Neviđeni budžet za neviđeni izazov | Evropa | DW | 28.05.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Evropska unija

Neviđeni budžet za neviđeni izazov

Ekonomska kriza neviđenih razmera izazvana pandemijom, primorala je Evropsku komisiju da zatraži isto tako neviđeno veliki budžet. Mnogo je lepih reči i planova, ali im ne veruju svi u Evropskoj uniji.

„Ovo je odlučujući trenutak za našu generaciju“, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na predstavljanju predloga budžeta pred Evropskim parlamentom u Briselu. Nijedna zemlja sama neće uspeti da izađe iz ekonomske krize nastale zbog mera protiv korona-virusa. „Najodvažnije mere su najbolje za našu budućnost“, uverava Fon der Lajenova. I kaže: „Ovo je trenutak Evrope!“

Taj konjunkturni fond šefica Komisije krstila je „Sledeća generacija Evrope“ – kako bi jasno pokazala da je reč o „investiciji u zajedničku budućnost“, a ne u vraćanje starih dugova. Trebalo bi da se stvori osnova za zelenu, digitalnu i socijalnu Evropu. „Svaka država-članica pogođena je krizom, zato naš zajednički interes mora biti da se zajednički i brzo opet izađe iz krize“, izjavila je predsednica Komisije za DW nakon svog nastupa u Evropskom parlamentu. „Moramo najvećom brzinom da obnovimo zajedničko tržište EU. To ne može nijedna članica sama. Svi zavisimo jedni od drugih.“

To je najveći budžet koji je Evropska unija ikad postavila. U sledećih sedam godina Evropska unija želi da potrošiti 1.850.000.000.000 (1,85 biliona) evra, što odgovara oko 1,9 odsto BDP svih 27 članica i to pre pandemije, dakle 2019.

-pročitajte još: Ko će finansirati obnovu u EU posle korone?

Mnogo novca – ko će da ga da?

Redovan sedmogodišnji budžet bio bi 1,1 bilion evra. Preostalih 750 milijardi evra predviđeni su za program obnove ekonomije narušene pandemijom korona-virusom. Novac bi već u sledeće dve godine trebalo da stigne u posebno teško pogođene regione i privredne grane.

Kako recimo pomoći proizvođačima cipela iz Italije?

Kako recimo pomoći proizvođačima cipela iz Italije?

Kako bi pomogle svojim nacionalnim tvrtkama, same članice Unije već su za obnovu u svojim državnim budžetima izdvojile čak trostruko više, oko 2,4 biliona evra. No taj nacionalni iznos u velikoj meri zavisi i od bogatstva članica: tako da preko polovine tog iznosa otpada samo na najbogatiju državu – Nemačku. Ali EU želi i novcem da pokaže svoju delotvornost: ona je još pre više nedelja odvojila 540 milijardi evra za akutne programe podrške, iako je do sada samo deo tih sredstava zaista i zatražen.

Predsednica Evropske komisije proteklih nedelja je imala zadatak da u rekordnom roku sastavi taj ogromni budžet zajedno s tim instrumentom obnove. Njen prethodnik Žan-Klod Junker nedavno je za DW taj njen zadatak uporedio s kvadraturom kruga. Jer za razliku od nove predsednice koja je prvi put suočena s tim zadatkom, on je već prolazio kroz sve te postupke odobravanja evropskog budžeta. U Evropskom parlamentu po pravilu nema problema – tamo su tražili čak i više novca nego što stoji u predlogu Komisije. Ali njega bi trebalo da prihvate i parlamenti svih država-članica, a tu se onda lome koplja i pokušava da se dođe do kompromisa.

Angela Merkel želi da obavi posao

Ursula fon der Lajen je taj predlog velikog srednjoročnog budžeta dala još u vreme dok Hrvatska predsedava EU, ali niko ne očekuje od Zagreba da uveri članice da ga prihvate. To će svakako potrajati i kad Nemačka bude preuzela predsedavanje u drugoj polovini ove godine. Kao finansijski najsnažnija članica i najveći platiša u evropski budžet, Nemačka ipak ima više šansi da pronađe kompromis. U svakom slučaju, i nemačka kancelarka Angela Merkel izjasnila se da želi da postigne slogu već tokom ove godine.

