„Novinare žigošu kao simpatizere Srba“ | Politika | DW | 20.04.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

„Novinare žigošu kao simpatizere Srba“

„Reporteri bez granica“ upravo su objavili godišnju rang-listu ostvarenosti medijskih sloboda u svetu. Kristijan Mir, menadžer te nevladine organizacije za DW govori o medijima u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i na Kosovu

Dojče vele: Kojim metodama „Reporteri bez granica“ mere slobodu medija?

Kristijan Mir: Temelj za rang-listu je upitnik o svim aspektima nezavisnog novinarskog rada koji šaljemo na 20 jezika stotinama novinara, naučnika, pravnika, advokata za ljudska prava, ali i našim dopisnicima. Istraživanje na temelju kojeg je načinjena najnovija lista odnosi se na 2015. godinu, a napadi, nasilje i zatvorske kazne dodatno još na period novembar-decembar 2014. U upitniku koji se primenjuje u celom svetu nalazi se 87 pitanja u šest kategorija, o medijskoj raznolikosti, nezavisnosti, uslovima novinarskog rada, samocenzure, pravnom okviru, o institucionalnoj transparentnosti i – što je takođe jako važno – proizvodne infrastrukture.

Koji su najvažniji trendovi nove rang-liste?

Važan trend je zapravo ono što smo utvrdili i prošle godine da imamo pojačan pritisak na medije u celom svetu. Imamo stvarno sve jače autokratske tendencije u zemljama kao što su Egipat, Rusija, ali i Turska, i vidimo da ima sve više nacionalno-konzervativnih vlada kao u Poljskoj, Mađarskoj, koje državne i druge medije stavljaju pod svoju kontrolu. Važno je takođe da se sve to događa širom sveta uz verski obojene ideologije, represivne zakone o bezbednosti i da ima sve više zakona – tu je Turska istaknuti primer u novije vreme – koji zabranjuju navodno vređanje predsednika, zakona protiv bogohuljenja, zbog kojih i novinari bivaju zatvarani. Još jednu tačku bih spomenuo, a to je da koncentracija medija u rukama oligarha zapravo ugrožava nezavisnosti medija širom sveta, jer medije zloupotrebljavaju za političke i ekonomske ciljeve ili za ciljeve pojedinih oligarha – što se uvek događalo, ali se sve više zaoštrava.

Christian Mihr

Kristijan Mir: Pojačan pritisak na medije u celom svetu

Evropa je dugo važila kao predvodnica u oblasti slobode medija. Da li je to i dalje tako?

Ako govorimo uopšteno o Evropi, onda se može reći da je od 2014. primetna erozija te predvodničke uloge Evrope na rang-listi, i to se u principu nastavlja. Verujem da se može prepoznati trend u poslednje tri godine. U tim zemljama, i u srcu Evrope i na njenom rubu, imamo zakone protiv terorizma i špijunaže, koji se primenjuju za ograničavanje sloboda, to je znači trend u Evropi. Osim toga, pogledamo li posebno u pravcu Zapadne Evrope, novinarska nezavisnost je zavisna od velikih medijskih koncerna, koji ne kontrolišu samo sve veći broj medija – spomenimo Francusku, ali i Bugarsku.

Zemlje jugoistočne Evrope su rangirane između 59. mesta (Srbija) i 118. mesta (Makedonija). Crna Gora je dobila poziv da se priključi NATO, a nalazi se i u pristupnim pregovorima sa EU. Kako komentarišete njeno dramatično mesto na Vašoj rang listi – 106.

U Crnoj Gori često prete nezavisnim novinarima, često ih napadu. I Vlada vodi kampanje mržnje protiv njih. Istraživački novinar Jovo Martinović je oktobra 2015. uhapšen zbog navodne podrške kriminalnoj mreži. Sada mu krajem aprila preti sudski proces. Martinović je godinama izveštavao o kriminalnim mrežama koje se tiču prodaje droge i oružja. Osim toga, u Crnoj Gori je prošle jeseni došlo do učestalih antivladinih demonstracija. Za vreme protesta novinare su napadali i demonstranti i policija. Policija je 24. oktobra napala grupu od tridesetak novinara, iako su bili vidno označeni kao predstavnici medija. Napali su ih suzavcem. A isti dan su ih napali demonstranti, i verbalno i fizički.

