Nezaustavljiva ruska raketa? | Politika | DW | 31.03.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Trka u naoružavanju

Nezaustavljiva ruska raketa?

Rusija se priprema za testiranje novog hipersoničnog projektila koji je gotovo nemoguće presresti. Raketa „Cirkon“ u stanju je da leti i do šest puta brže od zvuka. Zapad je i više nego zabrinut.

Ruska hipersonična raketa, koja bi trebalo da dosegne brzinu od 7.400 kilometara na sat, predstavlja takav „kvantni skok u tehnologiji“, da bi zapadna protivvazdušna odbrana odjednom mogla da postane „zastarela“, ocenjuje za DW britanski analitičar Tim Ripli. Ako se nova tehnologija pokaže kao uspešna, krstareća raketa „Cirkon“ će rastojanje od 250 kilometara moći da pređe za samo dva i po minuta – a to je toliko brzo da je čini gotovo „nedodirljivom“ za konvencionalnu tehnologiju odbrane.

Raketa „Cirkon“ razvijana je nekoliko godina i njom će biti naoružani ruski ratni brodovi. Ruska novinska agencija „Interfaks“ je prošlog meseca javila da će raketa od pet tona prvi put biti testirana ovog proleća, godinu dana ranije nego što je planirano. Ruski mediji javili su da bi projektil mogao da bude potpuno operativan do kraja ove decenije.

Još nisu ni zaplovili – a već staro gvožđe

Regujući na razvoj „Cirkona“, nekoliko novina u Velikoj Britaniji ovih dana je upozorilo da bi time postali ranjiviji čak i najmoderniji ratni brodovi SAD i Velike Britanije – uključujući i nosače aviona. Na primer, dva najnovija britanska nosača aviona – „HMS Kraljica Elizabeta“ i „HMS Princeza od Velsa“ – koji bi trebalo da uđu u flotu 2020. godine, mogu da presretnu samo rakete duplo sporije od „Cirkona“, piše „Independent“. Ti ratni brodovi britansku vladu su koštali 8,1 milijardu evra, a novo rusko hipersonično oružje pretvoriće ih najveću propalu vojnu investiciju svih vremena.

US Militäroperation gegen IS

Analitičari procenjuju da ruska hipersonična raketa može da ugrozi čak i američke i britanske nosače aviona

Prema ruskim medijima, „Cirkon“ može da se programira da tokom leta traži i napada svoj cilj i mogao bi čak da dosegne udaljenosti od oko 500 kilometara. Ripli kaže da bi tim ruskim oružjem ranjivi postali i mnogi evropski gradovi: „Uz modifikaciju, mogući su napadi kakve je u prošlosti SAD izvodila protiv Iraka, Avganistana i Srbije“.

SAD zaostaju za Rusijom, Kinom i Indijom

Sjedinjene Američke Države takođe razvijaju svoje hipersonično oružje, ali tamošnji naučnici izgleda nisu tako daleko odmakli. U izveštaju za prošlu godinu, Američka nacionalna akademija nauka zaključila je da u trci naoružavanja hipersoničnim oružjem SAD zaostaju za Rusijom i Kinom. Akademija je pozvala na dalja ulaganja u projektile koji mogu da dosegnu brzinu od pet maha ili više.

„Koliko se zna, izgleda da je Zapad prilično zaostao“, kaže Ripli. „Ali to ne znači da ne postoji neki super-tajni projekat Američke agencije za projekte odbrane (DARPA).“ Ta agencija ima godišnji budžet od tri milijarde dolara za razvoj novih tehnologija za američku vojsku.

Neizbežna trka u naoružanju

Ripli veruje da se Zapad s pravom brine zbog ruskih vojnih dostignuća i upozorava da je nova trka u naoružanju sada neizbežna: „Ponovo smo u periodu mogućeg vojnog reciprociteta. Nedavno smo imali događaje u Ukrajini, na Krimu i u Siriji, gde je Rusija koristila oružje koje je svakako u rangu s američkim i britanskim ekvivalentima, uključujući i krstareće raketa iz podmornica.“

Russland Missile-Entwürfe

U trci naoružavanja hipersoničnim oružjem SAD zaostaju za Rusijom i Kinom

Imajući u vidu da je predsednik SAD Donald Tramp nedavno naredio povećanje vojnog budžeta od 9,4 odsto, odnosno u vrednosti od oko 54 milijarde dolara, Riplija interesuje da li će ga slediti i evropski lideri. U poslednjih nekoliko meseci, Vašington je pojačao pritisak na Nemačku da više izdvoji za vojsku. Ranije ovog meseca, kancelarka Angela Merkel obećala je da će njena vlada raditi na ispunjavanju cilja NATO i da će do 2025. godine za odbranu izdvajati dva odsto bruto domaćeg proizvoda.

„To bi sada trebalo posmatrati kako bi se videlo da li će Evropa zaista početi više da ulaže u naoružanje i vojnu opremu, kako bi najnovijim proizvodima kontrirala onima koji dolaze iz Rusije, Kine i Indije“, zaključuje za DW analitičar Tim Ripli.

Pogledajte video 02:12
Trenutno na programu
02:12 min

Najveći poligon Evrope

DW.COM

Audio i video