Neuspešna politika EU na Balkanu? | Evropa | DW | 30.12.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Moja Evropa

Neuspešna politika EU na Balkanu?

Za Srbiju, Crnu Goru, BiH, Albaniju, Makedoniju i Kosovo 2018. godina je bila sve samo ne uspešna. A iste vlade s uglavnom istim političarima, koji su odgovorni za loše stanje u regionu, sada bi trebalo da poprave stvar.

EU-kandidati Albanija i Makedonija doduše imaju obećanje Brisela da će u junu započeti pregovore o pristupu, ali, veliko je pitanje kakav će odnos snaga biti tada u EU odnosno da li će posle izbora za Evropski parlament i dalje postojati većina koja želi da pregovore zaista i započne.

Pitanje je i da li će Makedonija do tada okončati dugogodišni spor sa Grčkom oko novog imena Severna Makedonija. U grčkom parlamentu je većina za okončanje tog spora nesigurnija, nego u Sobranju. Bez tog iskoraka, ta mala zemlja će verovatno i dalje biti ono što je zbog blokade Grčke već 13 godina: zemlja kandidat sa početkom pregovora na ledu.

Problematični đaci Balkanskog poluostrva

Uprkos stotinama miliona evra finansijskih injekcija i vojsci diplomata i stručnjaka, Bosna i Hercegovina pruža sliku propale države. Hrvati koji su katolici i koji čine 15 odsto stanovištva, smatraju da su zapostavljeni na poslednjim izborima u oktobru, pa zbog toga ulaze u pakt s vođom pravoslavnih Srba u zemlji – Miloradom Dodikom.

A on bi srpsku polovinu zemlje, sa svojih oko milion stanovnika, što pre da otcepi od Bosne i Hercegovine i pripoji susednoj „majci Srbiji". Posledica toga je da se formiranje vlade odugovlači. Jer, protiv volje Bošnjaka, koji čine tanku većinu stanovništva, taj pakt ne može da funkcioniše. 

U Albaniji, koja važi za „evropsku Kolumbiju", još uvek nema značajnih i trajnih rezultata u borbi protiv uzgajanja biljaka koje se koriste za proizvodnju droga. I političke reforme poput one koja se tiče pravosuđa, sporovde se veoma sporo.

U Crnoj Gori ni pristupni pregovori nisu ništa promenili na tome da Milo Đukanović, koji je u maju još jednom izabran za predsednika, tu malu zemlju na južnom Jadranu zajedno sa nekim porodicama s kojim je u prijteljskim odnosima vodi kao da je to njegova privatna država. Uz pomoć tih svojih ljudi i protivno svim demokratiskim pravilima, on već 27 godina u rukama čvrsto drži ima državanu upravu, medije i pravosuđe. U međuvremenu se oseća tako jakim da je krajem novembra dao da se uhapsi vođa opozicije Nebojša Medojevića, iako on kao poslanik u parlamentu ustvari ima imunitet.

Još gore je na Kosovu: vlada i opozicija se međusobno blokiraju, tako je tamo politički zastoj. Euleks, najveća misija EU s ciljem izgradnje pravne države na Kosovu se povukla -posle deset godina i slučajeva korupcije i u sopstvenim redovima. Albanska većina je protiv volje EU dala zeleno svetlo za uspostavljanje vojske i uvela carine od 100 posto na robe uvezene iz nemile susedne Srbije. A uglavnom bezuspešni dijalog između Beograda i Prištine uz posredovanje EU, trentuno je potpuno prekinut. 

I na kraju Srbija: predsednik Aleksandar Vučić je čovek koji ima svu moć. On kontroliše parlament i pravosuđe, kao i policiju i medije.

Nedelotvorna politika EU na Balkanu

Gudrun Steinacker (DW/P. Stojanovski)

Gudrun Štajnaker

Šta je uzrok dosadašnjeg neuspeha EU na Zapadnom Balkanu?", pita Gudrun Štajnaker u poslednjem izdanju stručnog časopisa Vesti iz Jugoistočne Evrope. Nedavno penzionisana diplomatkinja, bila je ambasadorka Nemačke u Skoplju i Podgorici i važi za jednu od izvrsnih poznavateljki regiona čije jezike takođe govori. Time je prvi put jedna insajderika progovorila o deficitima politike EU na Balkanu. Štajnaker posebno kritikuje u februaru predstavljenu - navodno, novu strategiju Evropske komisije za Zapadni Balkan.

U njoj se mogu naći „ispravne analize, ali ne i novi recepti", kaže Štajnaker. Osim toga, „malo se samokritički rekapitulira ono što se dogodilo i što bi trebalo da se dogodi". Štajnaker vidi sistemsku grešku briselske politike prema Balkanu. „Od jarca se pravi baštovan", piše ta iskusna diplomatkinja: „Iste vlade s uglavnom istim političarima, koji su odgovorni za loše stanje u regionu, sada bi trebalo da poprave stvar."

Vodeći domaći stručnjaci poput Srđana Blagovčanina, direktora Transparensi internešenela u BIH, u svojim oštrim analizama dolaze do identičnih zaključaka: politički sistemi šest balkanskih zemalja su lažne-demokratije u kojima kroz ogromne manipulacije pobedu odnosi uvek samo jedna stranka.

Promene samo kroz civilno društvo

Nedemokratske stranke, skrojene samo za jednog jedinog vođu, klijentelizmom sebi obezbeđuju trajnu moć. U centru politike nisu partijski programi i ideologije, već samo jedan jedini cilj - da se krade i da se plen podeli između sebe i grupa koje ih podržavaju (kleptokratija).

Danas su mnogi zapadni stručnjaci, kao i domaći kritičari složni u tome da se ta nevolja može okončati samo kroz jače uključivanje društva, medija i nevladinih organizacija. Jer, ovi danas gotovo svemoćni političari učiniće sve moguće kako bi odbranili svoj monopol. Shodno tome oni navodnim reformama Evropskoj uniji „dokazuju" svoju dobru volju. U stvarnosti se preduzima sve moguće kako bi se podrivala istinska modernizaciju i svaki napredak u smislu Evropske unije. Jer svim moćnicima u regionu je jedna stvar jasna: ako zavladaju pravila EU, oni su gotovi.  

Tomas Brej je skoro četiri decenije bio dopisnik Nemačke novinske agenciju dpa iz inostranstva, a u poslednje vreme je bio šef odeljenja za Jugoistočnu Evropu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM