Na putu ka trgovinskom ratu | Politika | DW | 04.07.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Na putu ka trgovinskom ratu

Sjedinjene Američke Države, Kina i Evropska unija uvele su jedne drugoj carine. A prete i daljim koracima. Da li je to još uvek samo svađa ili je već u pitanju trgovinski rat? I – kako dalje?

U protekla četiri meseca, u medijima su dominirale vesti o mogućem trgovinskom ratu između SAD, Kine i Evropske unije. Neki čak veruju da je taj rat već započeo: uvedene su carine i kontra-carine koje se mere milijardama, a usledila je zatim i pokoja pretnja da bi još mnogo toga moglo da usledi.

Pa ipak, nije došlo ni do kakve formalne objave rata, kao ni do konkretnog datuma nekakve prave bitke. Nije bilo čak ni odbrojavanja.

Šalu na stranu, ali postavljaju se ozbiljna pitanja: šta konkretno znači „trgovinski rat“? I kada znamo da je on počeo?

Široka definicija

Kako se navodi u rečnicima, do trgovinskog rata dolazi kad zemlje pokušavaju da za sebe izvuku korist, a drugima naštete tako što uvode carine ili ograničenja u kvotama. Ta definicija bi odgovarala trenutnom stanju. Sa svojim carinama na aluminijumske i uvozne proizvode od čelika, predsednik SAD Donald Tramp je izazvao protivmere Evropske unije u vrednosti od 2,8 milijardi evra. A carine SAD protiv Kine, navele su Peking da takođe uvede carine na robu iz SAD od oko 43 milijardi evra.

Prema definiciji iz rečnika, trgovinski rat je dakle – već započeo.

PK Die Linke zur Eurokrise

Hajner Flasbek: Trgovinski rat nije u interesu ni Vašingtona, ni Pekinga, a ni Brisela

Većina ekonomista, međutim, na stvari gleda malo drugačije. Oni pre svega koriste termin „trgovinska svađa“, a tek nakon više stupnjeva eksalacije, odnosno uvođenja mera i protivmera, počeli bi, kažu da koriste termin „trgovinski rat“. „Sjedinjene Američke Države su još dosta daleko od trgovinskog rata s Kinom“, smatra Hajner Flasbek, bivši glavni ekonomista pri Organizaciji UN za svetsku trgovinu i razvoj (UNCTAD). „Bio bi potreban čitav niz povećanja carina da bi moglo da se govori o ratu“, kaže Flasbek za DW. Pritom bi se, dodaje, odnosi zemalja tako pogoršali, da suprotstavljene strane više ne bi ni pregovarale jedna s drugom.

Neki drugi ekonomisti pojam „trgovinski rat“ u potpunosti izbegavaju. „Mene više interesuje da li sistem trgovine funkcioniše prema opšte prihvaćenim pravilima ili su trgovina i investicije obeležene politikom moći“, kaže Stiven Vulkok, koji u Londonskoj školi ekonomije (London School of Economics) vodi odeljenje za Međunarodnu trgovinsku politiku. „Naravno da se kod trgovinskih odnosa uvek radi i o moći“, dodaje za DW Vulkok, „a Tramp je spreman da moć SAD iskoristi, kako bi o važećim sporazumima ponovo pregovarao i postojeće dogovore bacio u vodu. A kad neko svoju moć koristi kako bi poremetio ravnotežu zbog ekonomske koristi, onda je to opasno za red koji se bazira na pravilima.“ Pravilima koja su, recimo, dogovorena u okviru Svetske trgovinske organizacije (STO).

STO nema definiciju

Na upit DW, Svetska trgovinska organizacija saopštava da nema sopstvenu definiciju „trgovinskog rata“. Na osnovu Opšteg sporazuma o carinama i trgovini (GATT), koji je postignut neposredno nakon Drugog svetskog rata, STO pokušava da jedinstvenim pravilima doprinese tome da se neka trgovinska svađa ne razvije u protekcionizam ili čak – a i to se dogodilo – u oružani konflikt. S obzirom na debatu oko carina i kontra-carina, generalni direktor STO Roberto Azevedo nedavno je upozorio na rizike po globalni trgovinski sistem.

Schweiz | WTO-Generaldirektor Roberto Azevedo

Roberto Azevedo: Moguće posledice po kompletno svetsko stanovništvo

„Kada bi, recimo, carine ponovno porasle na nivo na kome su bile pre stvaranja multilateralnog trgovinskog sistema, globalna trgovina opala bi za čak 60 odsto i svetska ekonomija imala bi negativan rast od 2,4 odsto“, navodi Azevedo. Taj pad bi bio veći nego onaj nakon finansijske krize 2007/2008, životni standard bi znatno opao i to bi pogodilo gotovo čitavo svetsko stanovništvo, kaže direktor STO.

Lekcije iz istorije

Da bi sagledao koliko povećane carine mogu da budu štetne, Tramp bi morao da baci pogled na noviju istoriju SAD. Godine 1930, nakon sloma na Volstritu, Kongres je doneo tzv. Carinski zakon Smoot Hawley. Tim zakonom povećane su carine na uvoznu robu, Evropljani su bili prisiljeni na kontra-mere, svetska trgovina je opala i tako je pojačana svetska ekonomska kriza. Trampova upozorenja su od početka carinske svađe postajala sve glasnija. U međuvremenu su mu na meti kineski tehnološki investitori u SAD, a na evropske automobile želi da uvede carine od 20 odsto, što je pre svega zabrinulo nemačke proizvođače automobila. Peking, Berlin i Brisel najavili su da će zaštititi svoje najvažnije industrije, tako da scenario o čitavom nizu carinskih povećanja kojem se kraj na nazire i nije više tako neverovatan.

Trampovi kritičari optužuju predsednika da ignoriše multilateralni sistem trgovine koji se bazira na dogovorenim pravilima. Na drugoj strani, Hans-Mihael Volfgang, pravnik sa univerziteta u Minsteru, veruje da se Vašington itekako pridržava pravila STO.

Trump droht EU mit Importzöllen

Nemačka vozila spremna za izvoz u luci Bremerhafen

„Član 21 Opšte sporazuma o carinama i trgovini STO dozvoljava povećanje uvoznih carina iz razloga nacionalne bezbednosti. Upravo to je argument koji Sjedinjene Američke Države navode“, objašnjava Volfgang za DW. Pitanje je samo, da li je Trampu zaista stalo do zaštite bezbednosno-relevantnih američkih industrija. Mnogi veruju da on carine više vidi kao sredstvo kojim bi najvažnije trgovinske partnere SAD naterao na ustupke.

Oslabljena STO

Osim toga, Tramp je pokušao i da potkopa autoritet STO tako što je vetom sprečio imenovanje novih sudija arbitražnog suda te organizacije. Time je ugrožena funkcija STO kao arbitra kad se radi o trgovinskim pitanjima, ističe Volfgang. „Mogu samo da se nadam da će Sjedinjene Američke Države uvideti da je to pogrešan smer i da će pravovremeno da krenu drugim putem.“ Ekonomisti često kažu da se faze velikih promena, uključujući i moguće trgovinske ratove, tek retrospektivno mogu na pravi način oceniti – drugim rečima, onda kad je već suviše kasno. „Niko ne zna tačno koje posledice će imati te carine“, kaže Hajner Flasbek. „Trgovinske struje su u današnje vreme u velikoj meri umrežene“. Mnogo više nego tridesetih godina prošlog veka. Trgovinski rat, dodaje Flasbek, nije u interesu ni Vašingtona, ni Pekinga, a ni Brisela – iako su sve tri strane na put kao njemu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM