Negiranje Jasenovca – usred Nemačke i od poreskih para | NRS-Import | DW | 15.07.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Jasenovac i Holokaust

Negiranje Jasenovca – usred Nemačke i od poreskih para

Berlinski list Tagescajtung istraživao je kako hrvatska katolička zajednica u Nemačkoj učestvuje u relativizaciji ustaških zločina i kako nemačke biskupije Katoličke crkve malo šta čine da to spreče.

„Nema sumnje da je Jasenovac deo Holokausta. Ko to relativizuje, taj relativizuje i Holokaust", reči su Efraima Zurofa, poznatog izraelskog lovca na naciste, kojima počinje opširan tekst u berlinskom Tagescajtungu (taz).

Novinar Krsto Lazarević piše da se upravo to – relativizacija Jasenovca – događa u hrvatskim katoličkim zajednicama i kulturnim centrima u Nemačkoj. Tagescajtung je sakupio dokumente i fotografije koji dokazuju da je u najmanje deset nemačkih gradova prikazan film Jakova Sedlara „Jasenovac – istina" koji, kako konstatuje list, „relativizuje Holokaust".

U filmu se govori o 20.000 žrtava u tom logoru, naspram brojke od 83.000 koliko beleže ozbiljni istoričari. „Sedlar dokazano koristi falsifikovane isečke iz novina, dokumentuje tobožnji ugodni logorski život fotografijama koje su nastale izvan logora posle Drugog svetskog rata i istrže svedočanstva iz konteksta", piše taz.

„Esencija filma: pod ustašama Jasenovac nije bio logor smrti već samo radni logor u kojem je stradalo relativno malo ljudi. U logor smrti je Jasenovac pretvoren tek u socijalističkoj Jugoslaviji – to je očigledna laž", piše u tekstu Lazarevića.

On navodi da je sporni film prikazan u prostorijama hrvatske zajednica u Berlinu još 4. marta 2016. godine, dakle pre zvanične zagrebačke premijere. Sedlara naziva „kućnim i dvorskim režiserom" Franje Tuđmana koji je čak dobio nagradu grada Zagreba za životno delo.

„Uspešni primer integracije"

Tekst u tazu se koncentriše na dešavanja u hrvatskoj zajednici u Nemačkoj – život dijaspore u dobroj meri se odvija kroz 96 hrvatskih katoličkih zajednica koje su podređene nemačkoj crkvenoj hijerarhiji i plaćene iz nemačkog crkvenog poreza.

 Krsto Lazarevic (Privat)

Krsto Lazarević

Taz je pobrojao niz osoba koje su povezane sa projekcijama filma „Jasenovac – istina". Među njima je Mijo Marić, bivši predsednik „Hrvatskog svjetskog kongresa u Njemačkoj", koji je držao govor na nemačkoj premijeri filma. Marić je istovremeno član Integracionog saveta nemačke Savezne vlade, na jednom samitu 2012. je sedeo na podijumu sa kancelarkom Angelom Merkel.

Počasni gost filmske projekcije bio je i nadbiskup Nikola Eterović, apostolski nuncije u Nemačkoj „i time izaslanik Vatikana". Ni Eterović ni Mijić nisu želeli da odgovaraju na pitanja novinara.

Tu je i Neda Caktaš, upravnica „Hrvatske kuće" u Minhenu gde je takođe prikazan film. Ona se potom fotografisala sa rediteljem i putem Fejsbuka mu izrazila „punu podršku". „Caktaš se angažuje u radnoj grupi za migraciju i integraciju minhenske Hrišćansko-socijalne unije (CSU), gde je u aprilu 2017. na priredbi 'Integracija u Bavarskoj – uspešna priča' predstavljena kao uspešan primer integracije", piše taz.

Sveštenik ne haje za zabrane

U tekstu se dodaje da su među Hrvatima u Nemačkoj koji su u maju izašli na evropske izbore krajnje desničarske stranke dobile čak 50 odsto glasova, dok je konzervativni HDZ dobio još 16 odsto. Najbolje je među biračima u Nemačkoj prošla Ruža Tomašić koja se svojevremeno u Kanadi slikala u ustaškoj uniformi, podseća list. „Ona se ne distancira ni od ustaša ni od fašističkog diktatora Ante Pavelića", piše taz.

O vezama sa politikom u Nemačkoj svedoči i to što udruženje „Blajburška počasna povorka", registrovano u Klagenfurtu, vodi izvesni Tomas Baumgertner koji je na lokalnim izborima u Ulmu bio kandidat Hrišćansko-demokratske unije (CDU). Na upit je lokalni odbor CDU odgovorio da Baumgertner 18. maja ove godine nije otišao u Blajburg, već da je bio u kampanji. Taz u tekstu komemoraciju u Blajburgu naziva „odavanjem počasti fašistima".

List dodaje da su nemačke biskupije „očigledno nesigurne u tome kako da se odnose prema desničarskim strujama u hrvatskoj zajednici". Recimo biskupija Rotenburg-Štutgart je nakon jedne priredbe hrvatske zajednice u decembru 2017. zabranila da se njene prostorije koriste za „politička okupljanja".

Pa ipak, dodaje se u tekstu, „zabrana izgleda ne brine previše neke duhovnike". Tako je sveštenik iz Ulma Ilija Krištić ovog januara pozvao Romana Leljaka da predstavi svoju knjigu „Mit o Jasenovcu" u prostorijama hrvatske katoličke zajednice. Na upit novinara je nemačka biskupija odgovorila da „ne podržava takve priredbe i da će još jednom skrenuti pažnju svešteniku da postoji zabrana".

nr (taz, dw)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM