Naprednjački test patriotizma: NATO, Kosovo, Srebrenica | Evropa | DW | 19.02.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

analiza

Naprednjački test patriotizma: NATO, Kosovo, Srebrenica

Svi odgovori su pogrešni, a opozicija na kraju uvek ispadne „izdajnička“. Sagovornici DW kažu da propagandna mašina srpskih vlasti forsira tri pitanja kako bi satanizovala opoziciju.

Farbanje i brisanje: Mesecima traje sukob oko grafita na Vračaru

Farbanje i brisanje: Mesecima traje sukob oko grafita na Vračaru

Srpske vlasti i njeni saradnici mesecima pred opoziciju i kritičare režima postavljaju svojevrsni „test patriotizma“. Taj test se sastoji od tri pitanja: da li ste za ulazak Srbije u NATO, da li priznajete nezavisnost Kosova, i da li je u Srebrenici bio genocid?

Svaka medijska prilika, retki TV dueli vlasti i opozicije, društvene mreže, režimski tabloidi, skupštinska govornica, koriste se za postavljanje nekog od ovih pitanja opozicionim liderima, ili simpatizerima opozicije.

Na prvi pogled deluju kao legitimna pitanja u političkoj borbi, ali ako se ima u vidu činjenica da je bilo koji odgovor opozicije „pogrešan“, pitanja se ispostavljaju kao trik koji treba da pokaže „manjak patriotizma“ u opoziciji i praktično je isključi iz debate.

Klasične provokacije režima

„Pitanja zapravo služe da opozicione kandidate prikažu kao izdajnike kojima strane ambasade – tu se misli zapadne – daju zadatke“, kaže glavni urednik nedeljnika „Vreme“ Filip Švarm.

„Pitanje članstva u NATO“, nastavlja Švarm za DW, „dodatno dobija na težini jer je Zdravko Ponoš ozbiljan kandidat na predsedničkim izborima. Protiv njega već dugo traje kampanja da je NATO general. Na taj način se zapravo kaže on je za NATO koji je ubijao nas i našu decu, a tako se diskvalifikuje politički protivnik.“

Pitanja su ušla u modu tokom jednog duela marketinškog stručnjaka Nebojše Krstića, koji zdušno podržava vlast, i lidera ekoloških protesta Save Manojlovića koji je pokušavao da se izvuče srednjim odgovorima.

Novinar Slobodan Stupar kaže da taj triptih pitanja zvuči kao da ih je smislio predsednik Aleksandar Vučić u svom kabinetu, i onda prosledio režimskim medijima.

„Vučić verovatno ta pitanja vidi kao neprijatna za opoziciju, gde bi se svaki pokušaj odgovora predstavio kao šok za javnost, da opozicija priznaje nezavisnost Kosova, ili želi u NATO, ili misli da je u Srebrenici bio genocid. Ali, to je svejedno nizak nivo propagande režima“, napominje Stupar u razgovoru za DW.

Šta je „ispravan“ odgovor?

Šta bi na ova pitanja mogli da odgovore pripadnici vlasti? Unutar SNS ima par glasova koji otvoreno propagiraju članstvo u NATO, pri čemu vojni analitičari napominju da je Srbija u vreme naprednjaka ostvarila daleko najveći stepen saradnje sa NATO. Srbija je praktično pred vratima članstva, i bila bi primljena čim to poželi.

Beleži se takođe da su podršku skupštinskoj „Deklaraciji o osudi zločina u Srebrenici“ iz 2010. dali i sadašnji visoki državni funkcioneri, članovi i bivše i sadašnje vlasti. U toj deklaraciji se reč „genocid“ izbegava, ali se poziva na presude međunarodnih sudova koji su utvrdili genocid. Današnja zato kaže da je aktuelna vlast mogla, ako joj deklaracija toliko smeta, da je ukine u Skupštini Srbije, u kojoj imaju komotnu većinu.

Kosovsku nezavisnost doduše niko iz vlasti zvanično ne podržava, ali i tu opozicija navodi da je vladajuća koalicija Briselskim sporazumom, ali i kasnijim koracima praktično zacementirala kosovsku nezavisnost.

„Problem je u tome“, ističe Filip Švarm, „što kada bi nešto slično rekao sam Aleksandar Vučić, to bi se već pravdalo nekim višim ciljevima, brigom za budućnost, prosperitet Srbije i slično. To su svakodnevni paradoksi političkog života Srbije.“

„Kada je reč o NATO, sadašnji načelnik Generalštaba Mojsilović bio je četiri godine predstavnik Srbije u NATO paktu. Ali, on nije NATO general. Zdravko Ponoš, koji je bio načelnik Generalštaba pre 12 godina – jeste. Ta vrsta paradoksa kreira javni život: ono što kažu vlast i Vučić je dobro, ali šta god kaže neko drugi to je loše i protiv je interesa Srbije“, dodaje urednik „Vremena“.

Poruke na više stolica

Pitanje odnosa prema Srebrenici to takođe jasno pokazuje, ističe Filip Švarm, jer tu postoje dve vrste poruka: „Jedna je poruka svom biračkom telu da je Ratko Mladić srpski general koji je štitio narod od genocida, i da je Srbija tokom devedesetih vodila teške borbe, ali se istovremeno dešava i amnezija oko učešća u tome sadašnjih pripadnika vlasti.“

„Ali, kada je reč o Zapadu i EU, vi to ne možete tako da radite, pa tako i ne možete da ukinete Deklaraciju o Srebrenici. Svejedno, kada dođe do izbornih borbi i predizborne kampanje, to služi kao čekić kojim mlatite po opoziciji“, slikovito opisuje Švarm.

Bivši predsednik Srbije Boris Tadić svojevremeno je izjavio da bi ga narod obesio na Terazijama da je potpisao Briselske sporazume kao Vučićeva vlast. A tek da je neko sedeo na stoličici ispred Donalda Trampa i potpisao Vašingtonski sporazum?

„Situacija je takva da opozicija – šta god kazala o Kosovu – neminovno u ovakvoj kontroli medija biva proglašena za izdajnike a Aleksandar Vučić za patriotu“, zaključuje Švarm.

Doduše, kampanja pred izbora trećeg aprila je tek zvanično počela i očekuje se da će proključati narednih sedmica. Ko zna koliko puta će još biti postavljen naprednjački triptih pitanja.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.

DW.COM