Nakon šoka se mora delovati
Učesnici samita grupe G20 u turskoj Antaliji bili su šokirani terorističkim napadima islamista u Parizu. Oni su objavili, što je retkost, zajedničko saopštenje u kojem nisu štedeli na jakim riječima. Tvrde da zajedno žele da savladaju rastući broj terorističkih boraca. Izgleda da su Amerikanci, Evropljani, Azijci i Afrikanci po prvi put jedinstveni u oceni da je potrebno ograditi se od terora u svakom obliku. Svaka od 20 zemalja članica ekskluzivnog kluba i sama je bila ili cilj terorista, ili je u stalnoj opasnosti da će to da postane. Najnoviji napadi u srcu Evrope svakome su jasno pokazali koliko je danas postala opasna i moćna teroristička vojska „Islamske države“.
Sramota je što svetskoj zajednici bilo potrebno to užasno „buđenje“ kako bi konačno pokazala spremnost na više odlučnog delovanja. U poslednjih nekoliko meseci više stotina Turaka, Libanaca, Nigerijaca i turista u Tunisu bili su žrtve opakih ubica. Lideri grupe G20 su šokirani i zbog toga što još uvek nemaju dovoljno sredstava da se obrane od napada na civilizovan svet, kako ih je nazvao američki predsednik Obama. Oni više ne mogu da garantuju bezbednost svojim sopstvenim građankama i građanima, dakle: više ne mogu da ispunjavaju ključni zadatak države. To se mora promeniti, zahtevaju svi. Ali kako?
SAD i Rusija moraju da sarađuju
Za početak nadu budi sastanak američkog i ruskog predsednika u Antaliji. Oni bi trebalo da prebrode razlike u mišljenjima oko rata u Siriji i da zajednički eliminišu „Islamsku državu“ – i u Siriji i u Iraku. Kasnije se onda može razmatrati budućnosti sirijskog režima pod Bašarom al Asadom. Izgleda da više nije isključena ni mogućnost pojačanih vojnih akcija, možda i uz korišćenje kopnenih trupa ili uz učešće NATO. Francuska je odlučna. Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da će, zajedno sa Francuskom, učiniti sve što bude neophodno. U predstojećim danima i nedeljama videćemo dokle seže to obećanje.
Eliminisanje „Islamske države“ i povratak mira u Siriju, srednjoročno bi valjda sprečilo pojavu novih terorista. Ali ne smeju se imati iluzije. Bombardovanjem Sirije nećemo se rešiti terorista koji već žive među nama. Njih moraju da pronađu nacionalne policije. A po tom pitanju u Evropi, kao i u mnogim drugim zemljama G20, ima još mnogo neobavljenih domaćih zadataka, kojih se moramo prihvatiti. Poljski predsednik Saveta Evropske unije Donald Tusk, ispravno je primetio da „mi moramo da delujemo“. Još jedan sastanak na vrhu, kao i mnoge ranije, ne možemo sebi da priuštimo, tvrdi on.
Solidarnost u grupi G20? Ne!
Jedinstvo grupe najvažnijih zemalja sveta G20 već je na velikom testu po pitanju izbeglica. Evropljani se moraju suočiti sa onima iz drugih krajeva sveta koji začuđeno pitaju zašto nisu u stanju da efikasno zaštitite svoje spoljne granice – ne samo da bi registrovali izbeglice, već i da bi pravovremeno pronašli teroriste koji se kriju među izbeglicama. Evropske članice G20 obećale su da će se „popraviti“. Ali za to im je potrebna saradnja s Turskom. Pregovori sa veoma samopouzdanima turskim predsednikom Erdoganom, do sada nisu urodili zadovoljavajućim rezultatom. Ali već se nazire da će Evropa izaći daleko u susret Turskoj, jednostavno zato što je Erdogan trenutno u boljoj poziciji.
Ostale članice grupe G20 pokazale su veliko razumevanje za izbegličku krizu, ali naravno da obećanja da će neko i sam da prihvati izbeglice iz Sirije nije bilo. Mnoge zemlje, među njima Australija, Indonezija, Kina, Južnoafrička Republika, Brazil i Saudijska Arabija, krizu smatraju regionalnim problemom bogate Evrope. Tu ne pomaže ni kad nemačka kancelarka, koja je i sama pod pritiskom, kao i Evropska unija apeluju na globalnu solidarnost. G20 nije pijaca solidarnosti, tu se radi o interesima. G20 nije ni udruženje za ljudska prava ili demokratiju. Zajedničke vrednosti, tu ne igraju neku veliku ulogu. Radi se u suštini o ekonomskoj koordinaciji – a odnedavno i o odbrani od terorizma.