde nema eksplicitnog pominjanja nastavka dijaloga između Srbije i Kosova, to jest dizanja dijaloga na politički nivo. Tako da zapravo ne možemo reći da li će tog političkog dijaloga uopšte biti, ili ćemo imati samo ispunjavanje uslova koji su Srbiji zadati kao načinu pune normalizacije“.

Ugrožen put ka EU?

Zahtev za priznanjem teritorijalnog integriteta Kosova je naravno neprihvatljiv za Srbiju i ovu vladu, smatra politički analitičar Ognjen Pribićević:

„Ovako kako je to sad postavljeno, mislim da sve to ozbiljno ugrožava i dovodi u pitanje put Srbije ka evropskim integracijama. Jer to je zahtev koji ova vlada svakako ne može da prihvati. Kako će u tom smislu stvari dalje izgledati, vrlo je teško predvideti i prognozirati“.

Lakši i teži uslovi

Vladimir Pavlović, koordinator Centra za evropske integracije Beogradske otvorene škole, kaže da će neke zahteve i primedbe EU biti relativno lako ispuniti, dok će za neke to ići daleko teže:

„Dakle, biće teško pristupiti održivom dijalogu Beograda i Prištine. Jer, čini mi se da se veoma razlikuju pogledi na dijalog i njegovu održivost iz perspektive Beograda i Brisela. Isto tako će biti veoma teško brzo i efikasno sprovesti korenite ekonomske reforme. Ono što se može uraditi relativno brzo i lako jeste pristupiti ozbiljnom garantovanju poštovanja prava manjinskih grupa, poput recimo prava LGBT populacije. To je nešto za šta je potrebna samo politička volja. Isto tako se nekim konkretnim i odlučnim potezima može napraviti veliki napredak u reformi pravosuđa“.

Nema prečice ka EU

Vladimir Todorić primećuje da Srbija neće imati mnogo koristi ako zahteve Evropske unije bude delila na lake i teške:

„Nema prečica. Znači, nema prečice u smislu hajde mi da uradimo ove druge stvari, a onda valjda Kosovo neće biti toliko bitno. Mislim da na taj način možemo samo da potrošimo neko vreme. Moramo se postaviti prema ovim uslovima koji su rečeni. Ne smemo obećavati ono što ne možemo da ispunimo, jer ćemo time doći u problem sopstvenog kredibiliteta. A pitanje je kako se onda postaviti prema EU ukoliko ne možemo da ispunimo zadate uslove. To je zaista teško pitanje i ja nikome ne bih poželeo da se trenutno nalazi u foteljama onih koji sede u Vladi Srbije i Predsedništvu Srbije, jer EU praktično od njih traži da preduzmu korak koji još nijedan srpski političar u istoriji nije napravio“.

Činjenica je da ni zemlje regiona nisu baš sjajno prošle u godišnjim izveštajima EK, primećuje Vladimir Pavlović. Međutim, to Srbiji ne bi trebalo da bude nikakva uteha, kaže Pavlović:

„Za Srbiju to može samo da bude dodatno crveno svetlo, da ona mora pored unutrašnjih reformi da preuzme i vodeću ulogu u regionalnoj saradnji. I da se nametne kao neko ko je regionalni lider u pomirenju, reformama, u promovisanju ovog regiona kao potencijalnog ekonomskog, političkog, društvenog, regiona stabilnosti i prosperiteta, koji samo kao takav može da postane deo EU“.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković