Nova dinamika u traženju rešenja za Kosovo? | NRS-Import | DW | 30.04.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Lični stav

Nova dinamika u traženju rešenja za Kosovo?

Stabilnost na Zapadnom Balkanu je u interesu Evrope - to je formula oko koje su Nemačka i Francuska našle najmanji zajednički imenitelj u vezi sa tim regionom. Ali samo to nije dovoljno, smatra Adelhajd Fajlke.

DW Mitarbeiterporträt Adelheid Feilcke (DW/P. Böll)

Adelhaid Fajlke

Stabilnost, stabilnost, stabilnost - to je zajednički imenitelj ponovnog intenzivnijeg angažmana Nemačke i Francuske oko Zapadnog Balkana i ono što povezuje inače dosta različite političke pozicije Berlina i Pariza prema šest zemalja regiona. To je i realistična osnova kojom se jasno stavlja na znanje koji su interesi Evrope na zapadnom Balkanu - bez davanja lažnih obećanja i  buđenja nerealne nade.

Na zajedničkoj konferenciji o Zapadnom Balkanu Merkel i Makron su od početka jasno rekli o čemu na tom skupu neće biti reči: o perspektivi pridruživanja EU, o Berlinskom procesu, a ni o tome kako da se Beogradu i Prištini propiše "neko rešenje za spor oko Kosova". Sa druge strane je jasno rečeno i o čemu će biti reči: sigurnost, borba protiv krijumčarenja oružja, terorizam, nelegalne migracije i organizovani kriminal. To su zajednički interesi i prioriteti Nemačke i Francuske u regionu. 

Samo stabilnost nije dovoljna

Primat stabilnosti čini politiku prema zemljama Zapadnog Balkana uverljivom, a ona može i da se lako objasni drugim članicama EU. Ali ona mora da bude popraćena i političkim merama. Jer na kraju krajeva samo jedan politički pouzdan partner može da garantuje i željenu stabilnost. A pouzdanost i na Zapadnom Balkanu funkcioniše samo uz posredovanje demokratskih kontrolnih organa i demokratski legitimisane politike.

Ko se danas ne pridržava principa pravne države, neće sutra da se pridržava ni principa u svojoj spoljnoj politici. Sve karte staviti na stabilokrate, koji doduše mogu da zaustave reke izbeglica, ali istovremeno podrivaju i principe demokratije, bilo bi kratkovido. Greške koje su napravljene u drugim regionima ne bi smele da se ponove na Zapadnom Balkanu.

Zato je vrlo dobro da se na kraju samita o Zapadnom Balkanu ipak došlo do jasnih zaključaka koji bi trebalo da budu obavezni za sve učesnike. Između ostalog, tu je reč o "jasnom opredeljenju za demokratiju (...), za pravnu državu, za odgovorno ponašanje unutar država, za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala i za jačanje uloge civilnog društva i nezavisnih medija". Poznato je da papir trpi svašta, ali, bilo bi fatalno, da tog signala nije bilo i da se ti zahtevi nisu formulisali. Upravo je to povezivanje interesa za stabilnosti i okrenutosti prema budućnosti omogućilo prošle godine rešenje dugotrajne svađe između Grčke i Severne Makedonije oko imena.

EU je ponovo u igri

To bi trebalo da budu parametri i u traženju rešenja za kosovsko pitanje. Svađa između Beograda i Prištine je verovatno bio najvažniji razlog i najteži zadatak ovog samita u Berlinu. Trebalo je da se definitivno pokopa ideja o promeni granica između Srbije i Kosova - ideja koju predsednici obe zemlje već mesecima podgrejavaju, uz podršku SAD.

Ta ideja je u mnogim evropskim prestonicama izazvala uzbunu, jer krši jedan tabu: promenu granica kao deo neke bilateralno dogovorene razmene teritorija. Jer ne bez razloga mnogi se boje da bi to imalo negativne posledice po susedne zemlje, pre svega za Bosnu i Hercegovinu, čija osetljiva konstrukcija u svakom trenutku lako može da se dovede u pitanje.

Na kraju je insistiranje Merkel i Makrona na dijalogu pod kišobranom EU pokazalo efekat: Srbija i Kosovo će ponovo sesti za sto i razgovarati sa ciljem da se postigne opšti i konačni sporazum, koji služi očuvanju stabilnosti u regionu i otvara put prema EU.

Ako se samo na realizovanju pola od ovih zaključaka bude ozbiljno radilo, to bi već značilo velik uspeh ovog berlinskog samita o Zapadnom Balkanu. I to bi značilo da na osnovu zajedničkih interesa za stabilnost dolazi do zajedničkog političkog nastupa Francuske i Nemačke u tom regionu.

Time ovaj jaki evropski tandem unosi novu dinamiku u procese u regionu koji su ili blokirani, ili vode u pogrešnom smeru, pre svega u odnosima Kosova i Srbije. Sada je važno da se ova  dinamika i pritisak Pariza i Berlina zadrže. Inače će nestati - negde na relaciji između Beograda i Prištine.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM