G20: između terora i izbegličke krize

Na ovakvim samitima se obično puno razgovara. Međutim, na samom početku šefovi država i vlada zemalja učesnica su minutom ćutanja iskazali svoju solidarnost sa Francuskom. Predsednik Francuske Fransoa Oland je zbog događaja u Parizu otkazao učešće na samitu pa ga zastupa ministar spoljnih poslova Loran Fabijus.

"Ovaj samit se razlikuje od ostalih"

Odmah nakon početka samita je usledio apel za zajedničku borbu protiv terorizma. Američki predsednik Barak Obama je tom prilinom napade u Parizu nazvao "napadima na civilizovani svet" obećavši Francuskoj punu podršku kako bi se krivci izveli pred sud. Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je rekao: "Ovaj teroristički čin nije usmeren samo protiv francuskog naroda već i protiv svake čovečnosti".

Predsednik Saveta Evrope Donald Tusk koji zastupa EU na samitu u Turskoj, još na početku skupa je rekao: "Ovo ne može biti samit kao svi ostali". U nacrtu završne deklaracije samita koja je predočena agenciji Rojters napadi u Parizu su označeni kao "odvratni".

Izbeglička kriza kao tema samita

Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker je upozorio da se napadi u Parizu ne uzmu kao povod za to da se ne pruži utočište ljudima kojima je potrebna zaštita. Međutim, po spomenutom konceptu završne deklaracije reč je i o "pooštrenim kontrolama granica i vazdušnog saobraćaja". Na samitu je bilo reči o izbegličkom problemu koji masivno pogađa kako Tursku tako i Evropu. Učesnici su jedinstveni u oceni da je izbeglički problem širom sveta moguće rešiti samo uz učešće međunarodne zajednice. Sve zemlje bi trebalo da doprinesu rešavanju problema. Na toj formulaciji insistiraju Turska i Evropljani dok Rusija, Indija i Kina pokazuju suzdržanost.

Za izbeglice je potrebno više novca

Osim toga, na pomolu je i povećanje pomoći međunarodnim humanitarnim organizacijama koje se brinu o izbjeglicama. Visoki komesarijat Organizacije jedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) nedavno je bio prisiljen da drastično smanji svoje izdatke za izbeglice pošto nije raspolagao sa dovoljno novca. Predsjednik Evropske komisije Žan Klod Junker je naveo podatak da UNHCR raspolaže samo sa 40 odsto potrebnih sredstava.

Približavanje pozicija u odnosu prema Siriji

Još jedna od značajnih tema samita je rat u Siriji. Predsednici SAD Barak Obama i Rusije Vladimir Putin razgovarali su o tome u četiri oka. Dok SAD trenutno bombarduju položaje terorističke organizacije "Islamske države" u Siriji i Iraku, Rusija također bombarduje, ali njeni vazdušni udari služe podršci Asadovim trupama i pogađaju i sirijsku opoziciju koju Zapad procenjuje kao umerenu.

Nakon razgovora je saopšteno da su oba predsednika saglasna da se građanski rat može završiti samo na osnovu političkog preoblikovanja zemlje koje moraju predvoditi sami Sirijci. Za to je neophodno primirje da bi se protivnici našli za istim stolom u režiji UN-a. Prema podacima koje je objavila Bela kuća, Obama i Putin su razgovarali i o konfliktu na istoku Ukrajine.

Bilo je mjesta i za ekonomske teme

Naposletku predstoje i odavno najavljene stvarne teme samita: energija, klimatske promjene, poreska politika. O tim temama će uprkos svemu biti razgovarano, a to će biti i znak teroristima da ne mogu totalno odrediti dnevni red samita.