„Ne ide Kurdistan na prazan stomak“ | Politika | DW | 21.09.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Irak

„Ne ide Kurdistan na prazan stomak“

Irački Kurdi u ponedeljak će glasati na referendumu o nezavisnosti koji ne priznaju ni Bagdad ni međunarodna zajednica. Mnogi Kurdi se ipak nadaju odlaganju glasanja jer se plaše ekonomske bede i mogućih sukoba.

„Teško je reći ne“, kaže Ali Faraj (27), novinar iz Sulejmanije, drugog najvećeg grada u delu Iraka koji naseljavaju Kurdi. Nema sumnje da će na referendumu zakazanom za ponedeljak (25. septembar) ubedljive većina glasati za nezavisnost Kurdistana jer svi „Kurdi hoće nezavisnost“, kaže Faraj. Ali ovaj novinar nije usamljen u zahtevima da se referendum ipak odloži. „Možda i do 2019. tako da možemo dobro da se pripremimo. Nezavisnost jeste moj san, ali je trenutno previše opasno.“

Ukazuje na jadno stanje ekonomije, ali i negativne reakcije iz Bagdada, Ankare i Teherana. Susedne države su čak zapretile zatvaranjem granica preko kojih kurdske oblasti u Iraku dobijaju najviše dobara. Premijer Iraka Hajder al Abadi nazvao je referendum „neustavnim“ i zapretio slanjem vojske. Vrhovni sud Iraka je naložio da se stopira održavanje referenduma, pojačavajući tako pritisak na kurdskog lidera Masuda Barzanija.

Šiitski plaćenici – uglavnom pod direktnom kontrolom Irana – već su sprečili održavanje referenduma u jednom regionu na koji prava polažu i Kurdi i Bagdad. Kurdsko rukovodstvo je htelo da uključi u referendum više takozvanih „spornih“ područja, posebno naftom bogatu oblast Kirkuka gde Kurdi čine tesnu većinu stanovništva.

Upravo je Kirkuk jedan od važnih gradova, ali je održavanje referenduma tamo rizično. „Ako neki Kurdi tamo takođe glasaju protiv otcepljenja, izgubićemo grad zauvek. Rizik je preveliki“, kaže Ali Faraj. Među iračkim Kurdima ovaj grad je svojevrsni Jerusalim – tamo vide prestonicu svoje buduće države.

Strah od nasilja

Faraj strahuje da bi centralna vlada u Bagdadu mogla da spreči avionski saobraćaj ka kurdskim oblastima i da zatvori poslovnice banaka. „Ali ljude više brine što bi šiitske paravojske mogle da nas napadnu. Ipak, očekujem da će ih međunarodna zajednica sprečiti da ulaze u naše gradove.“

Infografik Karte Kurdische Siedlungsgebiete ENG

Više od 40 miliona Kurda naseljava Bliski istok

Zabrinut je i Abdulah Sabir (69), koji rukovodi jednom međunarodnom humanitarnom organizacijom u Sulejmaniji. „Bolje je sto godina pregovarati nego ratovati mesec dana“, kaže. Kao dobro obaveštenog i iskusnog čoveka zovu ga rođaci i prijatelji sa svih strana da pitaju kuda će bežati ako bude gusto. „Brinem. Granice će biti zatvorene, Bagdad će biti opasan. Bićemo zatočeni.“ mnogi već pohranjuju zalihe hrane.

Sabir podseća da zaposleni u javnoj upravi već dve godine dobijaju umanjenu platu. Razlozi su recesija, rat protiv Islamske države i niske cene nafte. „Ne ide kurdska država na prazan stomak. Glasaću protiv nezavisnosti. Ne zanima me ko ovde vlada, samo hoću normalan život.“

Glavni zagovornik referenduma je najmoćnija stranka u regionu, Kurdska demokratska partija (KDP) i njen šef Barzani. Pokrenuli su obimnu kampanju u glavnom gradu regiona Erbilu, niz mitinga na kojima govori Barzani. Ništa od toga se ne može videti u Sulejmaniji gde KDP nema značajnu podršku. Samo nekoliko desetina automobila sa zastavama promiče gradom u znak podrške referendumu.

Pa opet, ni protivnici referenduma nisu preterano aktivni. U Sulejmaniji su kancelarije kampanje No4now („Ne za sada“), ali tamo gotovo da nema ljudi. Zvanično, oni nisu protiv nezavisnosti Kurdistana – to bi u ovom regionu bila ludost – već su protiv ovakvog referenduma u ovom trenutku. Oni krive Barzanija i KDP jer svojom idejom o referendumu izazivaju gnev centralnih vlasti – region sada ima struju samo sedam sati dnevno dok tekuća voda dolazi tek svakog trećeg dana.

Moguće odlaganje?

U Kampanji No4now kažu da nisu preterano aktivni jer su uvereni da će referendum u poslednji čas ipak biti odložen. SAD, Velika Britanija i UN su nedavno ponudile Barzaniju alternativu: pokušaće da posreduju u pregovorima sa Bagdadom oko pitanja koja su i dovela do raspisivanja referenduma. Tu se u prvom redu radi o obustavi budžetskih sredstava za kurdske regione, podeli dobiti od nafte kao i budućnosti spornih područja. Pa ipak, Barzanijeva vlast je tu ponudu odbila i potvrdila da će referendum biti u ponedeljak.

Türkei Panzer graben sich in Grenznähe zum Irak ein

Turski tenkovi u manevru pred iračkom granicom

Zorabi Gazi (35) će stoga glasati sa ne. Kaže da je loša uvertira kada se čak ni kurdske stranke ne slažu oko referenduma. Nedavno su dve opozicione stranke koje daju trećinu poslanika bojkotovale sednicu regionalnog parlamenta na kojoj je trebalo legalizovati referendumski proces. Bila je to prva sednica u poslednje dve godine – skupština praktično ne radi zbog sukoba KDP i oponenata.

„Treba nam saradnja stranaka. Glasao bih za jedino ako su sve stranke na istoj strani po ovom pitanju“, kaže Gazi, učitelj engleskog jezika koji trenutno studira međunarodne odnose. Ipak, on je uveren da će njegovi sunarodnici ubedljivo izglasati secesiju, ali da će broj glasova protiv ili belih listića biti mali znak pobune: „Iako svi Kurdi podržavaju nezavisnost, ipak treba da izraze nezadovoljstvo zbog neisplaćivanja plata, deficita demokratije i slobode govora.“

Gazi smatra da je odlaganje nemoguće s obzirom da je Barzani toliko puta glasno ponovio kako će se držati predviđenog datuma. Novinar Ali Faraj, međutim, kaže da je odlaganje moguće. „Odložiće, ako dobije dobru ponudu. Problem je što ne znamo šta Barzani hoće.“ A nevolja može biti, dodaje Faraj, što Barzani želi da piše istoriju: „On hoće da uđe u udžbenike kao jedini predsednik koji pokušao da donese Kurdima nezavisnost, pa makar i omanuo.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama