Ne želim da ubijaju u moje ime | Politika | DW | 26.08.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ne želim da ubijaju u moje ime

U otvorenom pismu objavljenom u Njujork tajmsu preživeli iz holokausta optužuju Izrael za genocid u Gazi. Jedna od potpisnica pisma je i Edit Bel, rođena 1923. godine u Hamburgu. Koji su njeni motivi za kritiku Izraela?

DW: Zašto ste odlučili da potpišete pismo u kojem se vrlo oštro kritikuju Izrael i SAD?

Edit Bel: Veoma me je uzrujalo sve što se događa u Izraelu i Gazi. Uverena sam da vojna sila ne može da reši nijedan od postojećih problema. Pre svega sam ogorčena zbog toga što se iskorišćava holokaust, moja patnja tokom rata, kako bi se opravdalo ubijanje nevinih.

DW: Vaš istup se odnosi na Eli Vizel koja je u jednom oglasu, objavljenom takođe u Njujork tajmsu, Hamas povezala s nacistima i prebacila im kult ubijanja. Koji su Vaši argumenti?

Bel: Ja sam odrasla u Nemačkoj. Moj se otac borio u Prvom svetskom ratu, u takozvanom Velikom ratu koji je trebalo zauvek da okonča sve ratove. Ali ustanovili smo da borbe stvaraju još više borbi. Njima se ništa ne rešava. Prema nama su se odnosili kao prema ljudima niže vrste – kao što Vam je poznato. Ja sam najveći deo svog života posvetila borbi za mir i pravednost kako bi se sprečilo da se to još jednom ponovi – bilo kojem čoveku, bio on Amerikanac, Afroamerikanac, homoseksulac ili lezbejka, Jevrej ili Arapin.

DW: Zašto mislite da bi se napadi Izraela na Gazu mogli označiti kao genocid?

Bel: Zato što je reč o slepom ubijanju ljudi. Ubija se jedan čitav narod. Moj nećak koji živi u Izraelu rekao mi je pre 20 godina: „Vi u Americi ste poubijali svoje Indijance“. Da, to je istina. Ali dve neispravne stvari ne daju jednu ispravnu.

DW: Između redova otvorenog pisma i u Vašem odgovoru se oseća toliko besa – zašto je tako?

Bel: Zato što ne želim da neko u moje ime čini ovakve stvari i pri tome koristi moj poreski novac. Američka vlada, kako se čini, smatra da Aipac (jedan proizraelski lobi, prim red) zastupa našu grupu, ali to nije tačno. Reč je o organizaciji koja ima veliki uticaj na Kongres SAD i tvrdi da upravo ona predstavlja američke Jevreje. No, očigledno to nije tako.

DW: Želite li da američka vlada obustavi svoju podršku Izraelu?

Bel: Da, upravo tako. Ja sam već dugo članica Međunarodne ženske lige za mir i mi se zalažemo za okončanje ilegalne okupacije Gaze i pokolja koji se tamo događa. Mi se zalažemo za primirje, pregovore sa svim stranama, internacionalnu humanitarnu pomoć za Gazu i zahtevamo da se SAD i Izrael pozovu na odgovornost.

DW: Mnogi zapadni političari rekli bi da Izrael ima pravo na samoodbranu.

Bel: Ta samoodbrana je nesrazmerna. Izrael je najmoćnija nacija na Bliskom istoku. Palestinci u Gazi nemaju vojsku, vojno vazduhoplovstvo, mornaricu niti oružje koje bi moglo da se uporedi s onim koje ima izraelska strana. Stanovništvo Gaze živi pod stalnom okupacijom. Ljudi su proterani iz svojih domova u izbegličke kampove, bez dovoljno vode, hrane, medicinske pomoći i struje. Sada ih ćak teraju i odatle. Kuda bi oni trebalo da odu?

DW: Vi ste preživeli holokaust. Na koji način su Vaša iskustva od tada uticala na odnos prema Gazi?

Bel: Ja sam odrasla u Hamburgu a moja porodica se kasnije preselila u Amsterdam. Nemci su uhvatili moje roditelje. Moj je otac umro u Terezinu, a moja majka u Aušvicu. Ja sam čistom srećom preživela nekoliko koncentracionih logora. Prema nama su se odnosili kao prema nižoj vrsti. Tako nešto ne sme iskusiti više nijedan čovek.

*Edit Bel je tokom nacističkih pogroma bila zatočena u Terezinu i Aušvicu. Nakon rata emigrirala je u Izrael a 1954. se preselila u SAD. Danas živi u Pitsburgu.