„Nema pomirenja, ako se istina ne priznaje“ | Evropa | DW | 25.03.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

„Nema pomirenja, ako se istina ne priznaje“

„Ako je krivica dokazana i jedna strana je stalno poriče, onda dobijate nerešiv konflikt“, kaže u intervjuu za DW Kristijan Švarc-Šiling. Bivši Visoki predstavnik u BiH smatra da je presuda Karadžiću važan korak.

DW: Radovan Karadžić je osuđen na 40 godina zatvora. Smatrate li ovu kaznu primerenom?

Kristijan Švarc-Šiling: Računao sam sa takvom kaznom. Ja bih je ipak protumačio kao doživotnu robiju. Činjenica da Karadžić sa ovom kaznom dok je živ neće izaći iz zatvora ipak predstavlja satisfakciju za sve žrtve.

Karadžić je osuđen za genocid u Srebrenici ali ne i za genocid u sedam opština u istočnoj Bosni. Vi ste kao međunarodni medijator, nakon rata, vodili pregovore o povratku u Bratunac, Višegrad, Foču, Prijedor, Sanski Most. Zar nije bilo dovoljno dokaza da je tamo izvršen genocid?

To je pitanje efikasnosti suda. Genocid u Srebrenici, posebno s obzirom na izjave vojnog vrha, posebno Mladića, lakše se mogao dokazati. S te tačke gledišta visina kazne ne igra neku posebnu ulogu, ali ja mogu dobro razumeti razočaranje ljudi iz tih opština. Ali ne može se očekivati pravda za sve. U procesu Karadžiću bilo je važno doneti presudu i izreći mu kaznu. Obrazloženje sudija je delom bilo nepotpuno i nedorečeno ali ipak dovoljno jako da se izrekne ovakva kazna.

U kojoj mjeri ova presuda može doprineti pomirenju, ako se zna da je Karadžić za dobar deo Srba i dalje narodni heroj?

Ako se ne ide za istinom, onda nema ni pomirenja. Presuda Karadžiću ne može olakšati neizmernu patnju. Ovde se samo radi o tome da onaj ko snosi glavnu odgovornost za katastrofu bude i osuđen. Za pomirenje su potrebne dve strane. Ako se istorijska istina ne priznaje, do pomirenja praktično ne može doći.

Karadžić je u Haškom tribunalu rekao da umesto optužbe zaslužuje da bude odlikovan. Predsednik Republike Srpske Dodik je nedavno to i uradio. Studentskom domu na Palama dao je Karadžićevo ime i rekao da je Karadžić „ideal slobode“. Da li bi se nakon ove presude taj naziv morao ukloniti?

Kada bi se postupalo u skladu sa zakonima pravne države, koja priznaje istorijske činjenice i ono što se stvarno dešavalo, onda bi se taj naziv morao povući, jer je Karadžić sada sasvim zvanično označen kao najgori zločinac u pitanjima ljudskih prava. Takav naziv ne treba nametati studentima. Jer oni su budućnost i ne mogu stanovati u Domu koji imenom podseća na najgore zločine. Što se pre ovaj naziv promeni, utoliko je veća šansa za pomirenje.

Šta presuda Karadžiću znači za BiH, njene susede i region?

Presuda znači da se naši napori da dođe do pomirenja moraju udvostručiti ili utrostručiti. Ako jedna strana dokaže krivicu a druga je poriče lažiranjem istorije, onda dobijate praktično nerešiv konflikt. Stoga se sve mora razjasniti u skladu s istinom. Pri tome, međunarodna zajednica mora prednjačiti. Ona mora jasno reći: samo ako se Republika Srpska razvija na primeren demokratski način i kao takva ostane deo BiH, imaće šansu da korača prema Evropi. Onaj ko to blokira, ogrešiće se o budućnost cele BiH.

*Kristijan Švarc-Šiling, političar Demohrišćanske unije (CDU) i bivši nemački ministar za poštu i telekomunikacije, bio je deset godina međunarodni medijator za BiH a potom i peti Visoki predstavnik u BiH.

DW.COM