Nije svejedno gde se traži azil | Evropa | DW | 28.03.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Nemačka

Nije svejedno gde se traži azil

I pored jedinstvenih pravila za odobrenje zahteva za azil, očigledno je da kriterijumi u svim nemačkim saveznim pokrajinama nisu isti. Jedno istraživanje pokazalo je zanimljive korelacije u vezi s tim problemom.

default

Kancelarija BAMF u gradu Zulu u Tiringiji

Jedinstvena pravila, različita primena u praksi: pitanje da li će jedan potražilac azila biti priznat kao izbeglica, očigledno ne zavisi od uzroka koji su ga nagnali na dolazak u Nemačku, već u velikoj meri od toga gde je u Nemačkoj podneo zahtev za azil. To je pokazala studija Lize Ridel i Geralda Šnajdera sa Univerziteta u Konstancu.

Prema toj studiji, službenici Saveznog ureda za migracije i izbeglice (BAMF) prilikom odlučivanja očigledno uzimaju u obzir i raspoloženje u nemačkoj pokrajini u kojoj ima svoju pokrajinsku kancelariju. Autori studije pod naslovom „Četvrtgodišnja politička sveska“ pišu o „lutriji sa azilom“, jer sudbina podnosilaca zahteva očigledno vrlo zavisi od toga u kojoj se pokrajini nalaze.

Tako je između 2010. i 2015. godine najviše zahteva odobreno u Sarskoj oblasti – 69 odsto. Sledi Bremen sa 55,7 odsto. najteže je bilo u Saksoniji (26,9%) i Berlinu (24,6%). Te razlike su i u pojedinim godinama pomenutog perioda bile iste – iako se broj odobrenih zahteva u tom periodu bitno povećao.

Manje stanovnika – manje azilanata

Istraživači su takođe pokušali da zaključe da li je i poreklo izbeglica imalo ulogu u odlučivanju. Pokazalo se da je stopa priznatih zahteva izbeglica iz Sirije sve vreme bila uravnotežena. Ali, velike razlike postoje između izbeglica iz Iraka i Avganistana.

Tako je u Donjoj Saksoniji odobreno 75,5 odsto zahteva za azil koje su podnosili Iračani, a u Saksoniji-Anhaltu samo njih 37,5 odsto. U Severnoj Rajni Vestfaliji je stopa priznatih zahteva 34,4 procenta, a u Brandenburgu – samo 10 odsto.

Istraživači su uspostavili vezu između različitih stopa priznatih zahteva i socioekonomskih karakteristika nemačkih saveznih pokrajina. Tako je stopa u pokrajinama sa većim brojem stanovnika ili onima sa manjom stopom nezaposlenosti veća nego u onima sa manjom stopom nezaposlenosti i brojem stanovnika.

Uticaj desničarskih ekstremista

Posebno mala stopa priznatih zahteva za azil zabeležena je u saveznim pokrajinama u kojima je registrovana veći broj napada na strance motivisanih ksenofobijom. Očigledno je da se desnoekstremističko raspoloženje u delovima stanovništva odrazilo i na odluke BAMF, nalaze istraživači.

„Vlast bi trebalo da odlučuje nezavisno od raspoloženja u pokrajini“, poručuje Šnajder. On smatra da bi pojedinci koji donose odluke trebalo da imaju ograničen manevarski prostor. Osim toga, i same odluke bi mogle biti podvrgnute monitoringu kako bi bio postavljen osnov za veliku transparentnost.

stu/ww/sb (afp, kna, kops.uni-konstanz.de)