Rat se nastavlja, šta je s pregovorima?

Palestinci već decenijama zahtevaju kraj okupacije i nezavisnu palestinsku državu. Te zahteve podržava i međunarodna zajednica, bar od sporazuma u Oslu 1993. Ali projekat stvaranja palestinske države i danas tapka u mestu. Palestince je decenijama na međunarodnoj pozornici predstavljala Palestinska oslobodilačka organizacija (PLO) Jasera Arafata, ali nakon njegove smrti 2004, ubrzo su na površinu izbile unutrašnje podele. Od 2007. pa sve do proleća ove godine, Fatah i Hamas su se borili oko vlasti u Zapadnom Jordanu i Pojasu Gaze. Tek su u aprilu 2014. te dve palestinske frakcije prešle su preko svojih nesuglasica i u junu stvorile vladu narodnog jedinstva.

Aktuelni rat za Izraelom izbio je u julu, sa kratkim prekidima od kojih je najduže trajalo sinoć prekinuto primirje. Ono je stupilo na snagu 10. avgusta. Vlasti Izraela i predstavnici Palestinaca imaju svoje uslove o dugotrajnom prekidu vatre, o kojima se pregovaralo u Kairu. Egipatske vlasti u tom sukobu igraju ulogu posrednika. Palestinske oružane grupe Hamas, Kasam-brigade i Islamski džihad su tokom proteklih nedelja javno formulisali deset uslova za desetogodišnje primirje:

1. Ukinuti blokadu Pojasa Gaze

2. Izraelska vojska mora da se povuče iz Pojasa Gaze i da dozvoli palestinskim zemljoradnicima da obrađuju zemlju do graničnog zida koji su postavili Izraelci.

3. Palestinci koji su oslobođeni u razmeni za zarobljenog izraelskog vojnika Gilada Šalita, a zatim ponovo uhapšeni moraju biti oslobođeni

4. Proširiti zonu u kojoj je Palestincima dozvoljeno da love ribu

5. Renovirati aerodrom i izgraditi luku u Pojasu Gaze

6. Staviti granični prelaz u Rafi pod međunarodni nadzor

7. Izrael bi trebalo da prihvati desetogodišnje primirje i zatvaranje vazdušnog prostora iznad Pojasa Gaze za letelice iz Izraela

8. Stanovnici pojasa Gaze bi trebalo da dobijaju dozvolu da putuju u Jerusalim da bi se tamo molili u džamiji Al-Aksa

9. Izrael bi trebalo da odustane od pokušaja da sabotira pakt pomirenja između Hamasa i umerenijeg Fataha

10. Okončati izraelske vojne operacije u Zapadnom Jordanu, istočnom Jerusalimu i Pojasu Gaze

Da bi se zaobišle najveće prepreke na putu do mira, egipatski posrednici su, po navodima medija, pokušali da najpre postignu „mršavi dogovor“ koji bi okončao neprijateljstva. U to spada otvaranje granica prema Gazi, možda samo u određenoj meri, i postepeno proširenje oblasti za ribolov. Sporne tačke, kao što su izgradnja luke i aerodroma, što zahteva Hamas, kao i oslobađanje izbeglica, trebalo bi da se razjasne kasnije.

Najvažnije palestinske frakcije su:

Hamas i Kasam-brigade: Radi se istoj okvirnoj organizaciji – Kasam-brigade predstavljaju vojno krilo Hamasa. Po njihovom stanovištu, Izraelu treba pružiti otpor svim sredstvima, uključujući tu i vojna. Iako je politički deo Hamasa više puta pristajao na prekide vatre sa Izraelom, vojno krilo je te dogovore kršilo, bez saglasnosti političkih vođa.

Islamski Džihad i Al-Kuds brigade: Pripadnici ove dve grupe su jasno opredeljeni za vojni otpor i dobijaju na snazi, posebno kada se radi o mlađim stanovnicima Gaze.

Fatah: Na čelu te frakcije je predsednik Palestine Mahmud Abas. Fatah se zalaže takozvano dvodržavno rešenje – odnosno uspostavljanje nezavisne Palestine, kao i za ukidanje blokade u Gazi. Uz to, njihovi stavovi se poklapaju sa predlozima koje su dali posrednici iz Egipta. Fatah se trudi da privoli Hamas da izmeni svoje zahteve. Abasova struja spremna je da prihvati i ublažavanje blokade, umesto potpunog ukidanja. Fatah se još nakon prve Infatide odrekao oružane borbe protiv Izraela i okrenuo diplomatiji.