Natezanje sa Grčkom – bar do jeseni | Izbor iz štampe | DW | 17.04.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Natezanje sa Grčkom – bar do jeseni

Viljem Hils, jedna od najvećih britanskih kladionica, više ne prima opklade na to da li će Grčka ove godine izaći ili ostati u evrozoni jer je izlazak „sve verovatniji“, kao što je rekao portparol kladionice Grejem Šarp.

Ekonomski portal Dojče virtšafts nahrihten prenosi da se, kako Atina, tako i Berlin, „strukturalno pripremaju za bankrot Grčke; uz to se grčki ministar finansija Janis Varufakis u SAD sastaje sa jednim od najpoznatijih advokata za stečajne procese država [...] Kvota za izlazak Grčke iz evrozone je na kladionicama iznosila 1:5, ali je sada pala na 1:3; pomenuti portparol kladionice je rekao i da „više niko nije zainteresovan da do kraja godine sačuva Grčku u evrozoni i da je zato odlučeno da se klađenje na tu opciju obustavi.“

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble to očigledno ne vidi tako. „U neprestanom sporu sa grčkom vladom, nemački ministar povremeno daje proročke nagoveštaje. Najpre preti Atini, a već u sledećoj rečenici relativizuje tu pretnju. Ako Grčka ostane u evrozoni, moraće da ispuni sve uslove, ali, šta god se desilo, Grčka će ostati deo Evrope i EU. No, Atina do kraja tekućeg programa pomoći mora da nađe rešenje.“

„Da li je to sada ultimatum Grčkoj da ostane u evrozoni?“, pita se novinar Frankfurter algemajne cajtunga Verner Musler: „Šojble bez sumnje želi da malo pojača pritisak – s obzirom na to da su razgovori kreditora sa jogunastom levičarsko-desničarskom vladom Grčke zapeli. Ali, važnije je nešto drugo: ministar je bez obrazloženja produžio rok u kome evrogrupa želi da vidi konkretan napredak Grčke – sa kraja aprila na kraj juna. To ne izgleda kao pretnja izlaskom iz evrozone.“

List dalje analizira postupke grčke vlade i Evropske unije u potrazi za odgovorom na pitanje: da li su oni sračunati na zaoštravanje situacije koje će na kraju ipak dovesti do tog izlaska? „U evrogrupi se smatra verovatnim da će spor sa Grčkom da se oteže sve do jeseni“. U analizi se navodi da je to moguće zahvaljujući različitim mogućnostima „kratkog međufinansiranja“ i pomoći Evropske centralne banke koja je svoj „program za održanje likvidnosti proširila na 74 milijarde evra – a to indirektno pomaže i Grčkoj“.

Švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung piše o katastrofalnoj situaciji u grčkom zdravstvu na koje su se odrazile drastične mere štednje. Vlada u Atini je bila prinuđena da ih sprovede a „to je dovelo do vrlo problematičnih rezultata“. U tekstu novinara Marka Kaufmana Bosarta se govori o situaciji na ostrvu Samosu. Autor je u Vatiju – središtu upravnog okruga ostrva za 33.800 stanovnika – obišao zdravstvene ustanove i preneo svoje utiske – evo nekih od njih:

„Odluke o životu i smrti se u bolnici u Vatiju ne donose na operacionom stolu, već – telefonski. Jer, tako lekar odlučuje kuda će poslati jedino ambulantno vozilo koje funkcioniše. Jednom je ekipa hitne pomoći tim vozilom najpre otišla na mesto jedne saobraćajne nesreće da tamo pomogne povređenima. Jednom čoveku koji je istovremeno imao srčani udar – nije mogla da pomogne. Do najudaljenijeg kutka ostrva stiže se za dva sta vožnje.“

„I pored neumitne štednje, postavlja se pitanje da li su akcenti postavljeni tamo gde treba da budu. U Grčkoj su se prvi put posle 40 godina pojavili slučajevi malarije. Pre toga je ukinut budžet za zaprašivanje komaraca. Između 2007. i 2011. [...] broj samoubistava je porastao za 45 odsto. Drastično su redukovani programi za brigu o zavisnima od droge, broj zaraženih HIV-virusom se veoma brzo povećao.“

Jedan bolničar je ispričao autoru teksta „da je posle izbora sa jednom delegacijom ostrvske bolnice otputovao u Atinu gde ih je primio zamenik ministra zdravlja. Iz tog sastanka nije proistekao ni tračak nade da će zdravstvo ponovo da se nađe na nivou na kome je bilo pre krize. Kao i druge javne ustanove, i bolnica u Vatiju je zamoljena da svoje finansijske rezerve stavi na raspolaganje vladi koja mora da ispovrti iz džepova svaki evro kako bi otplatila sledeći deo dugovanja.“