Za i protiv proterivanja azilanata | Izbor iz štampe | DW | 23.02.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Nemačka

Za i protiv proterivanja azilanata

Nemačka država sve više potražilaca azila čiji su zahtevi za azil odbijeni, prinudno vraća u njihove otadžbine – najnoviji slučaj osamnaestorice Avganistanaca, izazvao je nove polemike.

Sinoć (22.2.) je iz Minhena za Kabul poleteo avion sa 18 Avganistanaca čiji su zahtevi za azil u Nemačkoj odbijeni. U pitanju je prinudno vraćanje – treće po redu u ovoj godini, u Avganistan. Akcija je bila propraćena protestom oko 250 ljudi na samom aerodromu, a oštro su je kritikovali i parlamentarna opozicija i organizacije za izbeglice. Bavarsko Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da su proterani potražioci azila „mladi samci“, a da među njima ima i „počinilaca krivičnih dela“. Evo komentara koji su se tim povodom pojavili u nemačkim dnevnim listovima.

Zidkurir (Konstanc): „Država mora da garantuje unutrašnju bezbednost i da pruži zaštitu strancima koji ovde traže zaštitu od progona. Ministar unutrašnjih poslova ne želi više da učestvuje u dugim debatama. Posle napada u Berlinu on hoće da pokaže čvrstu ruku, i zato se sada ljudi prinudno vraćaju u Avganistan, što donedavno nije činjeno. Ali sada se na tu zemlju gleda pragmatično: u njoj ne vlada mir, ali ni teror i nasilje na vladaju na čitavoj njenoj teritoriji. Novi kurs se može razumeti kada je reč o dilerima droge ili nasilnicima – oni ovde nemaju šta da traže. Ali, proteruju se i Avganistanci koji – često i sa porodicama – ovde žive godinama. Oni su integrisani, njihova deca idu u školu, tečno govore nemački. Kada su takvi ljudi iznenada prinuđeni da pakuju kofere, onda nemačka birokratija pokazuje svoju neljudsku stranu“.

Lajpciger folkscajtung (Lajpcig): „Generalno odbijanje proterivanja ne vodi nikuda. Već sada u Nemačkoj živi 220.000 odbijenih potražilaca azila, a taj broj bi uskoro mogao da se udvostruči. To stanje je na duži rok neodrživo, jer je protiv interesa onih kojima je potrebna pomoć i čiji zahtevi su odobreni. Ministri unutrašnjih poslova (nemačkih saveznih pokrajina) koji ukazuju na to stanje, ne delaju populistički – ali moraju da se bore i sa problemima koje sa sobom donosi proterivanje.“

Nirnberger nahrihten (Nirnberg): „Slanje ljudi u Avganistan je, s obzirom na veoma lošu situaciju u toj zemlji, pre svega – neodgovorno. A i opasno po život. Ugrožavanje stotina ljudskih života kako bi se pokazala nova nemačka tvrdoća – to je u najvišem stepenu sramotno“.

Hesiše niderzeksiše algemajne (Kasel): „Koliko je trnovit put nemačkih vlasti ka sprovođenju reda i poretka – to pokazuje već i naslov nacrta zakona: „Zakon o boljem sprovođenju u delo obaveze napuštanja zemlje“ ima zapravo za cilj da se postojeća pravila sprovode u delo. To je gotovo da se čovek sažali. ako je to tako teško, onda ćemo uskoro dobiti novi zakon o pojačanju zakona o sprovođenju zakona... Krajnje je vreme da vlada nešto učini. Krajnje je vreme da se situacija okrenuta tumbe opet okrene kako treba. Nažalost, to se radi tek sada, pod pritiskom Alternative za Nemačku (AfD) i izbora koji se približavaju“.

Frankfurter algemajne cajtung (Frankfurt): „To što jedna zemlja nije sigurna zemlja porekla, ne mora da znači da je generalno nesigurna, pa čak ni kada u njoj vlada rat [...] Svako rešenje o proterivanju je rezultat više puta sprovedene provere određenog slučaja koja može da se brani i pred sudom. Mnogi kritičari proterivanja za Avganistan ponašaju se kao da se radi o kolektivnim progonima, o hladnokrvno organizovanim letovima u propast [...] Totalno je protivrečno to što SPD i Zeleni prihvataju da počinioce krivičnih dela treba proterati ali za sve druge slučajeve traže zaustavljanje proterivanja [...] U debati o azilu niko nema hrabrosti da i od nemačkih vojnika traži da se pobrinu za bezbednost u Avganistanu“.