Izlazak iz evrozone? | Izbor iz štampe | DW | 02.04.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Izlazak iz evrozone?

Da li će Grčka moći da izdrži do sredine ovog ili sledećeg meseca? I da li bi njen izlazak iz evrozone bio dobar za monetarnu uniju? Grčka je jedna od dominantnih tema nemačke štampe.

Zidojče cajtung, čini se, ima najsvežije informacije: „Finansijske rezerve Grčke će očigledno duže potrajati nego što se ranije mislilo“. Nemački list je iz pregovaračkih krugova, u sredu (1.4), uspeo da dođe do informacija na osnovu kojih se može zaključiti da je Atina platežno sposobna „do 12. Maja“. Te podatke su u Briselu izneli grčki pregovarači. Do sada je bilo govora o 9. aprilu kao danu posle kojeg je Atini hitno potrebna dodatna pomoć. „Da bi dobila novac, Atina mora da dostavi spisak konkretnih merljivih reformi. Međutim, napori u toj oblasti jedva napreduju“, piše Zidojče cajtung.

Konzervativni Velt pod naslovom „Grčka traži krivce za omraženi kurs štednje“ piše: „Grčka vlada u ostatku evrozone sve više izaziva čuđenje i frustraciju, jer sada eto želi da osnuje parlamentarnu komisiju koja bi trebalo da razjasni ko je odgovoran za programe štednje posle finansijske krize 2009. Portparol vladajuće stranke Siriza objasnio je da je to jedno od predizbornih obećanja koje dato narodu. Istraživanja komisije odnose se na vreme socijalističke vlade Jorgosa Papandreua, vanstranačkog premijera prelazne vlade Lukasa Papademosa i mandat koalicione vlade konzervativaca i socijalista pod premijerom Antonisom Samarasom.“

U međuvremenu, u razgovorima o programu reformi između grčke vlade i predstavnika institucija navodno nije postignut odlučujući napredak. „Grci su veoma daleko od ubedljivog programa“, saznaje Velt u Briselu. „Ni telefonska konferencija, finansijskih državnih sekretara evrozone nije dala nikakve nove rezultate. Atina još nije dostavila sveobuhvatnu listu reformi, saznaje se u krugovima EU“, a prenosi Velt.

„U Evropi se sve više stiče utisak da Atina želi novac bez reformi. Među Evropljanima, vlada strah da bi Grčka vlada dodatne milijarde upotrebila samo da podigne plate, penzije i socijalna davanja. Ako i kada zemlja želi da vrati pozajmljene milijarde, potpuno je otvoreno. Posmatrači takođe optužuju vladu premijera Aleksisa Ciprasa da ciljanim i veoma jednostranim dezinformacijama utiče na raspoloženje u zemlji. Evropske institucije se namerno prikazuju kao neprijatelji Grčke. Štampa u zemlji bila je pod pritiskom nekoliko veoma bogatih ljudi. Kritičkih izveštaja jedva da ima“, žali se Velt.

Griechenland Athen Rentner Graffiti Anti IWF

Atina: jedan penzioner prolazi pored zida na kome je grafit: „MMF odlazi“

Protesti u Grčkoj

Berlinski Tagescajtung nam pak prenosi sledeće: „U grčkoj prestonici Atini, juče (1.4.) je održana serija protesta protiv politike štednje u EU. Na rubu demonstracija penzionera pred parlamentom, oko 20 demonstranata ultra levice probilo je barikadu policije i ispred ulaza u zgradu glasno tražilo zatvaranje zatvora visoke bezbednosti kao i oslobađanje jednog osuđenog teroriste. Pripadnici iste grupe već nekoliko dana sa istim zahtevima okupiraju nekoliko univerzitetskih zgrada.“

Berliner cajtung je svoj članak o Grčkoj naslovio „Milijarder i Greksit“: „'Izlazak Grčke iz evrozone (Greksit) mogao bi da bude dobar za monetarnu uniju', izjavio je Voren Bafet, čuveni investitor i multi-milijarder iz SAD. Takve izjave su učestale u poslednje vreme. Nemačka vlada grčkoj vladi trenutno preti Greksitom. Pre pet godina, kada je Atini zapretio stečaj, EU je priskočila u pomoć sa kreditima – kako bi zemlja izbegla bankrot i ostala u evrozoni. U to vreme, investitori su sumnjali, ne samo u kreditnu sposobnost Grčke, već i Portugalije, Irske, Španije i Italije. Greksit bi u tom trenutku ugrozio opstanak evrozone.“

„Drugo, evropske banke su imale ogromna ulaganja u kriznim zemljama – izlazak iz evrozone bi ih koštao puno novca. Samo Grčkoj su početkom 2010. godine banke dale oko 120 milijardi evra. Podrška Atini je spasila banke velikih gubitaka i zadržao zemlju u evrozoni. Danas je situacija drugačija. Prvo, privatne banke su se uglavnom povukle iz Grčke, krajem prošle godine su imale ulaganja od samo oko 30 milijardi evra. Bankrot i izlazak Atine iz evrozone više ne bi destabilizovali evropski bankarski sistem. To važi je i zbog toga što su pomenute druge krizne zemlje, ponovo kreditno sposobne.“

„Evropa ima dve jake sigurnosne mreže, jedna je fond za spasavanje evra EFSF/ESM. S druge strane, Evropska centralna banka je izdala implicitnu garanciju da će, ako više ne bude kreditora na slobodnom tržištu – ona kupiti Grčke državne obveznice. Međutim, ostaje rizik: Greksit bi bio dokaz da ne važe reči političara, koji su govorili da je povlačenje zemlje iz evrozone nezamislivo. Evrozona bi tako izgubila svoj imidž neuništivosti. A kakve bi to imalo posledice, trenutno nije moguće ni pretpostaviti“, zaključuje Berliner cajtung.