U Srbiji postoji zastrašujuća dominacija medija bliskih vlasti. Da li možete potvrditi tu analizu?

U svakom slučaju postoji sa jedne strane ekonomski pritisak. Doživeli smo svakako i pretnje novinarima, koje su delom poznate javnosti, a delom smo ih mi objavili. To je u zemlji koja želi da postane član Evropske unije izuzetno teško i kritično. Kada novinari, i to kritični novinari, moraju da računaju sa pretnjama pa i sa napadima, onda je to veoma, veoma loše.

Ali mesto broj 59 na listi nije tako loše.

Dobro, može se uvek nešto spočitavati kod svake zemlje, naposletku, radi se o subjektivnom opisu onih koji su ispunili anketne upitnike u toj zemlji. Ipak, u poređenju sa drugim zemljama iz regiona, u Srbiji je situacija ipak nešto bolja.

Kosovo je na poziciji 90 i pokvarilo je svoj rang za tri mesta. Situacija je otprilike na isti način loša kao prošle godine?

Na Kosovu je teško. Mala zemlja, sa malim medijskim tržištem, pa tako i sa malim reklamnim tržištem, ako govorimo o privatnim medijima. Dakle, teško je naći mogućnost finansiranja nezavisnog novinarstva, što širom otvara vrata uticaju na novinare. To se onda i događa. To je jedna strana medalje, da se finansijskim uticajem može izvršiti pritisak na izveštavanje, pa se i to dešava. Pritisak konkretno znači da novinari koji kritikuju nekog političara moraju računati sa tim da će ih žigosati kao simpatizere Srba. Osim toga, stalno se ponavljaju slučajevi podizanja optužnice protiv medijskih kuća zbog utaje poreza. To su poznata sredstva pritiska na Kosovu.

U Hrvatskoj je nova Vlada otpustila vodeće novinare iz javnog servisa, ukinuta je jedna satirična TV-emisija, ukinute su subvencije za neprofitne sajtove. Hrvatska je šezdeset i treća po redu na Vašoj listi. Kako to komentarišete?

Hrvatska se, nažalost, svrstava u niz zemalja Evropske unije koje ne poštuju slobodu medija, isto kao recimo Mađarska i Poljska. Poznatim sredstvima se pokušavaju kontrolisati mediji. Na stranu to da je teško proniknuti u vlasničku strukturu medija u Hrvatskoj – tako je i u mnogim zemljama jugoistočne Evrope – jer se netransparantno dodeljuju medijske licence. U Hrvatskoj je još uvek problematično da se za klevetu dobija novčana kazna. Dakle, ta komparativna panorama Hrvatske u nizu sa Mađarskom i Poljskom je tužna.

Šta „Reporteri bez granica“ mogu da poruče na osnovu ovogodišnjeg rangiranja?

Želimo da pokažemo kako sloboda medija u Evropi nije samorazumljiva. Mislim da smo se godinama opustili zadovoljno tvrdeći da je sve u redu. Ipak smatram da se sloboda medijskog izražavanja mora i u Evropi iznova braniti, pošto je izložena raznim pritiscima. Upravo smo se uverili, putujući Evropom da je transparentnost vlasničke strukture veoma veliki problem. U stvari, sve evropske vlade morale bi nešto da promene u toj oblasti što bi im donelo verodostojnost. Ako se hoće da mediji zauzmu svoju važnu ulogu u demokratiji onda interesi koji stoje iza medija moraju biti transparentni. Tu mora nešto da se dogodi.

Kristijan Mir je menadžer nemačkog odeljenja nevladine organizacije „Reporteri bez granica“.

Reklama