Ali to nikako neće biti lako: već i kod „normalnog“ dela budžeta države-članice uvek imaju svoje ideje o tome koliko žele da plate, a koliko da dobiju iz kase EU. Još je veći problem s kreditom koji želi da podigne Evropska komisija: takvo zajedničko zaduživanje i garancije za pozajmicu uopšte nisu predviđene sporazumima Evropske unije. Gibtran Volf iz briselskog instituta Brojgel smatra da je takvo zajedničko zaduživanje nužno i opravdano s obzirom na ogromne izazove zbog pandemije. To je i mišljenje Ursule fon der Lajen koja zaduživanje smatra neophodnim zbog „hitne i izuzetne krize“, ali isto tako obećava da će to biti izuzetak i da će biti ograničeno na dve godine.

Ipak, natezanje je očigledno već počelo: takav „izuzetan“ kredit zapravo je zajednički predlog nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona, samo što su oni spominjali 500, a ne 750 milijardi evra, koliko stoji u predlogu Evropske komisije. Pritom se jasno uočavaju i grupe zemalja koje su se formirale: Italija, Francuska, Španija, Grčka, Portugalij i Kipar već su ispružile ruku i traže od EU zajedničku pomoć za izlazak iz krize – a tome se nadaju i neke druge, siromašnije zemlje sa juga i istoka Evrope.

Preokret se dogodio 18. maja, nakon dogovora Emanuela Mkrona i Angele Merkel

Preokret se dogodio 18. maja, nakon dogovora Emanuela Mkrona i Angele Merkel

Nije ih samo četiri

S druge strane je „štedljiva četvorka“ čiji je najeksponiraniji član austrijski kancelar Sebastijan Kurc. On je već poslao pismo svim članicama kojim odbija bilo kakav oblik zajedničkog zaduživanja za fond koji će u sledećih 20 do 30 godina otplaćivati sve zemlje EU. On ne nudi pomoć, već samo pozajmicu pogođenim članicama – što je Italija već odbila kao neprihvatljivo. U „štedljivu četvorku“ se trenutno, osim Austrije, svrstavaju još samo Holandija, Danska i Švedska, ali to nipošto ne znači da i neke druge države nisu nepoverljive. Nemačkoj kancelarki moralo bi da bude jasno da će takav evropski kredit biti ulje na vatru za ekstremnu desnicu u Nemačkoj, a već tradicionalno oprezne s novcem su i baltičke zemlje, kao i Slovačka.

Predsednica Evropske komisije želi, ne samo da progura svoj predlog budžeta, već i da posegne i za „evropskim porezom“, dakle porezom koji bi se direktno slivao u blagajnu Brisela. Iako tu postoji ogroman otpor, Van der Lajenova tvrdi: „Mislim da u ovoj potpuno novoj situaciji moramo da idemo i potpuno novim putevima“ – kako bi se izašlo iz situacije u kojoj se EU još nikad nije nalazila.

EU se (konačno) setila zdravstva

„Sledeća generacija Evrope“ – to pomalo zvuči kao naslov nekog naučnofantastičnog filma. A novac tog fonda i jeste fantastičan. Ipak, nije fantastika, već se otprilike zna ko bi dobio koliko. Najviše naravno Italija – oko 173 milijarde evra, doduše više od polovine samo kao pozajmicu. Španija bi dobila oko 140 milijardi, Francuska 39, a i u kasu Nemačke „vratilo“ bi se oko 28 milijardi evra.

Novac iz fonda „Sledeće generacije Evrope“ nije zamišljen da odlazi u nacionalne budžete država-članica – po pravilu s poznatim ishodom. Novac bi bio odobren samo za konkretne projekte s jasnim kriterijumima, a te investicije bi trebalo da podstaknu „novu generaciju“ evropske ekonomije. Tu su već poznati prioriteti: ekologija, zaštita klime, digitalizacija.

Sada se tim prioritetima pridružio se još jedan: unapređenje javnog zdravstva. To je nešto sasvim novo. Irska ekonomistkinja Ema Klensi prebrojala 63 slučaja poslednjih godina kada je Evropska unija svoje članice zvanično pozivala da smanje državne izdatke za zdravstvo.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama