1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Prekinite da glorifikujete fašiste!

Krsto Lazarević
16. maj 2018.

Evropi je potrebna zajednička kultura sećanja, a ona može biti samo antifašistička. To isključuje pozitivna sećanja na kolaboracioniste nacista u zemljama kao što su Hrvatska, Mađarska i Letonija, smatra Krsto Lazarević.

https://p.dw.com/p/2xogH
Gedenkveranstaltung kroatischer Nazi-Einheiten in Österreich
Foto: picture-alliance/dpa/APA/G. Eggenberger

Nacistički pozdravi, tetovirane svastike i fašistički simboli nacističkih saveznika ustaša. A pored toga i pozdrav „Za dom – spremni“, hrvatski ekvivalent pozdravu „Zig hajl“. Sve to moglo se videti prošle subote kada se u Blajburgu okupilo 10.000 ljudi koji su se prisećali nacističkih saveznika ustaša. Reč je o maju 1945. godine kada je ustaška vojska iz bivše Jugoslavije bežala u Korušku, u britansku zonu odgovornosti. Ipak, saveznici su ih tada izručili jugoslovenskim partizanima, nakon čega ih je oko 45.000 ubijeno.

Dok učesnici govore o „manifestaciji sećanja“, kritičari je nazivaju „najvećim fašističkim okupljanjem u Evropi“. Manifestaciju organizuje Hrvatska biskupska konferencija, uz toleranciju austrijske biskupije Gurk. Prisutni su i visokorangirani članovi hrvatske vlade. Zvanično je reč o crkvenoj manifestaciji.

Austrijski kancelar Sebastian Kurc reaguje isto kao kada mu se postave problematična pitanja o njegovoj koaliciji sa ekstremnodesničarskim FPO: pokušava da zaobiđe temu ili daje odgovore koji ništa ne govore. Preterana iskazuje se u snažnom i energičnom pritisku protiv političkih okupljanja turskih nacionalista i desničarskih ekstremista u Austriji, ali kada 10.000 navodnih katolika učestvuje na velikoj fašističkoj žurci, onda ne može da se uradi ništa.

Savet Evrope uznemiren

Savet Evrope je, nakon nedavnih ustaških orgijanja u Blajburgu, izrazio zabrinutost zbog toga što neofašizam postaje normalnost u Hrvatskoj. Taj trend ojačava „uzdizanje“ fašističkog, ustaškog režima, navodi se u izvještaju Komisije protiv rasizma Saveta Evrope (ECRI). Podnosioci izveštaa zahtevaju od vlade u Zagrebu da se energičnije angažuje protiv tirada mržnje, kao i rasistički motivisanih napada na manjine.

Pitanje je da li će vladajuća HDZ taj izveštaj da shvati ozbiljno. Ona sama suviše često upada u oči zbog širenja mržnje prema manjinama u Hrvatskoj, naročito prema Srbima i Romima – dakle prema onim grupama koje su još u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, formiranoj pod Hitlerom, sistematski uništavane.

Jevrejska zajednica u Hrvatskoj već godinama bojkotuje zvaničnu državnu ceremoniju obeležavanja dana oslobođenja koncentracionog logora Jasenovac, jer ne želi da učestvuje sa političarima koji imaju pozitivan stav prema ubistvima Jevreja u ustaškom režimu.

Možete li da zamislite da Angela Merkel otputuje u Argentinu i tamo pred nemačkom manjinom kaže da je dobro to što su Nemci, nakon Drugog svetskog rata, pronašli utočište u toj zemlji? Masovne ubice kao što su Adolf Ajhman i Jozef Mengele? Verovatno ne možete.

 Krsto Lazarevic
Krsto LazarevićFoto: Privat

Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović to je uradila. Ona je prilikom posete Argentini veličala one Hrvate koji su, nakon Drugog svetskog rata, uspeli da pobegnu od Titovih partizana u Argentinu. Nije spomenula da je pri tom reč o komandantima koncentracionih logora, masovnim ubicama i nacističkim kolaboracionistima.

Hrvatska nije usamljeni slučaj

Književnik Danilo Kiš napisao je da je nacionalizam „paranoja“, iluzija istovremenog gubitka individualnosti i osećaja za realnost. Ta paranoja bazira se na ideji da je sopstvena nacija nešto čisto i nevino, i da je svako ko sebi dozvoli kritiku – neprijatelja niskih motiva. Zbog toga su u udžbenicima istorije, hrvatski desničari – ustaše, morali da budu dobri, jer bi priznanje da su ubili stotine hiljada nevinih ljudi isprljalo sliku om sopstvenoj naciji. Zbog toga se učesnici u Blajburgu osećaju kao žrtve, iako su oni ti koji glorifikuju fašistički režim.

Takav razvoj situacije može se uočiti i u drugim zemljama istočne Evrope: slika istorije koja je fokusirana na sopstvenu ulogu žrtve pod sovjetskom okupacijom ili komunističkom vladavinom. Istovremeno se sopstvena saradnja sa nacionalsocijalistima umanjuje, negira ili u najgorem slučaju glorifikuje.

U Rigi se svake godine 16. marta hiljade ljudi okuplja na „Maršu legionara“, kako bi se prisetili pripadnika SS-jedinica. Viktor Orban ceni nacističkog kolaboracionistu Mikloša Hortija kao „izvanrednog državnika“ – iako je i Horti odgovoran za deportaciju 600.000 Jevreja u nemačke koncentracione logore. U Srbiji se razmatra mogućnost da se saradnik nacista Milan Nedić rehabilituje.

Ako bi Evropska unija trebalo da nastavi da „srasta“, onda njoj nije potrebna samo jaka evropsku javnost, već i zajednička kultura sećanja. A ona mora da bude antifašistička. Ali ako ona ne može da se složi ni oko toga da su nacisti bili zlo i suočava se s tim da pojedini šefovi država ili vlada otvoreno glorifikuju saradnike nacista, onda će Evropa da propadne.

Krsto Lazarević je rođen u BiH i kao dete je sa svojom porodicom izbegao u Nemačku. Danas živi u Berlinu, radi kao novinar i publicista i piše za različite medije na nemačkom jeziku.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android