Evropski parlament postaje raznovrsniji | Politika | DW | 27.05.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Evropski parlament postaje raznovrsniji

„Sudbonosni“ izbori su na glasačke urne doveli najveći broj Evropljana u poslednjih 20 godina. Velike stranke se smanjuju. U Evropskom parlamentu je više stranaka nego pre, desni populisti su ojačali. Mali rezime.

Već se sad može reći da je najveće iznenađenje izbora za Evropski parlament visoka izlaznost. Oko 51 posto od skoro 427 miliona glasačica i glasača je dalo svoj glas što je osam posto više nego pre pet godina. Razlog ovom velikom odzivu treba tražiti u kombinaciji nekoliko faktora kao što su protesti protiv klimatskih promena te odbrana protiv stranka koje se neprijateljski odnose prema EU, kaže Janis Emanouilidis iz briselskog „European Policy Centre“.

Danska poverenica Evropske komisije Margrete Vestager u razgovoru za DW kaže da su građani spoznali moć izbora.

„Kandiduju se stranke koje žele unište EU. Kandiduju se stranke koje se prodaju kao nacionalističke a u stvari žele da zemlju prodaju Rusima. To je ljude podstaklo da izađu na izbore“, smatra Vestager, pripadnica liberalnog bloka s pretenzijama da postane i predsednica Evropske komisije.

Za socijaldemokratskog kanidata za tu funkciju Fransa Timermansa je jak odaziv „dobar signal za funkcionirajuću demokratiju“.

Liberali i Zeleni pobeđuju

Liberali i pogotovo Zeleni su ostvarili rekordno dobre rezultate. Zeleni u Nemačkojsu s 20 posto potisnuli socijaldemokrate s drugog mesta i ostvarili svoj najbolji rezultat ikad na nekim izborima koji se održavaju na području cele Nemačke.

Velike, „narodne stranke“ socijaldemokrate i narodnjaci sada grozničavo analiziraju što je razlog uspehu Zelenih i njihovom neuspehu. Odgovor je brzo pronađen. „Mi smo potpuno zapostavili temu klimatske politike“, kaže predsednik socijaldemokratskog poslaničkog kluba u EU parlamentu Udo Bulmann u razgovoru za DW. Do istog zaključka dolazi i šefica nemačkih demohrišćana Anegret Kramp-Karenbauer.

Zeleni su sada toliko jaki da im se direktno obraća i glavni kandidat narodnjaka Manfred Veber koji još uvek gaji nade da će biti izabran na čelo Evropske komisije. „Zeleni su pobednici i zato potencijalni partneri. Moramo zajednički poraditi na petogodišnjem mandatu“, rekao je Veber koji je pre toga zaključio kako evropski narodnjaci doduše nisu izborili blistavu pobedu ali da još uvek najbrojniji poslanički klub u EU parlamentu. On je doduše smanjen za čitava 42 mesta ali je sa 180 poslanika još uvek najbrojniji.

Smanjio se i socijaldemokratski klub na 147 mesta. Njima su se približili i liberali koji sada raspolažu sa 105 mesta. Zeleni su porasli s 57 na 62 mesta.

Jačanje desnih populista

Desni populisti su u velikim EU članicama poput Italije ili Francuske najjači ali su ostvarili ipak slabiji rezultat od očekivanog. To se posebno odnosi na nemački AfD. Ukupno desni populisti raspolažu sa 150 mesta podeljena na tri različita poslanička kluba.

Ali poznavalac EU prilika Janis Emanouilidis ukazuje na to da stranke koje su blagonaklone prema EU još uvek čine 80 posto EU parlamenta.

„Desni populisti kao grupa nisu toliko jaki kao što se očekivalo. Znali smo uvek da neće imati većinu i na kraju je ispalo da su slabiji nego što se očekivalo“, rekao je Emanoulidis za DW koji ukazuje na to kako u Francuskoj predsedniku Emanuelu Makronu ipak nije uspeo u pokušaju da spreči da desni populisti Merine Le Pen postanu najjača stranka.

No u mnogim od 28 članica EU je primetan trend slabljenja velikih stranaka i jačanje manjih, liberalnih, zelenih ili desnih stranaka. To će, po mišljenju Emanoulidisa dovesti do toga da će u budućem EU parlamentu biti kovani širi savezi i koalicije. Konzervativci i socijaldemokrate će morati da traže podršku zelenih i liberala.

Koalicija levih stranka još uvek nije brojčano moguća. A koalicija stranaka desno od centra nije moguća jer narodnjaci odlučno odbijaju saradnju s desnim populistima.

„Od sada će biti malo komplikovanije i u sledećim danima će biti zanimljivo posmatrati ko s kim pregovara kako bi se pokrenule neke stvari“, kaže poverenica Vestager u razgovoru za DW.

Vanredna situacija u Velikoj Britaniji

Ovi izbori su bili posebni i zbog još jednog aspekta. Velika Britanija je bila prisiljena da učestvuje na izborima jer nije na vreme organizovala Bregzit. U petak je britanska premijerka Tereza Mej najavila ostavku. Veliki protivnik EU i glavni zagovornik Bregzita Najdžel Faraž je apsolutni pobednik ovih izbora, a vladajući konzervativci su žestoko kažnjeni.

Napeto je i u Grčkoj: vlada premijera Aleksisa Ciprasa je izgubila, najavljeni su prevremeni izbori.

U Austriji je nakon turbulencija oko Ibica afere i raspada koalicije Sebastijana Kurca ipak pobijedila njegova narodnjačka stranka. No to austrijskom kancelaru neće pomoći tokom izglasavanja nepoverenja u parlamentu.

Već je i na poslednjim EU izborima izazvao pažnju a o njemu se priča i sada. Nemački satiričar Martin Zoneborn je sa svojom strankom „Partija“ opet ušao u EU parlament. I to uprkos činjenici da je njegova stranka pred birače izišla bez ikakvog programa.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM