Novi Evropski parlament – mlađi i sa više žena
2. jul 2019.
„Kada za doručak otvorim novine, ugledam Evropu koju predstavljaju stariji muškarci, sede kose i u tamnim odelima koji u nekakvim kancelarijama potpisuju sporazume.“ Ovo je 2014. godine izjavila polanica Zelenih u Evropskom parlamentu Teri Rajntke. I dodala: „To nije moja Evropa!“
Sve više političara se u međuvremenu zalaže za ravnopravniju raspodelu mandata i funkcija u EU između polova. Francuski predsednik Emanuel Makron insistirao je da se četiri ključne pozicije u EU: mesto predsednice ili predsednika Evropske komisije, predstavnice ili predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost, predsednice ili predsednika Saveta EU i šefice odnosno šefa Evropske centralne banke popune tako da dve te funkcije pripadnu ženama, a dve muškarcima.
Zastupljenost žena sa 36% porasla na 40%
Evropski parlament se po svom sastavu polako prilagođava strukturi kakva je među polovima u stanovništvu. U poređenju sa 2014, učešće žena u Evropskom parlamentu je povećano i sada iznosi 40 odsto. Na konstitutivnoj sednici novoizabranog Evropskog parlamenta učestvovalo je 446 muškaraca i 302 žene.
Parlament zapravo ima 751. poslanika, ali će tri mesta za poslanike izabrane u Španiji za početak ostati nepopunjena. Reč je o mandatima koje su dobili katalonski separatisti i španske vlasti su to blokirale.
Zeleni premašili cilj
Pogled na strukturu u poslaničkim grupama u Evropskom parlamentu pokazuje da je učešće žena neravnomerno. Na prvom mestu su evropski Zeleni/Evropska slobodna alijansa (EFA) sa 39 žena i 37 muškaraca. U toj poslaničkoj grupi, pored Zelenih i EFA su i nezavisni poslanici, pirati, predstavnici naroda koji nemaju državu i predstavnici zanemarenih manjina. Oni su u prošlom sazivu Evropskog parlamenta imali 51 mandat a nakon izbornog uspeha u maju sada imaju 76 poslanika koji dolaze iz 16 zemalja.
U svim drugim poslaničkim grupama žene čine manje od polovine parlamentaraca. Na drugom mestu po zastupljenosti žena (48%) je tako Obnoviti Evropu. Ta poslanička grupa osnovan je 2019. i naslednik je Alijanse liberala i demokrata za Evropu (ALDE). Sa 109 mandata to je treća politička snaga po broju poslanika u Evropskom parlamentu. Na trećem mestu po zastupljenosti žena je poslanička grupa GUE/NGL sa 45 procenata. To je Konfederalna frakcija Ujedinjene evropske levice i Nordijske zelene levice. Ta poslanička grupa broji svega 40 članova i najmanja je u Evropskom parlamentu. Druga po jačini politička snaga je Frakcija evropskih socijaldemokrata koja broji 152 poslanika, od čega su 43 odsto žene. I konačno, tu je novoosnovana poslanička grupa pod nazivom ID, koji predstavlja savez devet desno-populističkih, nacionalističkih i ekstremno desničarskih partija među kojima su italijanska LEGA, francuski Nacionalni savez i nemački AfD. Poljska vladajuća PiS i mađarska partija Fides nisu se, uprkos pozivima, priključiti toj poslaničkoj grupi.
U najvećoj poslaničkoj grupi dominiraju muškarci
Mađari, uprkos velikom sukobu, ostaju unutar Evropske narodne partije. Ona sa 182 poslanika ostaje najveća poslanička grupa u Evropskom parlamentu. Sastoji se od partija demohrišćanskog i građansko-konzervativnog spektra, a ima i onih sa primesama nacionalno-konzervativne i čak desno-populističke orijentacije. Žene su u toj najvećoj poslaničkoj grupi zastupljene sa 34 odsto – dakle 62 poslanice i 120 poslanika.
Posebnu ulogu u Evropskom parlamentu zauzima Evropa slobode i direktne demokratije (EFDD). U statistici Evropskog parlamenta, na kojoj se zasniva ova analiza, EFDD broji 43 poslanika od kojih je 37 odsto žena. Ali nakon što su AfD i italijanski savez Pet zvezdica najavili da istupaju iz poslaničke grupe, ona bi mogla da bude rasformirana. Britanski zagovarač Bregzita Najdžel Faraž najavio je međutim da želi da održi rad te poslaničke grupe.
I konačno, najmanji broj žena je poslaničkoj grupi Evropskih konzervativaca i reformista (EKR) koji ima ukupno 62 poslanička mesta od kojih jedna trećina pripada ženama.
Švedska i Finska su ujedno zemlje koje su u Evropski parlament poslale najveći broj žena. Manje od 30 odsto žena dolazi iz Bugarske, Litvanije, Grčke, Rumunije i Slovačke dok Kipar, kojeg u Evropskom parlamentu predstavlja šest poslanika, nije delegirao nijednu ženu.
Evropski parlament se podmladio
Pogled na starost 748 poslanika matematički daje prosjek koji iznosi 51 godinu. Prosečna starost poslanika biranih u prethodnom sazivu iznosila je 56 godina. Poslanici Zelenih, Liberala i Levice u proseku su mlađi od predstavnika drugih partija.
Kada Velika Britanija izađe iz Evropskog parlamenta, njena poslanička mesta neće biti ravnopravno podeljena na preostalih 27 članica. Umesto toga, broj poslanika će sa 751 biti smanjen na 705, a 46 od 73 britanska poslanička mesta biće ostavljena za rezervu – u slučaju da dođe do novog proširenja EU. Preostalih 27 mandata biće podeljeno zemljama koje imaju premalo poslanika. Nemačka nije među njima. Francuska, Italija, Španija i Holandija dobiće između tri i pet dodatnih poslaničkih mesta. Broj poslanika ujedno će biti povećan u još deset zemalja. To će u svakom slučaju da promeni dosadašnji politički odnos snaga u Evropskom parlamentu.